Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Proleće, buđenje prirode, uvek se dovodi u vezu i sa buđenjem ljudskih čula. A danas kao da je sve to zajedno sliveno u pojam vrbopuc. Da li je period od 21. marta do Blagovesti, 7. aprila, zaista vreme buđenja seksualne želje, doba naročite plodnosti žena? Koliko daleko u našu etnologiju seže ovo verovanje?
Vrba, prvo prolećno zelenilo, u našoj kulturi je neka vrsta zaštitnika
– Na našem podneblju priroda i kultura usko su povezane. Vrba je prvo zelenilo s proleća, u pravoslavlju ima veliki značaj. Vrbopuc jeste poznat u narodu, ali je najviše vezan za Lazarevu subotu. Vrbovo pruće nosi se u crkvu na Lazarevu subotu.
Do drugog svetskog rata učitelji su sa školskom decom organizovali vrbake, brali vrbe, nosili ih u crkvu i ostavljali na Lazarevu subotu da prenoće.
Sutradan, kad se vrbovo pruće osveti, nosilo se u litiji, pa se delilo. Svaki bi grančicu vrbe nosio kući – objašnjava dr Vesna Marjanović, etnolog.
Prema rečima naše sagovornice, vrba je u našoj kulturi neka vrsta apotropeona, zaštitnika, pa se stavljala i pored ikone, a po povratku iz crkve na Lazarevu subotu deca bi se simbolično išibala grančicom vrbe, uz reči: „Rasti kao vrba!
“, „Budi zdrav kao vrba!“ i sve druge slične dobre želje.
Ipak, na terenskom radu od 70-ih godina 19. veka naša sagovornica nije posebno analizira povezivanje vrbe sa ženskom plodnošću, sa idejom da u to vreme žene treba da planiraju trudnoću.
– Ali buđenje prirode utiče i na opštu plodnost ljudi. Za koji dan su i Mladenci, sve to budi želju za plodnošću.
Kako je bilo bitno da se u braku muškarac i žena ostvare biološki, da dobiju potomstvo, gledalo se mnogo na to kada će se molitva za pomoć čitati, u koje svetinje treba odlaziti, koje vode treba da se piju…
To je bila nada da će se ostvariti potomstvo i to se smatralo jedinim ispravnim u tradicionalnom modelu kulture – kaže dr Marjanović.
(zena.blic.rs)
