Home / AKTUELNO / UDARNO! NOV USLOV DA BI UŠLI U EU- S. MAKEDONIJA MORA DA PRIZNA DA SU IZMIŠLJENA NACIJA I DA SU BILI BUGARI..

UDARNO! NOV USLOV DA BI UŠLI U EU- S. MAKEDONIJA MORA DA PRIZNA DA SU IZMIŠLJENA NACIJA I DA SU BILI BUGARI..

Pod naslovom “Izmišljena nacija?” današnje izdanje lista Frankfurter algemajne cajtung tematizuje moguću blokadu pristupnih pregovora Severne Makedonije sa EU. Moguću blokadu najavila je Bugarska.

Kako piše Dojče vele, autori teksta u listu Frankfurter algemajne cajtug (FAZ) su Tomas Gučker iz Brisela i Mihael Martens iz Beča. Oni opisuju spor koji je izazvala Bugarska u Briselu jer je njen predstavnik Dimitar Cančev već drugi put najavio da će pristupni pregovori Severne Makedonije i Evropske unije, čiji je početak planiran za vreme nemačkog predsedavanja unijom do kraja godine, početi tek kada Skoplje ispuni posebne bugaske uslove.

“Sofija u suštini zahteva da Makedonci priznaju da su prvobitno bili Bugari, da su govorili bugarski, pre nego što su procesom falsifikovanja istorije počeli da se osećaju kao posebna nacija.”

Među predstavnicima Evropske unije su nastupi bugarskog kolege dočekani sa nerazumevanjem i čuđenjem. Niko ga nije podržao, ni Grci, ni Francuzi ni Holanđani, koji su do pre godinu dana blokirali pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Bugarska je još u avgustu svojim partnerima u EU jednim memorandumom objasnila šta je njoj bitno: Tako, na primer, susedna zemlja prema Sofiji u zvaničnim dokumentima Unije sme da se zove samo Republika Severna Makedonija ali nikako i Severna Makedonija, iako je ta kraća verzija imena u međunarodnoj praktičnoj upotrebi.

“Za Sofiju je to geografska oznaka kojom se obuhvataju delovi njenog regiona istorijske Makedonije pa bi se iz toga moglo izvesti ugrožavanje bugarskog teritorijalnog integriteta”, piše FAZ.

Negiranje jezika

U tekstu se navodi da Bugarska odbija i naziv “makedonski” za najvažniji zvanični jezik u susednoj zemlji. Autori navode stav Sofije da je i makedonski jezik proizvod jugoslovenskog falsifikovanja istorije pa bi za zvanične dokumente trebalo da bude dozvoljen samo naziv “oficijelni jezik po ustavu Republike Severne Makedonije”.

Sofija smatra makedonski jezik bugarskim dilalektom, a Beograd je, prema zvaničnom bugarskom tumačenju, između 1918. i 1991. uspešno pokušavao da “zatre” bugarski identitet.

Autori navode argumentaciju Sofije: “Prema bugarskom tumačenju prvo su ubeđivali Makedonce da su ‘južni Srbi’, da bi im od 1944. u komunističkoj Jugoslaviji pričali priču da su samostalna nacija. Uz to je od 2. avgusta 1944. proglašen makedonski jezik i sa falsifikovanim dokumentima predstavljen kao idiom duže prošlosti.

Osim toga prema tumačenju Sofije, preko 100 000 Bugara koji se nisu izjasnili kao Makedonci ubijani su, zatvarani, proterivani i internirani u koncentracione logore. Doduše, Bugarska ne osporava pravo građana susedne zemlje da se izjasne onako kako žele, naročito jer je po viđenju Sofije više generacija odraslo u duhu jugoslovenske propagande. Ali Sofija je i na stanovištu da neće trpeti reviziju zajedničke istorije ili poricanje zajedničkih etničkih i jezičkih korena kao i navodno od Skoplja državno podsticane antibugarske ideologije. U vezi sa tim, kaže se u Sofiji, Bugarska je obavezna da poštuje rezluciju sopstvenog parlamenta s kraja 2019″.

