MAKRON NIJE SLUČAJNO DOŠAO U RUSIJU: Potpisani ugovori teški MILIJARDU EVRA

Tokom posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Sankt Peterburgu Rusija i Francuska ne samo da razmatraju goruće teme svetske geopolitike, već su i potpisale sporazume u vrednosti od milijardu evra.

Važnu informaciju koja potvrđuje da Makron nije došao „forme radi“ u severnu rusku prestonicu na ekonomski forum, novinarima je saopštio šef Ruskog fonda za direktne investicije Kiril Dmitrijev.

Vladimir Putin je sa zadovoljstvom konstatovao da je trgovačka razmena između dve zemlje porasla za 16,5 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je u prvom tromesečju ove godine dodatno porasla za 25 odsto. Ruski predsednik je dodao da francuske kompanije aktivno učestvuju u energetskim projektima u vezi sa terminalima za tečni gas na Jamalu, ruskom poluostrvu iznad polarnog kruga.

Takođe, Putin je konstatovao da „Rosatom“ obezbeđuje čak četvrtinu ukupnih potreba Francuskeza nuklearnim gorivom, kao i da se realizuju veliki zajednički projekti i u drugim branšama, poput onih u avio i prehrambenoj industriji i u poljoprivredi.

Verovatno se može reći da su biznis i ekonomske težnje obe države pozitivno uticali na političke odnose, koji inače, ne samo zbog Ukrajine i situacije u Siriji, prolaze kroz krizni period, ističe za Sputnjik Nadežda Uzunova, sa Ruskog instituta strateških studija. Naša sagovornica, koja se bavi pitanjima Francuske, dodaje da raduje ekonomski rast u razmeni dve zemlje, ali da on još ne može da se poredi sa zlatnim periodom, odnosno sa sredinom prve decenije 21. veka.

„Kao što možemo videti, na forumu u Sankt Peterburgu učestvuju ozbiljne francuske kompanije i to je već značajan pokazatelj da je Francuska spremna da obnovi odnose sa Rusijom. Sama činjenica da je lično došao Makron, koji se prilično kritički odnosi prema Moskvi, već svedoči da se odnosi pomeraju sa mrtve tačke. A onda i to što su potpisani ugovori u oblasti kosmonautike, kao i to što su ugovorene isporuke nuklearnog goriva, govori za sebe. Rusija bi trebalo da obezbeđuje do 25 odsto ukupnih potreba za uranom Francuske, koja je tradicionalno orijentisana na nuklearnu energiju. Takođe, važno je pomenuti da će se i dalje razvijati inače dobra saradnja u autoindustriji“, objašnjava Uzunova.

Još jedna veoma interesantna činjenica je i to da su u Sankt Peterburgu potpisani ugovori o saradnji u oblasti digitalne ekonomije, branše koju upravo francuski predsednik veoma podržava i podstiče. Francuska je shvatila da se razvijanjem tih tehnologija omogućava značajno mesto na tržištu u budućnosti, a sa druge strane, Rusija je željna da prati te trendove i sama prepoznaje svoje interese u toj oblasti.

Uzunova objašnjava da zato ne čudi što je na rusko tržište već ušlo nekoliko kompanija koje se bave inovativnim projektima u toj oblasti. Moskva već duže vreme radi na tome da smanji zavisnost svoje ekonomije i celokupnog privrednog razvoja od energetskog sektora koji tradicionalno obezbeđuje najveći deo državnog budžeta.

Sa ovakvim gledištem se slaže i Mihail Beljajev, stručnjak sa moskovskog Instituta tržišta fondova i uprave, koji objašnjava da Francuska shvata da je Rusija tradicionalno jaka u oblasti tehnike i programiranja:

„Zato je posebno važan sporazum potpisan u oblasti informacionih tehnologija. Sviđalo se to nekome ili ne, mi smo svedoci ere gde na scenu stupa sve veća uloga veštačke inteligencije, kao i digitalizacija ekonomije, gde Francuska krupnim koracima gazi napred, sa veoma jakom i konkretnom željom da postane lider u ovoj oblasti“, ističe Beljajev.

Naš sagovornik posebnu pažnju poklanja činjenici da je Francuska odlučna da putem svoje firme „Total“ nastavi saradnju sa ruskim partnerima na Arktiku, odnosno na Jamalu u okviru projekta „Arktik SPG 2“. Ovde se radi o arktičkom putu i razvoju severnih izvorišta gasa, njegovoj preradi i transportu u Jugoistočnu Aziju.

„Francuska je dalekovida, shvata da se centar svetskog razvoja premešta na jug Azije, u Kinu, Indoneziju i druge zemlje regiona. Zato će kraći, severni, arktički put, igrati suštinski važnu ulogu u budućem ekonomskom prostoru. Francuska želi da bude lider i da se pridruži onima koji već učestvuju u projektima budućnosti“, objašnjava Beljajev.

Stručnjak moskovskog Instituta tržišta fondova zaključuje da svojim ponašanjem francuski lider počinje da podseća na De Gola, odnosno da Francuska liči na nekadašnjeg ozbiljnog političkog svetskog igrača, koji nije dozvoljavao da padne pod potpuni uticaj i diktat SAD.

Beljajev dodaje da Francuska svoj politički i ekonomski suverenitet može očuvati kroz savez sa Rusijom.

(rs.sputniknews.com)