Home / AKTUELNO / Otkad se vraćanje dela otetih plata i penzija naziva „povećanje“

Otkad se vraćanje dela otetih plata i penzija naziva „povećanje“

Od početka godine iz Vlade najavljuju povećanje zarada u javnom sektoru i penzija. Prvo je to bilo dva, tri, pet odsto, a sad je ulog povećan na 10 odsto. Stručnjaci smatraju da je prvo potrebno utvrditi da li za tako nešto postoje resursi, a potom kako bi se taj potez odrazio na javne finansije.
Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy
Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy
S druge strane, imajući u vidu da je pre tri godine penzionerima oduzeto 22 odsto, a zaposlenima u javnom sektoru 10 odsto od primanja, prvo bi trebalo to vratiti, a onda pričati o povećanju.

Po ko zna koji put najavljuje se povećanje zarada u javnom sektoru, a najnovija informacija iz Vlade je da bi to moglo da se desi u septembru ili oktobru i to za čak 10 odsto.

U izjavi agenciji “Beta” ekonomista Ljubodrag Savić je naglasio da plate u javnom sektoru i penzije prvo treba vratiti na nivo pre smanjenja, pa ih tek onda povećavati. “Pošteno bi bilo da se primanja dovedu na nivo sa koga su smanjene. Sve dok se ne dovedu na taj iznos, to je vraćanje oduzetog”, rekao je Savić.

On je naglasio da su plate u javnom sektoru i penzije smanjene od novembra 2014. godine i ocenio da je mogao da se nađe drugi način za uštede u budžetu, a ne preko smanjenja primanja građana.

“Tadašnja vlada nije se potrudila da nađe prostor za uštede u prekobrojnoj birokratiji ili onima koji su zapošljavani partijskim vezama, pa i nemaju jasno definisano radno mesto”, rekao je Savić.

Da podsetimo, penzije veće od 25.000 dinara su od novembra 2014. godine umanjene za 22 odsto, a iznos preko 40.000 dinara umanjen je za 25 odsto, dok su plate u javnom sektoru iznad tog iznosa umanjene 10 odsto. Od tada su bile dve povišice tih primanja, poslednja u januaru ove godine.

Penzionerima je do sada penzija uvećana dva puta po 1,25 i 1,5 odsto, I treba još dosta povećavati primanja da bi se vratilo oduzeto. Kad je reč o platama prošle godine su povećane do 4 odsto, a ove godine pojedinim sektorima od 3 do 5 odsto. Tako ni tu nije vraćeno oduzeto.

Prema fiskalnim pravilima, udeo izdvajanja za plate i penzije iz budžeta je visok
Ekonomisti smatraju da su pozitivni rezultati, pre svega, suficit u državnom budžetu u prvom kvartalu ove godine u iznosu od 7 milijardi dinara, pomak u dobrom smeru, ali da to nikako nije dovoljno za povećanje plata.

Ministar finansija u Vladi Srbije Dušan Vujović je predstavljajući budžet za ovu godinu naglasio da je važno da primarni bilans bude u suficitu najmanje 5 do 6 godina da bi se udeo duga u BDP-u smanjio na 60 odsto, što je u skladu sa Mastriškim pravilima. Takođe, cilj je da se rashodi za plate u budžetu smanje sa 10 na 8 odsto BDP-a.

Ako se ima u vidu da su izdvajanja za zarade u javnom sektoru oko 400 milijardi dinara, obećano povećanje od 10 odsto, značilo bi da se ta suma uvećava za 40 milijardi dinara. To sigurno ne vodi smanjenju udela zarada u BDP-u, već povećanju.

Zbog toga su ekonomisti skeptični kad je reč o povećanju plata, pogotovo u tom procentu, jer bi to u velikoj meri opteretilo budžet, odnosno javne finansije, čija stabilnost nije u potpunosti dostignuta.

Mnogi od njih smatraju da je smanjenje deficita posledica jednokratnih faktora i da privreda još nije izašla iz krize, tako da nema ni osnova za rast zarada.

I pored svih povećanja, prosečne zarade u Srbiji manje nego u Africi
Prema podacima Mreže za poslovnu podršku, prosečne neto plate prošle godine u 21 afričkoj zemlji bile su veće nego u Srbiji, a u 12 država su bile niže.

U 2016. godini prosečna neto pata u Srbiji iznosila je 397,49 dolara ili 46.097 dinara.”Niže prosečne neto plate u prošloj godini imali u zaposleni u Mauritaniji -332,68 dolara, Gani -313,82 dolara, Keniji – 279,03 dolara, Ruandi – 270,22 dolara, Tunisu – 269,34 dolara i Togu – 249,93 dolara”, rekao je Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
Prosečna plata u Srbiji 2016. godini, prema njegovim rečima, bila je veća i od plate zaposlenih u Nigeriji – 230,31 dolara, Somaliji – 202,86 dolara, Ugandi -164,94 dolara, Egiptu -157,69 dolara, Senegalu – 140,09 dolara i državi Mali -114,20 dolara.

On je dodao da su više prosečne plate od građana u Srbiji u prošloj godini imali zaposleni u Angoli, Libiji, Zambiji, Lesotu, Južnoafričkoj Republici i Malaviju, gde su iznosile od 1.806,50 do 1.126,12 dolara. “Srbiju su pretekli i Liberija, Namibija, Gabon, Svazilend, Kongo, Bocvana, Sudan, Džibuti, Obala Slonovače, Čad, Tanzanija, Ekvatorijalna gvineja, Maroko, Mozambik i Zimbabve, gde su plate iznosile od 998,93 do 397,78 dolara”, rekao je Rajić.

Većini tih zemalja, prema njegovim rečima, nedostaju osnovne životne namirnice i prinuđene su da ih uvoze, za razliku od Srbije koja ima i viškova za izvoz. “Ovakvi rezultati pokazuju da koncepciju razvoja ekonomije u Srbiji treba pod hitno preispitati, jer je Srbija po stanju u ekonomiji na nivou srednjerazvijenih afričkih zemalja”, ocenio je Rajić.

(Izvor: Ekonomski Online)

 

Check Also

ŠEKLER NAJAVIO: OVE KOVID PROPUSNICE SU SAMO UVOD! MORAJU DA VAŽE 24 ČASA!

Od sinoć od 22 sata počela je kontrola ugostiteljskih objekata kako bi se proverilo da …