Home / AKTUELNO / POSLE ČEŠKE I FINSKA ZADALA TEŽAK UDARAC BRISELU…

POSLE ČEŠKE I FINSKA ZADALA TEŽAK UDARAC BRISELU…

Nakon parlamentarnih i ovih dana održanih predsedničkih izbora u Češkoj, na kojima su pobedili Andrej Babiš i Miloš Zeman, otprilike slična situacija se ponovila u Finskoj.

Činjenica je da se ni za jedno od ove dve zemlje ne može reći da ih karakteriše visok nivo ekstremizma ili preterana ljubav prema Rusiji, ali su i Česi i Finci, unatoč evropskom putu i opredeljenosti, odlučili da im najmanje u ovom trenutku treba sukob s Rusijom.

Naime, na predsedničkim izborima u Finskoj je u prvom krugu uverljivo potvrdio mandat aktualni predsednik Sauli Niniste, pobornik smirivanja tenzija na severoistoku Europe i odbija pristati da njegova zemlja postane članica NATO pakta.

Kako prenosi finski list Jle, aktuelni predsednik Sauli Niniste je ponovo izabran za drugi mandat već u prvom krugu glasanja, budući da je uspeo dobiti više od 60 posto glasova. Finski list pobedu objašnjava njegovom odlučujućom ulogom kao pouzdanog političara koji je sposoban upravljati trenutno složenim odnosima s Rusijom.

Sauli Niniste je u prvom krugu pobedio dobivši 62,7% glasova. Njegov najbliži suparnik, Pekka Havisto, kandidat iz Saveza zelenih, osvojio je 12,4 posto glasova i morao je priznati poraz.

Preostali kandidati za mesto šefa države nisu mogli dobiti podršku niti 10% birača.

Odaziv na izbore je iznosio 69,9%, što oko 3% manje nego u 2012. godine, ali se još uvek može govoriti o relativno visokom izlasku na birališta.

“Htio bih se zahvaliti ljudima što su mi dali tako visoko ocjenu”, izjavio je Sauli Niniste komentarisući svoju pobedu.

Aktualni i novi predsednik Finske, kao što je napominje Jle, pobedio je u svih 311 opštna u zemlji, a samo u 13 nije uspio dobiti više od 50% glasova.

Prema anketi, podržali su ga predstavnici celog političkog spektra Finske.

“Njegov imidž kao pouzdane osobe koja je u stanju upravljati odnosima s Rusijom je odigrala ključnu ulogu i pomogla mu da osvoji drugi šestogodišnji mandat koji većinom ima formalni karakter”, piše finski list.

Kandidat “Švedske narodne stranke Finske”, Niels Torvalds, bio je jedini predsednički kandidat koji je otvoreno zagovarao članstvo zemlje u NATO paktu i zbog toga je dobio samo 1,5% glasova.

Kao što navodi Jle, njegov rezultat na izborima jasno pokazuje kako u Finskoj još uvek postoji impresivan konsenzus o bezbedonosnoj politici.

“Problem je u tome što nije bilo ozbiljnije podrške mojem stavu o ulasku u NATO. Ovo može zaustaviti raspravu o Sjevernoatlantskom savezu, ali nema smisla prolijevati suze i morat ćemo živeti s tim soedećih šest godina”, rekao je Torvalds, uverljivo najveći gubitnik u prvom krugu predsedničkih izbora.

U utorak će Ministarstvo pravosuđa Finske službeno potvrditi rezultate predsedničkih izbora i 1. februara bi Sauli Niniste trebao položiti zakletvu pred parlamentom.

EU razočarana zbog pobede Zemana u Češkoj

Nije trebalo dugo čekati na komentare o izbornoj pobedi češkog predsednika Miloša Zemana.

Za mnoge u Evropskoj uniji je Miloš Zeman “utjelovljenje svega najgorega u Češkoj”. Na primjer, britanski Dejli telegraf piše kako je Miloš Zeman, koji ne skriva svoje simpatije prema Rusiji, drugi put izabran za predsednika Češke Republike, a njegova pobeda je uznemirila mnoge Čehe koji su računali na daljnju integraciju njihove zemlje s EU.

Britanski list Zemana čak nije nazvao češkim kandidatom za predsednika, nego “proruskim”.

“Proruski kandidat Miloš Zeman ponovno je izabran za predsednika Češke Republike. U drugom krugu je osvojio 51,5% glasova i dobio malu prednost u odnosu na suparnika, profesora hemije Jiržija Drahoša”, piše Dejli telegraf.

Britanski list navodi kako je Zemanova pobeda “udarac Česima koji su se nadali da će njihova zemlja zauzeti proevropske stavove”. Liberal Jirži Drahoš, koji se zalaže za veće približavanje EU, priznao je poraz, ali je obećao aktivno sudelovanje u javnom životu.

“Možda je na predsedničkim izborima njegov ugled kao neposrednog čovjeka odigrao ključnu ulogu. Međutim, mnogi Česi vjeruju da način izražavanja Zemana vrijeđa ured kojeg vodi”, navodi The Daily Telegraph.

“Zemanov drugi mandat bi mogao pokvariti odnose između njegove zemlje i Brisela. Iako su ovlašćenja češkog predsednika ograničene, on privlači pozornost iskrenom kritikom EU i sve odlučnijim proruskim stavovima. Zeman je takođe poznat kao dosledan protivnik useljavanja imigranata u Evuropu i Republiku Češku. Stoga će njegova pobeda ojačati duboko podelu unutar EU i istovremeno ojačati položaje Poljske i Mađarske. Ove zemlje, kojima vladaju populističke i nacionalističke vlade, kategorički odbacuju jačanje evropskih integracija i migracijske kvote koje je predložio Brisel. Stoga će Varšava i Budimpešta pozdraviti ostanak svog češkog saveznika na vlasti”, zaključuje britanski dnevni list.

Moskva: “Zemanova pobeda je odgovor Čeha Evropskoj uniji ”

U Moskvi su potvrdu drugog mandata predsednika Češke Republike komentisali kao odgovor češkog naroda Evropskoj uniji.

“Pobeda aktualnog predsednika zemlje Miloša Zemana u Češkoj Republici je odgovor Čeha teškom razdoblju u razvoju Evropske unije”, rekao je predsednik Odbora za informacijsku politiku Veća Ruske Federacije Aleksej Puškov.

Istaknuo je kako je Zeman uspio pobediti na izborima, “usprkos snažnoj propagandnoj i informacijskoj kampanji koja se vodila protiv njega”.

“Unatoč snažnoj medijskoj kampanji, pobijedio je Miloš Zeman”, napisao je Aleksej Puškov na svom Tviteru.

“Nakon što sam živio u Pragu pet godina, bio sam impresioniran zajedništvom tog naroda. Zemanova pobeda je odgovor Čeha na teško razdoblje u razvoju EU i demonstracija duha samostalne Češke”, dodao je Puškov.

Ruski predsednik Vladimir Putin je čestitao svom češkom kolegi na ponovnom izboru za predsednika, ističući “kako je Zeman iskusan i odgovoran političar, koji ostvaruje interese i težnje češkog naroda”.

Check Also

VALJEVO U PROBLEMU, KRUŠIK PRED BANKROTOM- SZS TVRDI DA JE U PITANJU PLJAČKA

Savez za Srbiju (SZS) pozvao je ministra odbrane Aleksandra Vulina da objasni građanima Srbije šta …