Home / AKTUELNO / SVETU PRETI KRIZA VELIKIH RAZMERA ZBOG PROIZVODA OKO KOG SU SE OTIMALI U SRBIJI TOKOM ZAKLjUČAVANjA!

SVETU PRETI KRIZA VELIKIH RAZMERA ZBOG PROIZVODA OKO KOG SU SE OTIMALI U SRBIJI TOKOM ZAKLjUČAVANjA!

Svaki sat koji veliki teretni brod Ever Given provede zaglavljen u Sueckom kanalu svetsku ekonomiju košta 400 miliona dolara.

Jedan od najvećih brodova na svetu je pod naletima peščane oluje i jakog vetra u utorak zapeo između dve obale kanala kroz koji prođe trećina svetske pomorske trgovin

Ne samo da je zarobljeno 20.000 kontejnera sa robom koja je iz Kine trebalo da stigne do Holandije, već u redu iza giganta dugog više od 400 metara čeka više od 300 drugih teretnih brodova.

Tegljači, bageri, ni sve svetski poznate kompanije koje se bave spasavanjem brodova tokom prethodnih dana nisu uspele da iščupaju ovaj brod i normalizuju saobraćaj.

Što vreme više prolazi, piše Tajm, sve će biti teže jer plima koja može da pomogne da se brod lakše odvoji od obale potrajaće samo do početka naredne nedelje, i ako se do četvrtka “nasukani kit” ne oslobodi predviđanja su da bi to moglo da potraje i nekoliko nedelja.

Japanska kompanija Shoei Kisen Kaisha, u čijem je vlasništvu ovaj brod, izdala je saopštenje u kom kaže da je situacija „ekstremno teška“ i izvinjava se zbog toga što su prouzrokovali zastoj.

„Nastavljamo da činimo sve što možemo“, poručili su vlasnici Ever Givena, broda koji je napravljen pre tri godine. Svi članovi posade broda, njih 25 mahom iz Indije, na sigurnom su, saopštili su.

Piter Berdovski, izvršni direktor kompanije Rojal Boskalis Vestminster koja pokušava da oslobodi brod, rekao je holandskim medijima, a prenosi Njujork tajms, da bi akcija spasavanja „mogla da potraje danima, čak i nedeljama“ i da je napunjeni Ever Given kao „veoma težak kit nasukan na plaži“.

Više od 10 odsto ukupne trgovine ide preko ovog Kanala, a svetsku ekonomiju bez sumnje već sada ovaj incident košta više od 30 milijardi dolara.

Britanski časopis specijalizovan za brodove Lojdova lista piše da je vrednost robe koja svakog dana prođe kroz Suecki kanal nekih 9,7 milijardi dolara, od toga 5,1 milijardi ide ka zapadu, 4,6 milijardi dolara je vrednost robe koja se kreće ka istoku.

Prosečan broj brodova koji dnevno prođe kroz Kanal je 93, što će reći da je za prethodna četiri dana gotovo 400 brodova trebalo da prođe.

Vlasnici brodova koji čekaju iza Ever Givena odmah su počeli da traže alternative, koje su daleko od dobrog rešenja jer oni koji su iz Azije krenuli ka Evropi moraju da zaobilaze Rt dobre nade i celu Afriku.

To je mnogo manje bezbedan, ali i dosta duži put, jer im je potrebno dve nedelje više, samim tim i trošak puta je mnogo veći.

Najviše bure je na tržištu nafte, gde su cene istog dana po vesti da je brod blokirao Suecki kanal počele da rastu.

Tajm piše da približno tri miliona barela nafte dnevno prođe kroz Suecki kanal, ali stručnjaci ne misle da će usporavanje saobraćaja od nekoliko dana imati ogroman uticaj na tržište.

Juče je, piše Rojters, cena sirove nafte porasla za dva dolara na 63 dolara za barel jer je u Kanalu zaglavljeno najmanje 30 tankera sa naftom.

„Kašnjenja dolaze u trenutku kada nije sezona potražnje za sirovom naftom ili prirodnim gasom, tako da će to sigurno ublažiti uticaj na cene ove robe na tržištu“, piše Rojters. Veći uticaj na cenu mogao bi da bude u slučaju da kanal ostane neprohodan duži period zbog brodova koji prevoze gorivo i lož-ulje.

„Nekih 20 odsto nafte u Aziju dolazi preko Mediterana i Crnog mora, odnosno Sueckog kanala“, napominje Šri Paravaikarasu, direktor Asia oila.

