Savezničke trupe i Islamska država spremaju se za veliku bitku oko strateški ključne brane čije bi pucanje moglo da dovede do izlivanja 11 milijardi kubika vode na irački grad Mosul, što je kao da se izlije 600 Temzi.
Inženjeri iz italijanske kompanije bili su zaduženi za radove oko popravaka oštećene brane, ali stručnjaci upozoravaju da bi njihov posao mogao da bude uzaludan, a ako bi došlo do katastrofe, procenjuje se da bi mogloda strada 1,5 miliona ljudi. To bi smatraju stručnjaci, bilo razorno poput “eksplozije nuklearne bombe”.
Ako bi puknula brana, dolinom oko iračkog grada Mosula protutnjao bi 15-metarski rušilački talas, što je vodena masa jednaka zapremini 4,4 miliona olimpijskih bazena. Inženjeri italijanske kompanije TREVI 18 meseci su radili na jačanju konstrukcije oštećene brane, ali profesor švedskog univerziteta u Lulei tvrdi da je megastruktura osuđena na propast, bez obzira ko je kontroliše.
“Građevinski radovi samo odgađaju neizbežnu katastrofu, pitanje je vremena kad će do nje doći. To će biti gore od bacanja nuklearne bombe na Irak”, rekao je stručnjak za mosulsku branu Nadhir al-Ansari.
U međuvremenu, oko 375 kilometara dalje, bitka za još jednu bliskoistočnu branu je neizbežna. Kurdske jedinice samo su pet kilometara udaljene od brane na reci Eufrat.
Potpomognuti specijalnim snagama SAD-a, Francuske i Britanije, Kurdi su isterali džihadiste ID iz obližnjih sela i farmi, a iduća meta im je upravo spomenuta brana. Za razliku od one kod Mosula, ova brana nije ni blizu opasna za lokalno stanovništvo.
Rušenje brane kod Mosula bila bi “humanitarna katastrofa epskih razmera” koja bi mogla da usmrti 1,5 miliona ljudi, upozorila je američka ambasadorica pri UN-u Samant Pauer ranije ove godine. Posle sastanka s iračkim ambasadorom pri UN Mohamedom Alijem Alhakimom, Pauerova je pozvala sve članice UN na preduzimanje hitnih koraka u sprečavanju moguće katastrofe.
Naučni centar Evropske komisije lani je objavio studiju prema kojoj bi, u slučaju pucanja brane, sedam miliona Iračana bilo pogođeno posljedicama poplave.
“Ključno je da sve članice budu brzo informisane o magnitudi problema i važnosti da se bude spreamn u sprečavanju humanitarne katastrofe epskih razmjera”, rekla je Pauer. Ambasadorka je zaključke sastanaka s tehničkim stručnjacima, inženjerima i predstavnicima UN-ovih humanitarnih agencija opisala “jezivim”.
Brana na severu Iraka izgrađena je na nestabilnim temeljima koji neprekidno erodiraju, a nedostatak kontinuiranog održavanja nakon pada u ruke Islamske države 2014. godine dodatno je oslabilo već ionako oštećenu strukturu. Pauer je naglasila da bi u slučaju pucanja brane, dolinom prošao razorni talas od 15 metara koji bi nosio sve pred sobom.
Italijanska kompanija je sklopila ugovor vredan 300 miliona dolara za rekonstrukciju opasne brane. Inženjere čuva oko petsto pripadnika italijanske vojske i kurdskih pešmergi. Inženjeri u temelje brane ubrizgavaju posebnu mešavinu cementa, proces koji se naziva fugiranje.
Pogledajte video:
(Dejli mejl, Kurir)