Tajni dogovor Rusa i Kubanaca

U situaciji u kojoj se SAD i Rusija sukobljavaju na tri fronta – Baltiku, Ukrajini i Siriji, Moskva ponovo igra na kartu Kube.

Kuba, koja je desetljećima bila trn u oku sedinjenih Država, uprkos otvaranju Vašingtona i predloga Obame da se ukine embargo protiv Havane, ostaje predana savezu s Moskvom. Ovaj put je ključ u odnosima između Ruse i Kube – nafta.

Poslednjih nekoliko godina je Kuba po pitanju energije uspevala preživeti zahvaljujući sporazumima s Venecuelom, koja je ostrvo snabdevalo naftom po niskim cenama, a Karakas isporuke često uopšte ne ni naplaćivao. To je bio deo geopolitičke logike Čavezove Venecuele.

Drugim rečima, Hugo Čavez je pomagao svoje latinoameričke saveznike i smatrao se liderom sposobnim koji će po “bolivarskom kalupu” Latinsku Ameriku preobraziti u grupu zemalja nezavisnu o SAD-u.

Odlaskom Čaveza i dolaskom Madura je Venecuela zapala u najtežu institucionalnu i velikim delom proizvedenu ekonomsku krizu, nakon čega Karakas više ne mogao ispunjavati svoje ugovorne obaveze u naftnom sektoru prema Kubi. Neredi i kriza u Venecueli nakon Čaveza su prekinuli isporuke nafte i na Kubi ubrzo stvorili vakum kojeg je bilo teško popuniti. Jedina zemlja koja danas ima tu moć je Ruska Federacija, što je i učinila.

Početkom maja je ruska naftna tvrtka Rosneft saopštila da je postignut dogovor s kubanskom državnom energetskom firmom Kubametals za onabavku 250 hiljada tona sirove i rafinirane nafte. U biti, sporazum predviđa da Kuba godišnje dobije oko dva miliona barela nafte i rafiniranih proizvoda. Već ovih dana treba dobiti prvu pošiljku 250 mhiljada barela dizela iz Ruse.

Kako prenosi Rojters, Kuba ruskog proizvođača nikada neće moći platiti za nabavku naftom.

Procene govore da se radi o tržišnoj vrednosti isporuka od oko 105 miliona dolara, a to je cena koju u ovom trenutku kubanska vlada ne može platiti ni pod kojim okolnostima.

No, “problem” u naftnom poslu očito ne novac, nego veliki politički dogovor. Rusiju zapravo i ne zanima novac Kube, kojoj je već oprostila milijarde dolara duga. Podsetimo da je Putin tokom posete Kubi u julu 2014. otpisao čak 32 milijarde dolara duga. Iako je dug bio iz vremena sovetske ere, to ništa ne menja na stvari.

Najnoviji ugovor u kojem Rusiju ne zanima finansijska dobit iz Kube potvrđuje savez u vremenima sve napetijih diplomatskih odnosa Moskve s Belom kućom, a takođe može poslužiti i kao alat u diplomatskom pritisku na Vašington, od kojeg Rusija očekuje da preispita svoje stavove.

Moskva nikada ne zaboravila niti je htela poremetiti potencijal saveza s Kubom, ni nakon desetljeća od raspada Sovetskog Saveza i toliko najavljivanog kraja američkog embarga.

U 2014. je ruski ministar obrane Sergej Šojgu izjavio da Rusija razmišlja da ponovno otvori vojne baze na tlu Latinske Amerike, osobito u Venecueli, Nikaragvi i, naravno, na Kubi.

Događaji u Ukrajini i na Bliskom istoku su promenili političke i vojne prioritete Kremlja, koji se morao precizne fokusirati na najvažne fronte i vlastitu sigurnosnu strategiju prilagoditi situaciji u Kevu i Damasku, ali i Baltiku.

No, ideja Kremlja o prisustvu u Latinskoj Americi nikada ne definitivno odbačena. Često je naglašavana, toliko da je prošle godine rusko Ministarstvo odbrane ponovno razgovaralo o mogućnosti ponovnog otvaranja nekih baza, posebno u Vetnamu i na Karibima, što je bio odgovor NATO paktu na njegova očigledna nastojanja da okruži teritorija Rusa.

Rusija sada, preuzimanjem uloge u nabavci nafte Kubanaca, dobiva mogućnost povratka u Srednju i Južnu Ameriku, što se nikako ne može podceniti.

Prvo, za Ruse je strateški važno da postave savremeni operativni radar u bazi “Lourdes” na Kubi, čime će ruska vojska u vojnoj ravnoteži u odnosu na SAD biti u povoljnijoj situaciji nego što jest.

Biznis insajder 2014. piše kako su se Vladimir Putin i Raul Kastro složili da ponovo otvore obaveštajnu bazu za slanje podataka “Lurdes” na Kubi, koja je postojala u vreme Hladnog rata.

Sporazum su potvrdili i ruski izvori, koji su agencijama kratko priopštili da je o bazi “dogovoren okvirni sporazum”.

Sada bi “kompenzacija” za novi naftni posao Rosnefta i Kube mogla biti uspostava ruske savremene baze za slanje obaveštajnih podataka “SIGINT Lurdes“.

Osim toga, kriza u Venecueli i gubitak prijateljske zemlje je svakako valjan razlog da Moskva povratiti kontrolu nad tim područjem, ili da ga barem u potpunosti ne izgubi iz vida, a najnoviji naftni sporazum govori da postoji velika verojatnost da će se ići u tom smjeru.

(logicno.com)