Stravično upozorenje stručnjaka: Nedavne oluje i požari uvod su za nešto mnogo gore..

Grad veličine oraha na području Karlovačke županije, požar u Makarskoj koji je progutao više od 250 hektara borove šume i rastinja i orkanska oluja praćena snažnom kišom i vetrom koja je lomila stabla u Novom Zagrebu, posledica su ekstremnih vrućina.

Najskoriji slučaj je olujno nevreme koje je tokom vikenda zahvatilo celu Hrvatsku, a pre toga ga je pratilo sušno i jako toplo razdoblje koje je više podsećalo na tropsku klimu, nego na klasičnu mediteransku ili kontinentalnu.

Nalazi li se Hrvatska na pragu klimatske promene?

Dr. sc. Antun Marki, viši predavač na Geofizičkom smeru Prirodoslovno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, kaže da je ovakvo vreme redovna pojava koja nastupa kao posledica sve viših temperatura vazduha.

– Ovo što se dogodilo u nedelju je primer kada nakon 10 dana praćenih velikim vrućinama dolazi do velikih oluja ili grada.

Poslednja istraživanja pokazuju da se u našim krajevima pojačava intenzitet grada i vrućina i već sada treba da se pripremimo za takva razdoblja – rekao je Marki i dodao kako se može očekivati da će se kroz sledećih 50 godina učestalije pojavljivati sušna razdoblja popraćena snažnim nevremenima.

Istraživanja pokazuju da se značajan porast globalne temperature vazduha pojavio od 1971. do 2010. godine.

Prema podacima Državnog hidrometeorološkog zavoda srednja godišnja temperatura vazduha za 2016. godinu na području Hrvatske bila je iznad višegodišnjeg proseka (1961. – 1990.).

Primera radi, na opservatorijskoj stanici Zagreb – Grič srednja godišnja temperatura vazduha za 2016. godinu iznosila je 13,1 °C, što je svrstava na sedmo mesto u nizu najtoplijih godina od početka merenja, tj. od 1862. godine.

Dr. Ivan Güttler iz DHMZ-a objašnjava da će temperature rasti sve do kraja ovog veka.

Na području Hrvatske možemo očekivati kontinuirani rast letnjih temperatura sve do kraja 21. veka, pod uslovom da ne dođe do smanjenja emisije i koncentracija staklenih gasova.

U slučaju da uspemo da smanjimo količinu emisije štetnih gasova, tada možemo držati klimatske promene pod kontrolom – rekao je Güttler i dodao da će se uporedo sa time povećati i broj ekstremnih klimatskih događaja poput suša i obilnih naglih padavina.

Iz podataka je vidljivo da je rast temperatura vazduha počeo 2010. godine, koja se smatra najtoplijom godinom u istoriji merenja temperature. Tada je prosečna temperatura vazduha iznosila 12,2 stepena C, a godinu kasnije ona je za čak 1,1 stupanj bila viša.

Od tada je prosečna temperatura redovno bila iznad 13 stepeni, a svoj vrhunac je dostigla 2014. godine, kada je iznosila 13,8 stepeni C

Samo povećanje temperature moglo bi da promeni život u Hrvatskoj. Sušna razdoblja duže će trajati, a zbog toga će ispaštati poljoprivrednici, ali i stanovništvo po ostrvima koje bi lako moglo da ostane bez pijaće vode.

Ujedno, jednako opasne su i nagle promene vremena, koje mogu naneti velike štete, ali i oduzeti ljudske živote.

Ipak, Marki upozorava kako je još prerano da bismo govorili o klimatskoj promeni u Hrvatskoj.

– Potrebno je 50, pa i do 100 godina učestalih ponavljanja određenih pojava u vremenu da bismo ih mogli klasifikovati kao promenu u klimi.

Ovde govorimo o klimatskim epizodama, fluktuacijama u vremenu koje čine klimu i kada prođe određeno razdoblje u kojem se više puta zabeleže navedene pojave, tek tada govorimo o klimatskoj promeni – kaže Marki za Jutarnji, ali dodaje da sve više pokazatelja vode u tom smeru.

Iz DHMZ-a izveštavaju kako će danas i sutra vreme biti stabilno i toplo, ali da se već u sredu na četvrtak očekuju nove velike promene.

U celoj zemlji, a posebno na severnom Jadranu, u Gorskom kotaru i središnjem delu Hrvatske do Karlovca očekuje se lokalno veća količina kiše s grmljavinom, koja može biti propraćena gradom.

Na Jadranu će u sredu i četvrtak duvati orkansko jugo, koji će najjači biti na srednjem i severnom Jadranu.

(Telegraf.rs /Slobo0dna Dalmacija)