SRĐAN ĐOKOVIĆ U INTERVJUU: U NAJGORE VREME ZA SRBIJU I SRPSKI NAROD- POJAVIO SE NOVAK!

Pre razgovora Srđan Đoković me je pozvao da mu pravim društvo jer je otišao da se podšiša. Frizerska radnja je skromna. Otac Novaka Đokovića sa frizerom je razgovarao kao kasnije sa mnom, pa sam mogao i tada da uključim diktafon. Ono što Srđan priča za medije govori svakome, otvoreno i u lice, bez ikakvog kalkulisanja. Takav je samo čovek koji nikome ništa ne duguje.

Sedim u njegovoj kancelariji u restoranu „Novak” na Novom Beogradu. Nalazim se u najvrednijem trezoru svetskog sporta. U staklenim vitrinama izloženo je 19 originalnih pehara sa grend slemova koje je osvojio Nole. Srđan uzima trofej sa Rolan Garosa, koji je Nole zgrabio u spektakularnom finalu protiv Grka Cicipasa, posle polufinala sa Nadalom, kada je odigrao verovatno najbolji meč u istoriji grend slemova.

Svaki od tih pehara krije epsku priču o broju jedan svetskog tenisa.

Šezdesetogodišnji Srđan je čuvar najvećeg srpskog sportskog blaga. Kome će drugom Novak ostaviti svoje grend slemove na čuvanje ako ne svom ocu, koji ga je stvorio, ne samo biološki već i teniski, kada je jedini verovao da će njegov sin postati to što sada jeste.

Iako na prvi pogled hoda na ivici političke korektnosti, on je i dalje Novakov zaštitni oklop, koji sve udarce prima na sebe.

Otišli ste u Pariz sa suprugom Dijanom pred četvrtfinale. Zašto ne ranije?

Bilo je previše stresno da budemo sve vreme u Parizu, dve nedelje na turniru. Ja to ne mogu više ni psihički ni zdravstveno da izdržim, pa smo otišli na četvrtfinale, polufinale i finale. Novak je ispunio očekivanja. On je proviđenje takozvanog Trećeg sveta, kako su ga nazvali, pod znacima navoda, ti zapadnjaci koji misle da su stvorili svet i misle da su iznad nas ostalih. A nisu. Mi smo deo svetske civilizacije, kao i oni. Svi mi, i na istoku Evrope, i u Aziji, i u Africi, i u Južnoj Americi. Novak je svojim primerom pokazao da ništa nije nemoguće ako se stvarno želi.

Kritikovali ste i rezoluciju Skupštine Crne Gore o Srebrenici.

Zašto uvek bolje prolaze oni koji su bili na pogrešnim stranama od nas koji smo uvek bili na pravoj? Uvek smo branili slobodarski duh svih naroda na svetu. To je Novak svojim ponašanjem prema svima i svakome pokazao. Moj otac je poreklom iz jednog sela pored Nikšića. Iz tog krša i kamena potekao je Novak. Zato je tako stamen i jak, neprobojan i nepobediv.

Govorite da je vašeg sina sam Bog poslao na zemlju da promeni sliku o Srbima.

U najgore vreme za Srbiju i srpski narod – pojavio se Novak. Kao da ga je sam Bog poslao da pokaže kako mi nismo takvi kakvima nas predstavljaju. Uporno hoće da nam nabace kolektivnu krivicu kako je ceo narod kriv za taj prokleti rat u Bosni, u Hrvatskoj, na Kosovu. Ali nije tako. Koliko smo mi krivi, toliko su krive i jedna i druga i treća strana. Ni manje, ni više. Svi smo krivci za taj bratoubilački rat, za haos koji je nastao u čitavom regionu bez i jednog jedinog razloga. Nas su posvađali ljudi sa strane, opet taj zapadni svet, zato što smo imali najlepšu zemlju na svetu, koju smo zvali Jugoslavija. Mi nismo morali da ostanemo u tom uređenju, mogli smo da imamo neku ekonomsku uniju, neku labavu uniju kao što je sada EU, da su hteli.

Mnogi vam zameraju što pričate o politici, ali ste više puta govorili da ste osećali kako ni na najvećim turnirima publika ne navija za Novakovog protivnika, nego protiv Novaka. I u Australiji i u Parizu bilo je tako.