Ukoliko blokada potraje dve nedelje milion tona prirodnog gasa kasnilo bi na isporuku u Evropi, u najgorem mogućem scenariju mesec dana kašnjenja dupliralo bi ovu cifru, navodi Rojters pozivajući se na analitičare.

Trgovci, međutim, kažu da u trenutnoj situaciji biraju da sačekaju – uzdaju se da će plima narednih dana da reši problem. Svako kašnjenje robe ima ogromne posledice po vlasnike brodova i trgovce, ali analitičari napominju da bi se i ova pometnja ukoliko potraje mogla odraziti na krajnjeg korisnika, odnosno potrošače.

Kriza zbog broda koji blokira Suecki kanal bi pored novčanih gubitaka mogla prouzrokovati nestašicu toaletnog papira na globalnom nivou.

Iza “Ever Givena” je ostala zaglavljena flota teretnih brodova koji prevoze različite proizvode, a među kojima se nalazi i toaletni papir.

Izvršni direktor brazilske kompanije “Suzano SA” Valter Šalka, koja se bavi proizvodnjom celuloze, izjavio je za Bloomberg News da kompanija kasni sa transportom sirovina neophodnih za proizvodnju toaletnog papira.

Zbog blokade prometa sirovina u Sueckom kanalu u kombinaciji sa povećanom potražnjom za celulozom u nekim državama kao što je Kina, moglo bi doći do nestašice toaletnog papira na globalnom nivou, zaključuje Šalka.

Šalka je zabrinut da će se nevolje u transportu pogoršati – što će uzrokovati velike poremećaje u trgovini celulozom koji bi mogli uticati na kompletne zalihe toaletnog papira, navodi Bloomberg.

Stručnjak za prevoz kontejnera iz Danske Lars Jensen, rekao je za britanski Mirror da će blokada kanala uticati na pošiljku svakodnevnih predmeta za domaćinstvo, uključujući i toaletni papir.

Izvršni direktor holandske kompanije Boskalis, Peter Berdovski, koja pokušava pomeriti nasukani brod, smatra da je prerano reći koliko bi rešavanje problema moglo potrajati i da je u pitanju nekoliko dana.

Međutim, japanski vlasnici broda, među kojima i Jukito Higaki, predsednik kompanije “Shoei Kisen”, ističu da je raspoređeno 10 tegljača koji rade na izvlačenju broda te da njegova posada očekuje da bi mogli isploviti već u subotu naveče prema tokijskom vremenu.

Higaki je na konferenciji za novinare u japanskom gradu Imabari kazao da “nastavljaju da rade na uklanjanju taloga” te da bi se rešenje krize moglo očekivati već danas.

To može biti i veliki problem za Srbiju, ali i za svet, pošto se na početku epidemije narod “tukao” za toalet papir.

U martu, tek što se korona-kriza zaoštrila, shvatili smo šta nam je jedno od najvećih kulturnih i privrednih dobara: toalet-papir!

“Toalet-papir je metafora bezbednosti – ako nije već postao i simbol korona-krize. I svega odvratnog što se sa virusom povezuje.”

Stvaranje zaliha – zamena za čin borbe

Ortvin Ren, sociolog i istraživač rizika, kaže da „istraživanje rizika poznaje tipove onog koji gleda u stranu i ignoriše opasnost, onog koji beži i učauri se i onog koji se bori“.

Ovaj poslednji postaje aktivan kada oseti pretnju i stvaranje zaliha je za njega zamena za borbu. A da li je neko tip koji beži ili se bori, to određuju vaspitanje i iskustvo. Mnogo toga određuje i konkretna situacija: kada je za volanom, čovek je uglavnom tip borca, a kao pešak je tip koji beži.

U haosu oko toalet-papira, Anja Ahciger, ekonomska psihološkinja sa Cepelkinovog univerziteta u Fridrihshafenu, prepoznaje obrazac ponašanja sličan sunčanju na godišnjem odmoru. „Ljudi u medijima čuju da drugi kupuju mnogo toalet-papira“, kaže Ahcigerova za Zidojče cajtung.

“Na poslu, u porodici, među prijateljima, stalno se govori o tome ko je koliko toalet-papira nakupovao. Oni koji nemaju zaliha, postaju nervozni – i počinju i sami da stvaraju zalihe”, dodaje ona.

Check Also

BUKTI SUKOB! ĐOKOVIĆ PROTIV NADALA I FEDERERA- RAT KOJI PRETI DA POCEPA TENIS!

Na jednoj strani je Novak Đoković, dok sa druge stoje Rodžer Federer, Rafael Nadal i …