Home / AKTUELNO / TRAMPOV REZERVNI PLAN: VRHOVNI SUD SAD NIJE POSLEDNJA NADA ZA AMERIČKOG PREDSEDNIKA

TRAMPOV REZERVNI PLAN: VRHOVNI SUD SAD NIJE POSLEDNJA NADA ZA AMERIČKOG PREDSEDNIKA

Kongresmen iz Alabame, republikanac Mo Bruks, otkrio je rezervni plan Donalda Trampa u borbi za dokazivanje da je bilo krađe na predsedničkim izborima. Prema tom planu, Vrhovni sud SAD nije poslednja nada za američkog predsednika, već će šansu tražiti i u Kongresu.

Bruks, koji važi za jednog od bliskih Trampovih saradnika, otkrio je to uoči sastanka elektorskog koledža, koji je zakazan za 14. decembar i koji treba da glasa o predsedniku.

Republikanski kongresmen naveo je da će u Kongresu pokušati da ospore rezultate elektorskog koledža kada se 6. januara kongresmeni sastanu da bi potvrdili izborne rezultate.

„Prema ustavu, mi imamo višu ulogu nego Vrhovni sud SAD, nego bilo koji federalni sudija, nego bilo koji državni sudija“, naveo je Bruks.
„Ono što mi kažemo, biće konačna presuda“, rekao je Bruks u tekstu koji je objavio „Njujork tajms“ i dodao da im je osnovni cilj da „poprave veoma manjkav američki izborni sistem, koji dozvoljava izborne prevare i krađu glasova“.

„Moguća korist od toga je da će Donald Tramp zvanično pobediti na elektorskom koledžu, kao što verujem i da je ste pobedio ako se broje samo zakoniti glasovi“, rekao je Bruks.

Kako se navodi, Bruks i drugi kongresmeni planiraju da ospore elektorske glasove iz pet spornih država, Arizone, Džordžije, Nevade, Pensilvanije i Viskonsina.

Oni će to pokušati da učine žalbom kongresmena koja bi trebalo da otvori debatu, ukoliko im se pridruži jedan od članova Senata, gornjeg doma Kongresa.

Ukoliko se to dogodi, oba doma Kongresa razmatraće to pitanje po dva sata. Elektorski glasovi iz bilo koje države mogu biti isključeni ukoliko se sa time slože i donji dom Kongresa, koji kontrolišu demokrate, i gornji, koji kontrolišu republikanci.

Poslednji put to se dogodilo u 19. veku. Ipak, slični slučajevi žalbi zabeleženi su i 2017, 2005 i 2001. godine, ali nisu prošli.

Kako kaže Edvard B. Foli, profesor prava na Ohajo stejt univerzitetu, čak i ako se samo jedan senator pridruži Bruksovoj inicijativi, to bi moglo da stvori „oblak dvopartijskih sukoba koji bi se godinama nadvio nad mandatom Džoa Bajdena, ako bude izabran za predsednika“.

Check Also

DOBRE VESTI! STIŽE NOVA POMOĆ OD DRŽAVE! OVAJ PUT ZA PENZIONERE, RADNIKE, ALI I OSTALE GRAĐANE, EVO I NA ŠTA BI MOGLI DA RAČUNAJU

Početak masovne vakcinacije u Srbiji doneo je određenu dozu optimizma i nadu da bi pandemija …