Novak ne daje nikakav razlog za tako nešto. On je sjajan u svakom pogledu. Pre svega kao čovek, a onda kao sportista. Za njega nema podela. Za njega su cela Evropa i ceo svet jedan narod, jedan tim. Jedno selo, jedan grad, jedna reka, jedna planina. Tako se i ponaša prema svima. Kad je bila epidemija korone prošle godine, a u Italiji bio veliki problem, on je pomogao jednoj bolnici u Bergamu, pa se posle toga javilo na hiljade italijanskih sportista i javnih ličnosti kako bi pomogli svom narodu. Novak je isto uradio i u svojoj zemlji jer se njegova prelepa Srbija našla u teškoj situaciji. Tako svi treba da se ponašamo. Moj prijatelj kaže da je Nole primer svoj deci. Ja tvrdim da je on primer i za nas matore. Retko ovo govorim, ali on je uzor i meni, njegovom ocu. I ne samo on već i srednji sin Marko i najmlađi sin Đorđe. U životu svakog normalnog čoveka najveći je uspeh da te deca prevaziđu u svakom pogledu, a to su moja deca učinila davno.

O tome isto misli i Nikola Pilić, hrvatski legendarni teniser i trener. Bio sam tu kad ste o tome pričali s njim. Uostalom, Noletovu sudbinu poverili ste Piliću u ruke.

Nijedne sekunde nisam posumnjao da će se nešto loše zbog toga dogoditi. I Nikola i njegova supruga bili su fantastični prema Novaku kada je on odrastao i mislim da je to prava stvar i da mi, ovako razjedinjeni,

pojedinačno nemamo nikakvu perspektivu. Niko nas ne uvažava na pravi način. Jedino ujedinjeni u neku vrstu ekonomske, kakve god unije, možemo da postanemo ozbiljni igrači kojima će se sa poštovanjem obraćati ceo svet.

Kako posle svih ratova i problema koji ne prestaju?

Svako nosi svoj krst. Neka svi pojedinačno stanu pred ogledalo, pogledaju se i kažu sebi u oči: „Ja sam to uradio i kajem se zbog toga.” Ali da posle 30 godina ratova i ludila i dalje jedni druge gledamo neprijateljski nema više smisla.

U čemu je tajna tolike Novakove mentalne stabilnosti? Ponekad pomislim da on to radi namerno i da se zabavlja s nama.

Bilo bi lepo da je tako, ali nije. On na svojoj psihofizičkoj snazi predano radi od šeste godine, a to nije ni najmanje lako. Biti u jezeru punom krokodila tolike godine i izdržavati sve napore strašno je teško.

Vi ste u jednom trenutku odustali od gledanja njegovih mečeva. Govorili ste mi da vam više prijaju livade i njive oko Vimbldona nego da ste u boksu na centralnom terenu.

Činjenica je da je to veoma stresno i naporno za nas roditelje, ali i za čitavu naciju i slobodarski svet. Gledao sam nekoliko klipova kada su hrvatske porodice, u hrvatskim majicama, gledale Noleta i navijale za

njega kao da im je iz kuće najrođeniji. Za mene ne postoji lepša slika. To je budućnost, to je ono što Novak propagira. Jedinstvo svih. On svojim primerom pokazuje da je ceo svet jedno globalno selo. Dosta je više razlika, problema, ludila među narodima i verama. Neka svako čuva i poštuje svoju veru. Kažu – pa vi ste patriote. Da, patriote jesmo, ali to ne znači da smo šovinisti, da mrzimo druge. Ni slučajno! Volimo svoj narod najviše na svetu, ali poštujemo i cenimo sve ostale narode, sve vere na svetu.

Da li je istina da ste hteli da unesete velike „maršalove” zvučnike na Rolan Garos?

Nisam hteo, nego sam uneo. Ali ne velike, nego jedan mali. Tamo smo puštali pesmu „Jedna zemlja, jedan tim”, slušali srpsku nacionalnu himnu i pevali zajedno s Novakom. Usred Pariza orila se srpska himna i dizala srpska zastava. Ne znam da li postoji nešto lepše, slađe i bolje od toga što smo doživeli u Parizu. Novak je junački izdržao te dve nedelje na terenu i svi su videli kako se ponašao pri intoniranju srpske himne i dizanju naše zastave. A to kakav je čovek pokazao je kada je poklonio reket onom sjajnom malom dečaku koji ga je sve vreme bodrio u finalu.

Da li ste vi to primetili tokom meča?

Ne, pričao mi je posle Novak. Klinac je sve vreme bio uz njega kada je gubio dva seta protiv Cicipasa.

Novak ga je zaista sve vreme slušao na terenu?

Jeste, pošto Novak vapi za podrškom jer je nema baš na pretek. Bez ijednog razloga, ali je tako. Novak je naše proviđenje, pokazatelj da nismo najgori, da smo normalan narod i da nemamo čega da se stidimo. A to što podržavamo svoju zemlju i svoj narod, pa to je prirodno i normalno. Svi normalni pripadnici svakog naroda na ovom svetu treba to da rade.

