Home / AKTUELNO / U apoteke više nećemo ići samo po lekove, već ćemo moći da obavljamo i OVE PREGLEDE..

U apoteke više nećemo ići samo po lekove, već ćemo moći da obavljamo i OVE PREGLEDE..

U apoteku se neće ići samo po lekove, tako za „Blic“ najavljuje Tatjana Šipetić, kojoj je skupština Farmaceutske komore Srbije ukazala poverenje i izabrala je za novu direktorku ove institucije.

Pod tim pre svega podrazumeva ponovo oživljavanje ideja da se u apoteke uvedu usluge poput merenja šećera, pritiska, težine, da bi se rasteretili domovi zdravlja.

– To je nešto na čemu ću raditi u ovom mandatu. Ovakva vrsta usluga već predstavlja praksu u drugim zemljama i apsolutno spada u primarnu zdravstvenu zaštitu. Napravljeni su veliki koraci u zdravstvu otvaranjem Kliničkog centra Niš, uvođenjem e-recepta, kupovinom najnovije opreme, ali prevencija je kao učenje azbuke u školi. Prvo azbuka, pa onda sve ostalo… Nadam se da će ministar zdravlja imati sluha da omogući farmaceutima da daju veći doprinos zdravstvenom sistemu upravo kroz povećanje obima usluga u prevenciji bolesti i kontroli hroničnih bolesnika – kaže za „Blic“ Šipetićeva.

Kako ocenjuje nova predsednica Farmaceutske komore, tržište lekova je danas stabilno, dok broj apoteka ipak treba povećati u ruralnim delovima.

– Tržište lekova je stabilno, postoji određeni broj lekova koji su deficitarni, ali najveći broj njih ima paralelu koju pacijenti mogu da koriste. Uspostavljen je sistem obaveštavanja RFZO o deficitarnim lekovima, što daje mogućnost bržeg reagovanja u kriznim situacijama kada se desi nedostatak leka koji nema zamenu. Godine nestašica lekova su za nama.

Kada je reč o samim apotekama, trenutno u Srbiji ima 3.500 apoteka. Od toga je 24 odsto apoteka u državnoj svojini i 76 odsto u privatnoj. Broj apoteka je dovoljan, s tim da je mnogo više apoteka u urbanim zonama nego u ruralnim. To je problem koji će biti sve izraženiji idućih godina jer jednostavno isplativije je imati apoteku u gusto naseljenoj oblasti. Možemo ga jedino prevazići planiranjem mreže apoteka i dodelama lokacijskih dozvola, što je urađeno u drugim zemljama. Tržišna pravila su pokretač ekonomije, ali mi ovde govorimo o pacijentima, a ne o kupcima – objašnjava Šipetićeva.

Upravo zato pitali smo i novu predsednicu kako vidi situaciju sa državnim apotekarskim ustanovama koje su u teškoj poziciji, pod blokadom, a neke su i potpuno zatvorene.

– Mislim da to što su se sada iskristalisale državne ustanove koje i dalje dobro posluju, kao što su Požarevac i Zaječar, u odnosu na one koje su u milionskim dugovima pokazuje da su pored konkurencije te ustanove imale i svoje unutrašnje, organizacione probleme koje su ih dovele u minus. Prekinut je trend brzog propadanja državnih ustanova. Imam utisak da su se reorganizovale i postaju ozbiljni tržišni igrači – dodaje Šipetićeva.

Za dobar savet nema cene

Popusti na lekove često su primamljivi za pacijente, ali kako objašnjava direktorka Farmaceutske komore Srbije Tatjana Šipetić, to ne znači i da će dobiti dobar savet.

– Kolege koje smatram izuzetnim farmaceutima često se žale da pacijenti dođu kod njih da dobiju uslugu, savet, preporuku, i onda stidljivo kažu ipak ćemo kupiti u drugoj apoteci, tamo je popust. Meni je jasno da je pacijentu bitna cena leka, ali postoji opasnost da se iza toga krije nedostatak usluge, a lek bez objašnjenja kako se koristi nema potpuno dejstvo. Farmaceut u apoteci je prva osoba od koje pacijent dobija savet kako da se izleči ili gde da ide dalje da traži pomoć. Bilo bi jako dobro da cene leka budu iste u svim apotekama, a da pacijenti biraju gde će da uzimaju lekove na osnovu kvaliteta farmaceutske usluge koju dobijaju – dodaje Šipetićeva.

Check Also

SPREMAJU VUČIĆEV PAD – U Beogradu više od 15.000 LJUDI na ulicama! (VIDEO)

Novi protest pod sloganom “Hajde da se prebrojimo” počeo je nešto posle 18h, na platou …