Ubili su ga moćnici „od preko” koji su ga doveli na vlast i sa kojima je došao u konflikt, rekao je advokat Nenad Vukasović, branilac Zvezdana Jovanovića.
Premijera ne može da ubije ulica. Premijera, Cezara, može ubiti samo Brut”, rekao je u završnoj reči pred Specijalnim sudom advokat Nenad Vukasović, branilac Zvezdana Jovanovića, optuženog da je 12. marta 2003. godine hicem iz snajperske puške ubio srpskog premijera Zorana Đinđića.
– Zorana Đinđića su ubili moćnici od preko, oni sa kojima je došao u konflikt i koji su ga doveli na vlast. Ako mislite da će porodica biti zadovoljna time da bilo ko bude osuđen, onda se grdno varate.
Istorija je pokazala – ko god se zamerio svojim vlastodavcima izgubio je glavu. Isto je bilo i sa Slobodanom Miloševićem koji je ovde bio prvi čovek SAD. Onog momenta kada se njima zamerio, otišao je u Hag – rekao je Vukasović.
On tvrdi u svojoj završnoj reči da hitac koji je ubio premijera nije došao iz Ulice admirala Geprata nego iz pravca Nemanjine ili Birčaninove ulice i da su postojala tri hica od kojih je prvi pogodio premijera.
Taj hitac, kaže Vukasović, slabije se čuo od druga dva, a svedoci nisu mogli da procene odakle je došao, jer je korišćen poseban uređaj koji stišava zvuk i „pokriva” ga u krugu od 360 stepeni.
Prvo snajpersko gnezdo
– Može tužilaštvo da se postavi na vrh glave, gospođo predsednice veća, tri hica su bila – govorio je Vukasović mašući rukama i gledajući u sudsko veće. – Suština trećeg metka je suština prvog metka.
Postojalo je prvo snajpersko gnezdo i ono nije došlo odavde nego od spolja, od centara moći koji su smatrali da su vlasnici Zorana Đinđića i čitave Srbije – dodao je Vukasović
On je podsetio da se uvek u krivičnim predmetima istražuje „eventualni doprinos žrtve izvršenom krivičnom delu”, a zatim naveo da je Zoran Đinđić godinu dana pre atentata u gostovanju na Televiziji Jagodina rekao da je u Srbiji „poznato svih 50 šefova mafije, u skoro svim gradovima”.
Za godinu dana, naglasio je Vukasović, nije bilo nikakvih pomaka u obračunu sa mafijom, a onda je država u akciji „Sablja” pokazala šta može.
– Njegovi emisari i kuriri održavali su kontakte sa ljudima iz kriminogene sredine – kazao je advokat i podsetio da se 5. oktobar nije mogao dogoditi bez pomoći „od spolja”, a da se „šesti oktobar nije desio zato što je Koštunica štitio Radeta Markovića i Pavkovića, a Đinđić je štitio Jovicu Stanišića”.
Vukasović je istakao da njegov branjenik nije kriv, da nije ubio Zorana Đinđića. Rekao je da njegovo priznanje u policiji za vreme akcije „Sablja” ne znači ništa i upitao kako je moguće da inspektori Ubpoka drže u rukama ubicu premijera, a da ga ne pitaju kakva je puška iz koje je pucao.
– Ako nađete jedan dokaz kojim ćete staviti pušku u ruke Zvezdana Jovanovića, onda presudite. Ali, ovo nije odbrana Zvezdana Jovanovića.
Mi smo ovde dužni da utvrdimo šta se dešavalo 12. marta pa makar Zvezdana Jovanovića obesili nasred Terazija i makar Milorada Ulemeka obesili nasred Terazija.
Dvanaesti mart je tragedija, a kada to kažem nisam sarkastičan, ne podržavam zločin. Ja samo tražim dokaze koji su čisti kao durmitorski potok, dokaze pred kojima mogu da sagnem glavu, da priđem tužiocu i da mu pružim ruku – rekao je Vukasović.
Postavio je pitanje kako to da su stručnjaci iz Vizbadena došli u Beograd samo dan posle atentata kada se zna da takva poseta stručnjaka nemačkog instituta mora biti odobrena diplomatskim putem.
On je izrazio sumnju da su nemački stručnjaci možda došli ovde „da se potrude da se 12. mart ne podmetne Nemcima”.
Rekao je da su tragovi krvi, uzeti ispred ulaza u vladu, uništeni jer su mesecima stajali u fioci Instituta bezbednosti, kao i da se premijerovoj tašni gubi svaki trag.
– Tužilac Prijić je rekao: Ubiti čoveka na štakama, sa 130 metara, gađati ga u leđa…”. Da li je ovo lapsus? Veštak obducent Dunjić kaže da je premijer bio leđima naslonjen na vrata i to je prihvaćeno kao činjenica, a svedoci kažu da je bio licem okrenut ka vratima.
