Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
KATASTROFALNI šumski požari širom sveta, od Amazonije do Australije, bili su udarna letnja “crna” vest do pojave virusa korona.
Kovid je potisnuo vatrene stihije sa top-liste najvećih pošasti, ali to ne znači da su požari posustali, upozoravaju stručnjaci Šumarskog fakulteta u Beogradu.
O tome svedoči najnovija katatstrofa u Sibiru gde je buknuo šumski požar koji stvara toliko otrovnog dima i aerosola da su ga naučnici nazvali “vazdušnom apokalipsom”.
– Šumski požari su, zbog klimatskih promena, gorući svetski problem, a Srbija je po ugroženosti na petom mestu u Evropi – kaže prof. dr Slobodan Milanović, sa Katedre za zaštitu šuma na Šumarskom fakultetu.
– Rangiranje je pravljeno poređenjem veličine opožarenih u odnosu na ukupnu površinu pod šumama. Ugroženiji od nas su samo Portugal, Španija, Grčka i Bugarska.
Sagovornik “Novosti” je prvi srpski stručnjak pozvan u članstvo Međunarodne ekspertske grupe za šumske požare pri Evropskoj komisiji. Ovo telo, koristeći satelite i visoke tehnologije, razvija softverske module za detekciju i predviđanje požara.
– Srbija još nema pojavu nezaustavljivih monstrum-požara zvanih “vatrene oluje” kakvi su nedavno harali Grčkom i Portugalijom, ali nije pitanje da li će njih biti, veća kada će se pojaviti – upozorava dr Milanović. – Modeli klimatskih promena predviđaju da će Balkan do kraja 21. veka biti jedno od najugroženijih područja u Evropi.
Odavno su poznati statistički podaci koji ukazuju da će prosečna temperatura u Srbiji do kraja ovog veka malo porasti, a da će se količina padavina smanjiti, ali to nije pravi pokazatelj opasnosti.
– Suština je da ćemo imati sve više ekstremnih događaja – kaže dr Milanović. – Može prosečna količina padavina da se smanji, ali to u praksi ništa ne znači, ako se u jednom danu sruči 120 litara kiše na kvadratni metar. Ako tada nemamo šume da apsorbuju i uspore ogromnu masu vode, u brdsko-planinskim oblastima dobićemo razorne bujice, a u nizijama poplave. Između takvih ekstremnih perioda padavina imaćemo
ekstremne suše, sa temperaturama iznad 40 stepeni, koje stvaraju uslove za požare koji uništavaju šume, bez kojih će bujice dodatno ojačati i tako u krug. Prosto, ako ne zaštitimo šume, ono što ne izgori, odneće voda.
Prirodne katastrofe se razvijaju kao lančana reakcija, a sve u suštini počinju šumskim požarima. Primer su dva tek ugašene vatrene stihije koje su uništile vegetaciju na stotinama hektara planinskih područja u opštinama Nova Varoš i Priboj. Njih, po ekstremnim vrućinama nisu uspevale da obuzdaju velike ekipe šumara i vatrogasaca koje su 24 časa boravile na terenu. Vatru su ugasile tek snažne padavine, koje su sprale spaljeno zemljište, stvarajući uslove za buduće veće bujice.
– Šume zadržavaju veliki deo padavina u krošnjama, a veliki deo vode koji dopre do tla zadržava se u šumskoj stelji, prostirci od slojeva nataloženog lišća i humusa koja funkcioniše kao sunđer – objašnjava dr Milanović.
– Stelja tako sprečava bujice u brdsko-planinskim predelima, bez kojih nema ni poplava u ravnici. Kada od šume ostane samo spaljena sterilna površina, onda je područje u tom slivu ugroženo na više načina. Velike padavine ništa više ne zadržava, a velika količina pepela zagađuje vode i menja hemijski sastav zemljišta i njegovu pogodnost za gajenje određenih vrsta.
Kada gori šuma, prirodna fabrika kiseonika i čiste vode, ne umire samo drveće već i svet mikroorganizama koji živi u šumskom tlu. Bez njega nema stvaranja plodnog tla, ni opstanka drugih vrsta, uključujući i ljude. Žrtve požara nisu samo potpuno sagorela stabla već i ona blizu granice plamena, koja su ranjena i postaju žrtve štetočina, insekata potkornjaka. Oni se naseljavaju u njima, proždiru ih, razmnožavaju se i eksplozivno šire na zdravo drveće.
– Ako se pojas oštećenih stabala odmah posle požara ne odstrani, on postaje izvor nove katastrofe, kakva se desila na na primer 2014. posle katastrofalnog požara na Tari, kada su stradale hiljade hektara šume – navodi dr Milanović. – Da bi se opožareno zemljište vratilo u prvobitno stanje, u najboljem slučaju, potrebno je oko 80 godina!
Ekspertska grupa za šumske požare pri Evropskoj komisiji napravila je portal za detekciju požara i prognozu opasnosti od vatrene stihije na osnovu klimatskih parametara, koji još uvek ima dosta praktičnih ograničenja.
– Oni daju prognozu na dnevnoj osnovi, ali problem je što jedan piksel prikazuje površinu osam puta osam kilometara, što nema baš dobru operativnu primenu – kaže dr Milanović.
– Te prognoze ne uključuju ni uticaj ljudskog faktora, iako je on presudan, čovek je u 95 odsto slučajeva uzrok šumskog požara. Naša grupa entuzijasta sa Šumarskog fakulteta razvila je precizniji model prognoziranja na površini od kilometra kvadratnog, koji je pogodan za operativnu primenu. Uzeti su u obzir i antropogeni faktori, najveći izvori rizika: gustina populacije na određenom području, gustina mreže putnih komunikacija i blizinu neke tačke putu i naselju. Podržala nas je Uprave za šume, a nadamo se da će tako i nastaviti, jer cilj našeg modula je praktična primena kod kolega šumara i vatrogasaca koji bi uz njega unapred znali gde je najveća potencijalna opasnost i mogli bi da prerasporede ljudstvo i tehniku.
DRVEĆE PRVA LINIJA ODBRANE
ŠUME su prva linija odbrane od katastrofa u vremenu klimatskih promena, kaže prof. dr Vladan Ducić sa Geografskog fakulteta:
– Veliki šumski kompleksi na više načina utiču na mikroklimu područja u kome se nalaze.
One apsorbuju velike količine ugljen-dioksida, a vodu koju koriste ispuštaju kao paru čime povećavaju vlažnost i smanjuju temperaturu vazduha. Šume deluju antieroziono i sprečavaju spiranje tla sa strmih terena što je izuzetno važno u brdsko-planinskoj zemlji kakva je Srbija. To je znanje iz osnovne škole, a zabrinjavajuće je što se ljudi ponašaju kao da ni toliko ne znaju.
(Novosti.rs)
