Novu godinu obeležavaju Jerusalimska crkva, Ruska crkva, Srpska pravoslavna crkva, Gruzijanska patrijaršija i Sveta Gora Atonska.
U hramovima se moli Gospodu Isusu Hristu da blagoslovi venac godine, da sačuva pravoslavlje u miru, da godina protekne dobro, da gradove Bog sačuva nepovređene, da hristoljubivog vladara zemlje zaštiti i daruje mu pobedu nad protivnicima.
Moli se i za pobedu nad krivoverstvom, za plodove zemaljske, zdrav vazduh, kišu sa nebesa i za izbavljenje od svih nevolja.
Veruje se da se danas ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se danas posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.
Srbi praznik posvećen obrezanju Isusa Hrista nazivaju i Mali Božić, pa se u mnogim krajevima na današnji dan ponavljaju neki obredi i radnje svojstveni praznovanju Hristovog rođenja.
U nekim krajevima se na taj dan spaljuju ostaci badnjaka. Kao što se za Božić mesi česnica, za Mali Božić se mesi poseban obredni hleb “vasilica”, u koji se stavlja zrnevlje mnogih žitarica, bundeve, pasulja, bobice drena – za zdravlje, i metalni novčić kao simbol bogatstva i sreće.
Pravoslavna Nova godina se u novije vreme proslavlja kao i Nova godina 31. decembra, ljudi se okupljaju u restoranima i kućama, prejedaju se, napijaju i pucaju, a u ponoć se ljube i žele jedni drugima sreću.
Stari su govorili da bi novo leto trebalo dočekati budan, a da neudate devojke gataju ako žele da znaju da li će se te godine udati i za koga.
Devojke u Bosni su gatale tako što su se pre svanuća pele na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata, pa ako obuća, kad padne, stoji u smeru suprotnom od kuće – to je znak da će u tom pravcu i otići, odnosno udati se. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.
U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.
Valja se da žene umese kolač Vasilicu, koji ima posebno značenje.
(Telegraf.rs)