On se nije naslonio na vrata nego je propao kroz otvorena vrata, a to znači da hitac nije došao iz Gepratove – govorio je Vukasović.
Pitao je i „koji su to beogradski vrapci dojavili Dejanu Milenkoviću u zatvoru u Bačvanskoj nove detalje koji su tužioca Prijića odjednom toliko oduševili i na osnovu kojih je odlučio da ga drugi put predloži sudu za svedoka saradnika”.
– Ako Dejan Milenković govori istinu, onda bismo mi ovde na optuženičkoj klupi videli Čedu Jovanovića, Dragana Todorovića iz Srpske radikalne stranke, Nebojšu Čovića i Ljubišu Buhu Čumeta.
Ja mislim da se tužilac trese od pomisli da bi morao nešto da radi prema Čumetu ili Čedi Jovanoviću – rekao je Vukasović.
Slamka spasa
Apelovao je na sud da „spase pravo” koje je „postalo krpa” i rekao da „neće još dugo trajati pritisci na sud”.
– Vi ste, gospođo predsednice, slamka spasa. Vi ste, poštovano veće, slamka spasa. Ne za Zvezdana Jovanovića ili za Milorada Ulemeka, nego slamka spasa da pravo ostane ono što jeste.
Očuvajte dignitet prava. Ne dozvolite da histerična javnost utiče na vašu odluku. Ovde moramo presuditi – Zorana Đinđića je ubilo NN lice koje nije ni „zemunski klan” ni JSO – rekao je Nenad Vukasović na kraju svoje završne reči.
Branilac Miloša i Aleksandra Simovića advokat Želimir Čabrilo rekao je da „istina ni izbliza nije utvrđena”. On je istakao da se drastično razlikuju veličine ulaznih rana na telu Zorana Đinđića i telu njegovog telohranitelja Milana Veruovića, što ukazuje na dva različita kalibra i dva različite vrste oružja.
Advokat Čabrilo pitao je sudsko veće da li svedocima saradnicima treba dozvoliti da govore sve što im padne na pamet a da se njihovi iskazi ne proveravaju i ne upoređuju sa materijalnim dokazima.
On je rekao da nema nijednog materijalnog dokaza o vezi njegovih klijenata sa događajem iz optužnice. Čabrilo smatra da je nelogična tvrdnja iz optužnice da je Miloš Simović bio visoko rangiran član klana, zadužen da ostalima prenosi naređenja Dušana Spasojevića, jer je on najmlađi od svih optuženih.
Čabrilo je kazao da su svedoci saradnici Dejan Milenković i Miladin Suvajdžić izjavili da posle atentata nisu znali šta se tačno dogodilo i zapitao se kako je moguće da osobe sa takvim saznanjima dobiju ovaj status.
Suvajdžić i Milenković, rekao je Čabrilo, nisu naveli nijedan dokaz za svoje tvrdnje. Branilac je uporedio njihova svedočenja sa parnicama oko međe i iskazima tipa „Znam da je tako, Bog mi je svedok”.
Čabrilo je predložio da se dokazni postupak ponovo otvori da bi bili saslušani svedoci odbrane, a među njima i osoba koja je u ime Dejana Milenkovića tražila novac od porodice Simović da bi on promenio iskaz.
Suđenje se nastavlja danas, završnim rečima ostalih advokata odbrane.
Legija se vratio
Prvooptuženi Milorad Ulemek juče je ponovo bio u sudnici. Predsednica sudskog veća Nata Mesarović je na početku jučerašnjeg zasedanja saopštila da je Ulemek „pristupio” i opozvala odluku o njegovom udaljenju sa glavnog pretresa zbog nepoštovanja suda.
Ulemek je pre mesec dana rekao da ne želi da prisustvuje suđenju i okrenuo leđa sudskom veću. Sudija je juče naglasila da će on i danas biti doveden iz pritvora.
Enciklopedija pre presude
Advokat Vukasović je u završnoj reči pokazao sudskom veću „Srpsku porodičnu enciklopediju”, objavljenu 2006. godine, i rekao da je u njoj pored imena Zoran Đinđić napisano: „Ubijen u atentatu koji je na njega izvršio pripadnik specijalne policijske jedinice”. Vukasović je rekao da je ovako presuđeno pre presude i da će to učiti deca u školama.
– Vi ćete presuditi. Vi odlučujete. Moja uloga je ovde da vam pomognem da ne podlegnete uticaju medija i ovakvih ljudi koji su pisali enciklopediju – kazao je Vukasović.
Dorotea Čarnić – Aleksandra Petrović
(Politička misao)