Luksemburg u Belgiji

Autori navode primedbu Brisela – zašto Sofija nije svoje stavove iznela ranije, za vreme pregovora Skoplja i Atine o imenu države. U tekstu se podseća da je Makedonija, kako se država zvala do 2018, promenila ime u Severna Makedonija pod pritiskom Grčke.

“Već u tom sporu je Brisel imao kritičku primedbu da u Belgiji postoji provincija Luksemburg, ali da dve države (Belgija i Luksemburg) jedna drugu ne dovode u pitanje. Sada se isti argument čuje kao odgovor na bugarske zahteve. U Briselu se nikako ne želi dodatno opterećenje pristupnih pregovora zapadnobalkanskih zemalja pitanjima identiteta. Napokon, u regionu postoji dovoljno drugih problema kao što su slabe institucije i korupcija.”

U tekstu se podseća na to da su pristupni pregovori Skoplja dugo odlagani i da je trebalo da se otvore do kraja godine, za vreme nemačkog predsedavanja Unijom, te da ih Bugarska može blokirati, jer se odlučuje jednoglasno. Stoga je Nemačka kao predsedavajuća Uniji zamolila Sofiju i Skoplje da spor reše bilateralno.

U tekstu se navodi da su ministar spoljnih poslova Nemačke, Hajko Mas, kao i njegov državni sekretar za evropska pitanja Mihael Rot telefonirali prošle nedelje sa kolegama iz Sofije i Skoplja.

“Diplomate Evropske unije pokazuju oprezni optimizam u odnosu na mogućnost da se tako iznađe rešnje. U briselskim kugovima se kaže da bi se problem oko imena jednom zuvek rešio kada bi Skoplje obznanilo da nema nikakve teritorijalne pretenzije na istorijsku regiju Severnu Makedoniju.

Na to se u Skoplju ukazuje na severnomakedonski Ustav u kojem se izričito isključuju teritorijalne pretenzija prema komšijskim državama, a i dodaje se da se ne meša u unutrašnje stvari drugih država. Ako je to poželjno, Skoplje je spremno da to potvrdi posebno svakoj od zemalja Evropske unije.

U Briselu se kaže da bi doduše u dokumentima Evropske unije mogla upotrebljavati formulacija oficijelni jezik bez njegovog imenovanja. Ali tu se dira osetljivo mesto koje Brisel uzima ozbiljno: Kako zemlja naziva svoj zvanični jezik ne bi trebalo da odluči drugi. Uz to, Severna Makedonija ima dva zvanična jezika – makedonski i albanski”, podseća FAZ.

Sporni istorijski narativi širom regiona

U opširnom tekstu se navodi i argumentacija Skoplja, u kojem pretpostavljaju da je Bugarska inspirisana primerom Grčke, koja je imala uspeha u svojem ucenjivanju, pa sada Bugarska neće da napadne samo ime države već i identitet njenih građana.

“Na bugarski zahtev da Severna Makedonija zvanično kaže da u Bugarskoj ne postoji makedonska nacionalna manjina, Skoplje odgovara da u Evropi dvadeset i prvog veka ne mogu države da određuju da li ljudi smeju da se osećaju kao pripadnici neke manjine.

Osim toga, čudno je da Bugarska decenijama nije imala primedbe na državno ime Makedonija, a sada se oseća ugroženom od Severne Makedonije.

Skoplje navodi i to da bugarska tvrdnja o postojanju samo sopstvene singularne istorijske istine koja bi bila zapisana u pristupnim pregovorima ne spada u 21. vek”.

U tekstu se kaže da svih šest zapadnobalkanskih država gledaju sa zabrinuošću bugarsku politiku. Skoplje opominje: “Ako bi ubuduće svaka država članica EU nametala svoju istorijsku sliku kandidatima za pristupanje Evropskoj uniji, onda bi svako buduće proširenje bilo faktički nemoguće, pošto su i između ostalih zemalja regiona sporni istorijski narativi”, piše Frankfurter algemajne cajtung.

(dw)

Check Also

NAJAVIO NOVU PANDEMIJU: BIL GEJTS „PREDVIĐA“ ŠEST PROMENA U SVETU POSLE KORONE

Bil Gejts, osnivač Majkrosofta i Fondacije Melinda i Bil Gejts, govori o šest ključnih promena …