UPOZORENJE VOZAČIMA: AKO OVO NEMATE NA VOZILU, PLATIĆETE 20.000 DINARA, A MOŽETE OTIĆI I U ZATVOR!

Sneg zadaje mnogo problema vozačima. Bilo je izletanja sa puta, proklizavanja, prevrtanja, zaglavljivanja, sudaranja…. Nažalost, i sa smrtnim ishodima.

Iz JP “Putevi Srbije” kažu da je jedan od glavnih razloga za probleme sa kamionimai autobusima to što imaju letnje gume! Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, naglašava za tu vrstu vozila po našem zakonodavstvu ne važi obavezna upotreba zimskih guma.

A za sve ostale za koje jeste propisana za obaveza, a ne pridržavaju je se, predviđene su i kazne – od 6.000 do 20.000 dinara za fizička lica i od 100.000 do 800.000 dinara za pravna lica. U zatvor do 45 dana biće upućen onaj ko izazove udes ili učestvuje u udesu sa letnjim gumama.

Zimski pneumatici su obavezni od 1. novembra do 1. aprila i to na sva četiri točka kada na kolovozu ima snega, susnežica ili leda.

Bez brzih reakcija

Okanović ističe da vozači treba da povedu više računa o pešacima koji se zbog snega na trotoaru sve češće kreću po kolovozu.

– Važno je da vozači obrate pažnju na pešake i zato što oni koriste kapuljače i vunene kape i ne vide i ne čuju nailazeće vozilo. U rezervoaru treba da imaju dosta goriva i napunjenu bateriju telefona i da imaju auto-punjač u kolima za ne daj Bože. U ovom periodu morate imati lance u prtljažniku ako se krećete van naselja, a trebalo bi poneti i malo više tečnosti i hrane nego inače u slučaju zastoja.

Mladen Alvirović, autor emisije “Sat”, naglašava da je u zimskim uslovima najvažnije da vozač ima strpljenja jer svaka brza reakcija vodi ka tome da se izgubi kontrola nad vozilom.

Polako

– Ne kretati dok se vozilo potpuno ne očisti od snega, jer će pri prvom kočenju sneg sa krova pasti na vetrobran i čovek ostaje slep u trenutku. Treba imati strpljenja i za druge jer nisu svi vozače vešti na snegu – rekao je Elvirović.

Priroda se zbunila: Grane lome lišće i sneg

Primetno je pucanje grana pod snegom. A na drveću je i dalje mnogo lišća.

– Prvi deo godine je bio kišovit, a pa je ta količine vlage, uz visoke temperature, u drugom delu godine produžila vegetacioni period najmanje za mesec dana. Došlo je do poremećaja koji je krivac što lišće nije na vreme opalo – kaže Dejan Mitrović, savetnik direktora za korišćenje šuma u “Srbijašumama”.