U svetu kao da se zaboravlja da je Novak u poslednjoj deceniji osvojio više grend slemova od Nadala i Federera zajedno, mastersa takođe, i sve vreme se govori da je to era njih trojice.

Da nije bilo druge dvojice, onaj treći ne bi bio na ovakvom nivou. Za svakoga od njih trojice to mislim. Federer i Nadal su doprineli da Novak bude bolji nego što bi bio inače. Ali rezultat je merilo svega, a on je u svim mogućim kategorijama apsolutno na Noletovoj strani.

Šta očekujete na Vimbldonu?

A šta vi očekujete?

Još jedan Novakov grend slem.

Onda spremajte doček. To će biti 20, a u Njujorku, početkom septembra, 21. Novakova grend slem titula koju su mu nepravedno oduzeli prošle godine.

Pomenuli ste mi da je bolje da su ga tada pustili da osvoji Ju-Es open.

Jeste, manje bi ih bolelo. Ne podržavam to što je Novak uradio. Učinio je to u afektu, a loptica je udarila ženu sudiju. Iako su to situacije koje su se ko zna koliko puta dešavale u karijerama ogromnog broja igrača, niko nikada nije kažnjen drastično kao on. Mogli su da ga kazne novčano, ali da ga isključe s turnira…

Novak nosi obične patike, obične farmerke, običnu košulju, vozi običan auto. On je okrenut isključivo takmičenju i pobedama. Nikada ne pominje novac.

Njegov život nije složen. Njegov odnos prema materijalnim stvarima ne postoji, ali prema duhovnim vrednostima, ljudima, porodici i narodu sveobuhvatan je i fantastičan. Ne smem ni da kažem koje je sve sponzorske ugovore odbio, s kojom količinom novca jer misli da nije primereno sportistima da reklamiraju sve i svašta. Toga će se Novak uvek pridržavati.

Malo ljudi zna da je Novak posetio pokojnog patrijarha Pavla na VMA. Od tog susreta on nije prestao da pobeđuje.

Ušli smo u njegovu sobu. Pokojni patrijarh Pavle, tada živi svetac, sedeo je u jednoj fotelji sa strane, u stanju polusna. Moja supruga Dijana, Marko, Đorđe i ja seli smo na ivicu kreveta, a Novak je seo pored njega. Đakon je govorio: „Oče, stigao je Novak, blagosiljajte ga.” Patrijarh Pavle je otvorio oči, okrenuo se ka Novaku i rekao mu: „Sine, Bog te blagoslovio.” Spustio je svoju ruku na Novakovu. Od tog momenta Nole je imao 43 pobede za redom.

Da li je vaša supruga Dijana psihološki jača od vas jer uspeva da odgleda Noletove mečeve do kraja?

Žene su jače od nas muškaraca. Koliko god mi govorili o njima kao o slabijem polu, to apsolutno nije tačno. One su jači pol u svakom pogledu. Kroz kakve se sve nevolje i nedaće susreću kroz ceo život: porođaj, kuća, briga, zaposlenje. I sve to izdržavaju.

Dijana je jednom rekla da žena koja odgaja četiri muškarca, a tu je mislila i na vas, mora da bude žena-zmaj.

Čak je rekla i pet, pošto sam težak za dvojicu. Mi smo jedna porodica – jedan tim. Jedino je tako mogao da se napravi ovakav ogroman uspeh. Ne znam da li su ljudi svesni koliko je on značajan. Prosto je neverovatno šta radi taj dečko. Verovatno će biti još svesniji kad prestane da igra i kad prestane intoniranje naše himne na Rolan Garosu.

Neki zameraju Novaku što ponekad „iskače” tokom meča, viče, baca reket.

On nije folirant, nije naučen da se folira – da jedno misli, drugo kaže, a treće radi. Ono što misli to i radi. Zato što je potekao iz običnog naroda. Zašto on igra najbolje u Kini, u Aziji, u Južnoj Americi? Zato što tamo oseća ljubav. Tamo ga ljudi vole, osećaju kao svog.

Zato što je pokazao da teniser iz male zemlje može da postane najveći svih vremena?

Sada najuspešniji teniseri i teniserke dolaze iz Istočne Evrope i Azije. I mi smo ponosni na to. Ali kada najbolji igrači ponovo budu bili sa Zapada, mi nećemo biti ljubomorni, već ponosni. Ne treba praviti bilo kakve podele. Samo je razlika u načinu gledanja, u uglu gledanja. Ti koji imaju iskrivljene uglove, žao mi je, ali njima to najviše šteti.

Aleksandar Apostolovski

(Politika)