PENTAGON ZANEMEO: Američki nosači aviona više nisu prava pretnja, ruski radari „vide“ američke stelt-avione

Piše: Mihail OŠEROV

U Poslednje vreme, pored zaoštravanja američko-ruskih odnosa i zaoštravanja informativnog rata Zapada protiv Rusije, u diplomatskim krugovima SAD počela je stalna i snažna histerija povodom opkoljavanja bandita u Alepu i čišćenja grada od njih.

S vojnog aspekta, pitanje potpunog oslobađanja Alepa može biti rešeno za nekoliko nedelja.

Resursi opkoljenih bandita različitih fela su pri kraju – oružje, municija, ljudstvo. Poslednji neuspešni pokušaj deblokiranja istočnog Alepa sa juga doveo je do uništavanja velikog broja bandita kako na spoljnom prstenu, tako i unutar prstena.

Prvi put u poslednjih nekoliko godina vladine snage oslobađaju teritorije u samom gradu Alepu.

Prema nepotvrđenim informacijama, koje su objavile različite informativne agencije, pre oko nedelju dana „brodovi Ratne mornarice Rusije, koji se nalaze pored obala Sirije, izveli su precizne raketne napade i uništili koordinacioni štab predstavnika stranih tajnih službi u Deir Izi, ubivši više od dvadeset zapadnih, arapskih i izraelskih obaveštajaca“.

Nije isključeno da histerična reakcija SAD, koja je počela ubrzo posle opisanih događaja, ima veze sa direktnim gubicima američkih instruktora, obaveštajaca, vojnih konsultanata i vojnih rukovodilaca u Alepu.

Sa vraćanjem sirijskog državnog suvereniteta nad drugim po veličini sirijskim gradom, kroz koji prolaze glavne saobraćajnice na severu Sirije, postaje nemoguće komadanje ili podela Sirije, što je jedan od glavnih zadataka SAD u borbi protiv Sirije i sirijskog naroda.

Vaspostavljanje jedinstvene i celovite Sirije nakon oslobađanja Alepa biće jedini mogući ishod ovog rata.

To odlično shvataju u Vašingtonu, u Stejt departmentu, u Lengliju i u američkoj vojsci. Svaki od tih američkih organa štiti „svoje“ bandite u Siriji, snabdeva ih finansijskim resursima i sponzoriše ih oružjem iz trećih zemalja.

Uspesi sirijske vlade u oslobađanju svoje zemlje uz pomoć Rusije i drugih zemalja izazvali su histeriju u američkom Stejt departmanu.

Takođe, poslednjih dana se povećao broj zahteva američkih i evropskih rukovodilaca da Rusija prekine svoju operaciju u Alepu. Ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova hitno zove državni sekretar SAD Džon Keri, koji je u mladosti išao na mitinge protiv rata u Vijetnamu rame uz rame sa Džonom Lenonom, i traži, insistira na hitnom prekidu vojne operacije Rusije.

Ruska diplomatija za sada nije poklekla pred diplomatskim pritiskom SAD. Rukovodstvo RF treba da izdrži američki pritisak par narednih nedelja, dok sirijska armija ne oslobodi Alep, što bi bila strateška prekretnica u ratu.

Sadašnja histerija zvaničnih vlasti SAD izazvana je time što SAD već odavno nemaju poluge uticanja i vršenja pritiska na Rusiju, kakve su imale pre samo koju godinu, kada Rusija pod pritiskom SAD prvo nije uvela vojsku u Ukrajinu, uprkos molbi predsednika Viktora Janukoviča, a zatim je potpisala Minske sporazume, koji su zaustavili ofanzivu snaga Novorosije na Mariupolj.

Ekonomski načini uticanja i vršenja pritiska na Rusiju od strane SAD su iscrpljeni, peta kolona SAD unutar Rusije – ruski liberali – više nemaju nikakvog uticaja na unutarpolitička zbivanja u zemlji.

SAD, pa i Zapad u celini, davno odavno nisu oni stari, i prosto nemaju ni ekonomske, ni političke, ni vojne resurse za veliki rat sa ozbiljnim i odlučnim protivnikom.

SAD i njihovi saveznici zaostaju za Rusijom kako u običnom, tako i u nuklearnom naoružanju. Ruske Vojno-kosmičke snage sada imaju značajnu prednost i na planu funkcionisanja svojih veza i u raketama. Amerikanci ne mogu da naprave čak ni novu raketu-nosač koja bi mogla da preveze kosmonaute na Međunarodnu svemirsku stanicu.

Ruski strateški bombarderi lete preko cele Evrope, uništavaju ciljeve u Siriji i vraćaju se u bazu, letevši 13 hiljada kilometara. Američki „stelt“ avioni, proizvedeni za milione dolara po komadu, vidljivi su na ruskim radarima.

Ruski mali raketni brodovi, naoružani krstarećim raketama „Kalibar“, postaju strateški brodovi, pošto te rakete mogu biti opremljene specijalnim bojevim glavama.

Američki stari nosači avioni, proizvedeni 1970-tih – 1980-tih godina, odavno ne predstavljaju nikakvu vojnu pretnju. Novi nosači aviona se ne grade, polovina aktuelnih su na remontu.

Glavna udarna snaga američke ratne mornarice – fregate, kojih ima čak 52, ne predstavljaju nikakvu vojnu pretnju za Rusiju, pošto je američki razarač „Donald Kuk“ koji je pre par godina uplovio u Crno more i koji ima istu elektronsku opremu kao američke fregate, bio potpuno „oslepljen“ ruskim sredstvima za elektronsku borbu, plovio je nazad do Istanbula uz obalu, orijentišući se prema svetionicima, zvezdama i kompasu.

Najmoderniji američki razarač nove generacije, koji košta milijardu dolara, nedavno je procurio i izveden je iz upotrebe.

Zbog takve nemoći i nemogućnosti daljeg vršenja pritiska na Rusiju, kod američkih vlasti, koje sada ne mogu da utiču na događaje u Siriji u celini, niti konkretno u Alepu, počela je diplomatska i informativna histerija. Rusija treba samo da ne reaguje na američke reči i verbalne pretnje i da radi svoj posao – da nastavi da pomaže vladi Sirije da uništava teroriste svih fela koji ratuju protiv nje i da oslobađa svoju zemlju.

(Fakti)