Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu – Stefandan.
Kurir čestita slavu svima koji slave!
Kurir posebnu pažnju posvećuje verskim temama!
Slave obeležavamo tako što svojim čitaocima poklanjamo postere-ikone svetaca sa najvažnijim datumima pravoslavnog kalendara i dodatke u kojima objavljujemo žitja svetaca, običaje obeležavanja slave, slavske recepte itd.
Svetog Stefana slavi veliki broj građana, a pošto pada na treći dan Božića, to je prva krsna slava u godini.
U Kurirovom poklon dodatku saznaćete sve o životu i delima svetog prvomučenika Stefana kao i o crkvama i manastirima podignutim u njegovu večnu slavu.
Pored toga, poklanjamo vam fantastične predloge za slavsku trpezu sa receptima, molitvu Svetom arhiđakonu Stefanu i pesmu iz Prologa.
Srećna slava svima koji danas slave!
Sveti Stefan bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom.
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen.
Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim.
Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima nalazio se i njegov rođak Savle, kasnije apostol Pavle.
Stefanovu mučeničku pogibiju gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere.
Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.
Narodna verovanja i običaji
Sveti Stefan se uvek slavi 9. januara, trećeg dana Božića i jedna je od većih slava u našem narodu.
Kod Srba postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan.
Najrašireniji običaj je da se na Stevanjdan iznosi božićna slama iz kuće, koja se, zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pometena i skupljena, ostavlja u štalu, privredne objekte, voćnjak ili među pčele, radi podsticanja roda ili napretka.
U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.
(EPK/Wikipedia)
