Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
I Izrael je odlučio da uđe u trku za gasno tržište Evrope. U tu svrhu on već ima ambiciozan projekat o izgradnji dva kraka gasovoda, koji bi trebalo da bude završen do 2025. godine. Tamo gde je veliki novac u igri, veliki su i rizici. Turska već zvecka oružjem, Grčka podržava svoje sunarodnike na Kipru, a Izreal pokušava da sedi na dve stolice.
Da je gas postao jedan od najvažnijih artikala u svetu, pokazuje i slučaj sa izraelskim gasovodom. Naftna bušotina „Levijatan“, koja je otkrivena pre nekoliko godina, najveća je u trećem milenijumu, sa zalihama od 450 milijardi kubnih metara gasa. Izrael je, od države-uvoznika ovog važnog energenta, postao njegov izvoznik. On već izvozi u Jordan, a sada se sprema da osvoji i evropsko tržište.
Početkom ove godine Italija, Grčka, Izrael i Kipar su se dogovorili da dnom Sredozemnog mora izgrade gasovod „Ist med“, koji će povezivati „Levijatan“ i kiparsku gasnu bušotinu „Afrodita“ (zalihe 127 milijardi kubnih metara gasa) sa italijanskim gradom Brindizijem. Italijanska kompanija „Eni“ je kod egipatske obale otkrila gasnu bušotinu „Zor“ sa zalihama od 850 milijardi kubnih metara gasa, koja takođe može da bude priključena ovom gasovodu. Dužina gasovoda „Ist med“ iznosiće više od 2.000 metara i biće to najduži gasovod na svetu. Kako se pretpostavlja, protok gasovoda će biti 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što se poklapa sa jačinom jednog kraka „Turskog toka“, koji Rusija planira da isporuči u Evropu. Ovaj projekat, naravno, pomaže i Evropska unija.
Drugi deo projekta je gasovod koji bi išao sa Kipra u Tursku i koji nije baš po volji Nikozije i Atine. Ovaj gasovod bi mogao da bude jeftiniji, s obzirom na to da je potrebno samo povući cev od Kipra do Turske, a otuda bi gas „Južnim gasnim koridorom“ preko Balkana stigao u Evropu.
Međutim, Izrael je uvučen u opasnu geopolitičku igru. Pošto bi gasovod trebalo da prođe kroz teritorijalne vode Kipra, Nikozija je odlučila da iskoristi ovaj projekat i podstakne Tel Aviv da iskoristi svoj uticaj na Ankaru da popusti u pregovorima o ujedinjenju Severnog i Južnog Kipra. Sa druge strane, Turska, koja sanja da u Evropi postane ključni energetski čvor, kroz koji će prolaziti ruski, azerbejdžanski, izraelski, a u perspektivi i iranski i katarski gas, prihvatila se ovog projekta sa velikim entuzijazmom.
Činilo se da je Izrael zaista uspeo da smekša stav Ankare u kiparskom pitanju, što je rezultiralo najavom o istorijskom proboju u pregovorima i nadom da zaista može doći do rešenja. Međutim, uzalud. Početkom jula je saopšteno da su pregovori završeni bez rezultata. Turska ni pod kakvim uslovima ne namerava da povuče svojih 30.000 vojnika sa ovog „nepotopljivog nosača aviona“, tj. Kipra, tako da se ovaj projekat gasovoda, pre nego što je započet, suočava sa ozbiljnim problemima.
Da se situacija u istočnom Mediteranu komplikuje, pokazuje prošlonedeljni događaj kada je francuska kompanija „Total“ počela bušenje na „Bloku 11“, koji se nalazi u kiparskoj ekonomskoj zoni. Ankara je oštro reagovala na nameru kiparskih vlasti da vrše istraživanja gasa bez učešća turske zajednice na ostrvu. Turska je odmah poslala istraživački brod „Barbaros“ ka „Bloku 6“ koji se nalazi u ekonomskoj zoni Kipra, dok je ministar odbrane Kipra Hristoforos Fokaidis pozvao javnost da ne reaguje na turske provokacije.
Ankara je objavila da će sprovesti seizmička istraživanja istočno od Pafosa, gde je planirano da istraživanje energenata izvode italijanska „Eni“ i francuski „Total“. Turska je najavila da namerava da kupi svoju platformu i počne sopstvena istraživanja zaliha gasa, ne samo u „Bloku 6“, već i u okolnim „blokovima“.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je na 20. Međunarodnom energetskom kongresu u Istanbulu, koji je održan prošle nedelje, izjavio je da „očekuje da će učesnici projekta na Kipru izbegavati korake koji vode ka napetosti u regionu“.
„Želeo bih da ih podsetim da mogu da se suoče sa rizikom da izgube prijatelja kao što je Turska, ne samo u regionu, već svuda i u svakoj sferi“, upozorio je Erdogan.
Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu je najavio recipročne mere Ankare na akcije Kipra, nakon čega je objavljeno da vojni brod Turske sa daljine prati kretanje istraživačkog broda „Vest kapela“ koji vrši bušenje. Grčka je podržala vlasti Kipra, naglasivši da je istraživanje gasa u kiparskim vodama suvereno pravo ostrva.
Predsednik Komisije za energetska pitanja opozicione Narodne republikanske partije Turske Nedždet Pamir smatra da bi „Turska takođe mogla da počne da istraživanjima, jer turska zajednica ostrva ima puno pravo da učestvuje u radovima koji se izvode u regionu“.
„Grci-Kiprani vrše istraživanja energenata na teritoriji koju je Turska proglasila svojom ekonomskom zonom. Turci-Kiprani imaju puno pravo da učestvuju u donošenju odluka povezanih sa razvojem ovog regiona. Delatnost Grka-Kiprana u ovom regionu je nezakonita, oni krše međunarodno pravo. Njihova taktika je da na svoju stranu privuku velike kompanije kao što su ’Hepson‘ i ’Total‘ i zainteresuju ih za radove na delovima koji se smatraju produžetkom ’Zora‘ u Egiptu“, smatra Pamir.
Kipar ima podršku Grčke, Vašingtona i Evropske komisije. Brisel je već izjavio da Ankara treba da se uzdrži od pretnji državama-članicama EU. Moguća eskalacija situacije između država je realna. Poslednjih meseci Turska redovno narušava vazdušni prostor Grčke, a njeni brodovi redovno prelaze u grčke teritorijalne vode. Sve ovo može da izazove vojni sukob jer Grčka neće pustiti Kipar niz vodu.
Sa druge strane, i Izrael je spreman da oružjem brani gasovod koji će biti gotov, prema prvim procenama, 2025. godine. Već je potpisan ugovor za kupovinu pomorskih sistema za zaštitu gasnih polja i morskih puteva u vrednosti od 420 miliona dolara. Izrael je kupio i četiri broda „Saar 6“, koji će se koristiti za čuvanje ekonomskih voda Izraela u Sredozemnom moru.
Sputnik.rs
