Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog mučenika i arhiđakona Evploa.
Sveti mučenik i arhiđakon Evplo bio je đakon u Katani Sicilijskoj. Car Dioklecijan poslao je u Siciliju vojvodu Pentagura da uništi hrišćane, ako ih tamo nađe. Pentagur nije našao nijednog hrišćanina jer ono malo što ih je bilo, sakrili su se od gonitelja i nisu se izjašnjavali o veri.
Tada je neko optužio Evpla da ide sa nekom knjigom kod tajnih hrišćana i čita im tu knjigu. Ta knjiga je bila sveto Jevanđelje.
Pošto su ga ubrzo izveli na sud, obesili su mu onu knjigu o vrat i odveli ga u tamnicu. Posle sedam dana koje je proveo u tamnici gladujući, predat je na mučenje. Kada su ga tukli gvozdenim motkama Evplo je, rugajući se sudiji mučitelju rekao sudiji: “Bezumniče, zar ne vidiš da su ove muke za mene kao paučina zbog Božje pomoći? Ako možeš pronađi druge, ljuće, jer su ove kao igračka”.
Najzad su izveli Hristovog mučenika na gubilište. Tada je sveti Evplo otvorio sveto Jevanđelje i čitao je iz njega dugo narodu. Mnogi su se obratili u Hristovu veru, a sveti Evplo je posečen 304. godine i preselio se u Carstvo nebesko.
Govori se da su njegove mošti, koje leže u jednom selu blizu Napulja, čudotvorne i da imaju isceljivačku moć.
Beseda za današnji dan upućena je ženama i govori o tome “kako s grehom dolazi rugoba”:
Ovo je reč o ženama raskošnim i besputnim, o kćerima Sionskim, koje se pogordiše i idu opružena vrata i namiguju očima, sitno koračaju i zvekeću nogama.
Šta ih, dakle, učini tako gordim i oholim? Nakit i vezovi, nizovi i lančići, trepetljike i ukosnice, podveze i pojasi, risi i prstenovi, toboci i ogledala. Eto, to ih učini gordim i oholim! Upravo, sve to je izraz njihove bezumne gordosti, a pravi uzrok gordosti jeste duhovno ništavilo. Od duhovnog ništavila dolazi gordost, a to spoljašnje šarenilo, koje žene vešaju na svoje telo, samo je jasno objavljivanje bezumne gordosti.
Najveća je nesreća, što će duša tih žena, sa smradom, raspasanošću, ćelom i ogorelinom izaći pred Boga i pred nebesnu vojsku prekrasnih Božjih angela i pravednika. Jer smrad tela označava smrad duše od bludne pohoti; raspojasana tela označava nenasitost duše za telesnim uživanjem; ćelavost tela – ćelavost duše od dobrih dela i čistih misli; ogorelina tela – spaljenost savesti i uma.
Gospode sveti prečisti, pomozi ženama, koje se krste krstom Tvojim, da se sete duša svojih, i očiste duše svoje presuda Tvog pravednog. Da duše njihove, zajedno sa telesima njihovim, ne postanu večiti smrad.
(Telegraf.rs)