MISTERIJA NESTANKA 45 TONA SRPSKOG ZLATA: OTKRIVENO šta se desilo sa polugama pohranjenim u Švajcarskoj!

zlato- poluge 1Gde je nestalo 45 tona srpskog zlata iz depoa Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu, pitanje je koje je prošle nedelje pokrenula Jorgovanka Tabaković.

Guvernerka Narodne banke Srbije je, govoreći na redovnom predstavljanju Izveštaja o inflaciji, navela da će se tim pitanjem još dugo baviti „ozbiljni i odgovorni ljudi u Srbiji“.

Međutim, odgovor na enigmu „nestanka“ 45 od 46 tona zlata, koliko ih je bilo u pomenutom trezoru, zapravo je sasvim jasan: Srbija je svoj deo naprosto prodala.

Naime, pomenuto zlato nije pripadalo Srbiji, već svim državama bivše SFRJ, tako da je sukcesijom našoj zemlji (tačnije SRJ) pripalo 36,52 odsto, odnosno 16,8 tona zlata, kako je u odgovorima potvrdila sama Narodna banka Srbije.

„Do momenta deblokade finansijske aktive bivše SFRJ, na računu kod Banke za međunarodno poravnanje (BIS) u Bazelu se nalazila oko 46,1 tona zlata bivše SFRJ kojom je pre blokade upravljala Narodna banka Jugoslavije. Primenom propisane kvote od 36,52 odsto, prema Prilogu Sporazuma o pitanjima sukcesije, Saveznoj Republici Jugoslaviji je pripalo oko 16,8 tona zlata, koje su prodate u periodu od 2001. do 2002. godine“, kažu u Centralnoj banci.

Dakle, niti je Srbija ikada imala 46 tona zlata u BIS-u, niti je nepoznato kako je od onog zlata koje je imala ostala samo jedna tona.

Kako kažu u Narodnoj banci, „NBJ je nezavisno od zlata koje se vodilo na računu kod Banke za međunarodno poravnanje u Bazelu u drugoj polovini 2001. godine iz zemlje, takođe, iznela oko pet tona zlata radi njegove afinaže (dorade), koje je nakon toga prodala na međunarodnom tržištu“.

„Detalje ovih transakcija u vezi sa zlatom NBS ne može u ovom trenutku da saopštava iz razumljivih razloga“, dodaje se u odgovorima.

Dogovor o podeli spornih 46 tona zlata postignut je u aprilu 2001. godine kada su zemlje bivše SFRJ odlučile da Srbiji pripadne 36,52 odsto, Hrvatskoj 28,49 procenata, Sloveniji 16,39, Bosni i Hercegovini 13,2 i Makedoniji 5,4 odsto.

Ova podela sprovedena je po ključu koji je ustanovio Međunarodni monetarni fond. Inače, na računu u Bazelu jedna tona zlata (od originalnih 46 tona) stoji još od 2006. godine kada je Crnoj Gori isplaćen pripadajući deo od 1,2 tone po Sporazumu o pitanjima sukcesije.

Guverner NBJ u to vreme je bio Mlađan Dinkić, koji se čudi što se ovo pitanje uopšte pokreće, kada su svi podaci o kupovini i prodaji državnog zlata potpuno javni.

„Zaista ne znam i ne razumem na šta je guvernerka mislila u svojoj izjavi. Svi podaci o kretanju deviznih rezervi Narodne banke, koji uključuju i zlato kao sastavni deo tih deviznih rezervi, su potpuno javni i objavljuju se redovno na mesečnom nivou. Ne postoje nikakve tajne niti misterije u vezi sa time i sve je oduvek bilo dostupno javnosti već 15 godina. Za vreme mog trogodišnjeg guvernerskog mandata devizne rezerve NBS su uvećane skoro 10 puta“, kaže Dinkić.

Prema njegovim rečima, kada je postao guverner, Srbija je imala svega oko 360 miliona dolara u deviznim rezervama, da bi do kraja njegovog mandata devizne rezerve koje uključuju i zlato, bile povećane na 3,3 milijardi dolara.

„Ukupne devizne rezerve svake centralne banke sastoje se iz efektive i depozita u inostranstvu, hartija od vrednosti, zlata i specijalnih prava vučenja. Ta struktura uvek varira i zavisi od konkretnih potreba države i privrede za likvidnim sredstvima kako bi se nesmetano mogla obavljati plaćanja prema inostranstvu. Suštinski je za svaku centralnu banku jedino bitan ukupan nivo deviznih rezervi, nezavisno od njihove strukture, a ja sam svojim naslednicima ostavio u nasleđe deset puta više nego što sam zatekao, na šta sam veoma ponosan“, kaže Dinkić.

Bivši guverner, a kasnije i ministar finansija i privrede, dodaje da su procedure za rukovanje deviznim rezervama striktno regulisane i da se time „oduvek bave profesionalne službe u okviru deviznog sektora NBS, a isti je slučaj i u svim drugim centralnim bankama u svetu“.

„Za vreme mog mandata, NBS je i prodavala i kupovala zlato u zavisnosti od potreba za likvidnošću. Tako su radili i moji naslednici, kao uostalom i sve centralne banke u svetu, tako da zaista ne razumem šta je ovde tema i zašto je to interesantno za javnost, s obzirom da su svi podaci o tome već odavno objavljeni“, zaključuje Dinkić.

(Danas)

Close
Podržite nas
Lajkujte našu FB stranicu!