STVARA SE VEŠTAČKA NESTAŠICA ŠEĆERA U SRBIJI! EVO KO SU KRIVCI..

Prazni rafovi, žamori da neće biti šećera, porast cena i popularna namirnica koja se prodaje na „kašičicu“. Ovako poslednjih dana izgledaju prodavnice i tržište u Srbiji, ali stručnjaci upozovaraju da nema razloga za zabrinutost jer šećera ima, ali da razni špekulanti pokušavaju sada da zarade.

Pored toga, ističu da je strah zbog nestašica prisutan od devedesetih godina, te da panika nije nepoznata našem narodu.

Posle pomame za šećerom i gužvama koje se stvaraju poslednjih dana, predsednik Vučić najavio je da će uskoro biti ograničene cene i za pakovanja koja su veća od jednog kilograma. Kako se tvrdi, u četvrtak bi trebalo da se donese nova Uredba Vlade, kojom će ograničiti cena svih pakovanja, čime će biti zadovoljni potrošači, ali ne i proizvođači.

Agroekonomista Milan Prostran kaže za Nova.rs da se kod građana oseća strah zbog devedesetih godina, te da se nestašice delimično stvaraju i zbog lošeg iskustva kojima smo bili izloženi.

„Sećanje na devedesete godine prisutno je još uvek, pa je dovoljno da se spomene da nekih proizvoda nema u svetu i da se kod nas stvori haos na tržištu. To smo do pre mesec dana imali sa brašnom, a evo sada

vidimo i sa šećerom. Puštanje raznih neproverenih informacija stvara paniku, koje potrošači tumače na svoj način, usled čega se na kraju stvaraju veštačke nestašice“, objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je poseban problem to što je utvrđena maksimalna cena za kilogramsko pakovanje šećera, što je otvorilo prostor za razne „mahinacije“ kod većih pakovanja.

“LJudi u manjim trgovinskim radnjama kupuju džakove od 50 kg, koji nije pod kontrolom, što onda krčm, odnosno skladište e i prodaju po ceni od 150,160 dinara. To je čista zarada, pa se Vlada dosetila da stavi i ove količine pod kontrolu. Odmah je trebalo da se interveniše i da se kupe količine za Robne rezerve. Potrošači moraju da se smire tako što će se na tržište pustiti određene količine, što je i sam predsednik najavio”, objašnjava Prostran i još jednom podvlači da je najveća greška što je utvrđena cena za kilogramsko pakovanje.

Na pitanje da li naša zemlja ima dovoljna šećera, agroekonomista ističe da imamo, ali da se sada moraju puniti rafovi i zbog psiholoških razloga.

„Šećera ima, ali ni Srbija nije proizvođač kao što je bila nekada. Ranije smo imali 15 šećerana, a sada ih imamo tri. Sa druge strane, treba napuniti rafove jer svaka najava da nečega neće biti, stvara strah kod građana. Takve informacije stvaraju zebnju, a kada na to dodate da neke radnje dozvoljavaju samo po dva kilograma da se kupi, građani već zaključuju da proizvoda nema, a šećera ima“, zaključuje naš sagovornik.

Da šećera ima, potvrđuje i jedan od najvećih proizvođača šećerne repe u Srbiji Zoran Matijević koji za Nova.rs koji kaže da iz svega ovoga profitiraju nakupci i dodaje da se nada da Vlada ipak neće ograničiti cene šećera u pakovanjima većim od jednog kilograma.

„Šećera ima dovoljno, ali je problem ta cena za kilogramsko pakovanje. Nakupci kupuju, prazne rafove i preprodaju pa značajno većim cenama. Cene šećera na veliko danas je 110,112 dinara plus PDV. Čuli smo u utorak da će se cena ograničiti i za pakovanja veća od jednog kilograma, ali zaista ne verujem da će se to desiti“, tvrdi naš sagovornik.

Na pitanje šta za proizvođače tačno podrazumeva najava predsednika Vučića da će se ograničiti cena za veća pakovanja, Matijević kaže da bi to bilo „dosta nezahvalno“ za njih.

„Pitanje je kako će se platiti nova cena uglja, gasa, što je ceo lanac koji može da ugasi proizvodnju šećernje repe. Kratkoročno mi možemo da spustimo cenu šečera, ali dugoročno je nemoguće. Cene rastu svugde u svetu, takav je trend, ali ja se nadam da neće biti većih ograničenja u Srbiji“, zaključuje naš sagovornik.

Potrošači u šoku zbog cene, tvrde da plaćaju šećer i duplo više

Jedan od čitalac Nova.rs objasnio je da je vlasnik košnica i da mu je u ovom trenutku bila potrebna veća količina šećera, ali da ga je pravo iznenađenje sačekalo kada je došao na kasu.

„Došao sam u situaciju da mi je neophodan, ali da najpre nemam gde da ga kupim, a kada ga i pronađem u ponekim prodavnicama, cena je veća. Tako sam kupio veću količinu, ali po ceni od 131 dinar po kilogramu“, prepričava nam svoje iskustvo ovaj Beograđanin i dodaje:

„Kada sam rekao da ću pozvati inspekciju i da ću se žaliti ministarstvu zbog ovako bahatog poteza velikog trgovinskog lanca, rekli su mi da slobodno to učinim. A, onda me je sačekao još jedan hladan tuš. Na moje žalbe su mi objasnili da prodavnica nije ni u kakvom prekršaju, jer je trenutna zabrana rasta cene predodređena samo za pakovanja od kilogram, te da to ne važi za ove veće količine“, besno je naglasio naš čitalac, dodajući da ga ova situacija podsetila na period kada su apoteke u prvom zamahu epidemije koronavirusa, višestruko povećavali cene hirurških zaštitnih maski.