Američki ekspert šokiran: Takav artiljerijski dvoboj kao što je sada u toku, do sada nije viđen!

Generalštabovi svih vodećih armija sveta bukvalno pod lupama proučavaju tok ratnih dejstava u Ukrajini.

Zadatak: što pre i što tačnije iz onoga što se dešava izvući prave zaključke za razvoj sopstvenih trupa. S tim u vezi, Ruse najviše zanima analitika Amerikanaca, jer samo sa njima, u dogledno vreme može da se dogodi sukob.

Dakle, šta je najznačajnije sa stanovišta Pentagona da se danas dešava na rusko-ukrajinskom frontu?

Amerikanci znaju da se sada u Ukrajini na obe strane odvija prava artiljerijska bitka neviđenih razmera. Istovremeno, sa dubokim žaljenjem su otkrili da je i sama američka armija potpuno nespremna za tako masovnu i razornu oružanu borbu. Ni tehnički ni organizaciono.

Razlog je taj što su se tokom proteklih decenija države spremale za svojevrsne „kolonijalne” bitke, kao u Iraku ili Avganistanu.

Najveću vatrenu štetu tamošnjem neprijatelju nanele su krstareće rakete visokog dometa, taktički avioni i borbeni helikopteri.

Topovi, haubice, višestruki raketni sistemi igrali su samo pomoćnu ulogu. Shodno tome, akcenat je do nedavno stavljen na razvoj i unapređenje vazduhoplovne komponente u SAD.

Do čega je to dovelo? Američki vojni analitičar Skot Riter, bivši inspektor UN za oružje u Iraku, toliko je impresioniran dejstvima ruske artiljerije u Ukrajini da čak i ne sumnja da će u slučaju pravog sukoba sa Oružanim snagama Rusije na kopnenom ratištu njegovi sunarodnici biti jednostavno osuđeni na propast.

Evo Riterovog mišljenja:

Vojske zemalja NATO nikada i nigde nisu učestvovale u oružanim sukobima takvog intenziteta.

Dakle, njihovo vojno osoblje, koje je naviklo da boravi u udobnim uslovima čak i tokom stvarnih neprijateljstava, jednostavno ne može da izdrži, ako je potrebno, masovno granatiranje ruske artiljerije.

„Tokom čitave operacije Pustinjska oluja, mi (odnosno, Sjedinjene Države) smo ispalili 60.000 artiljerijskih granata. Rusi ispaljuju 50.000 granata dnevno u Ukrajini!“, zgrožen je američki stručnjak.

Jasno je, da se neviđena masovnost artiljerijske vatre postiže i dopremanjem sve više i više novih topova, minobacača, haubica i MLRS sistema iz konzervacije u skladišnim bazama raštrkanim širom Rusije.

Ovo je pravi vatreni uragan, koji jednostavno ne dozvoljava neprijateljskoj pešadiji da podigne glavu iznad rova. Na kraju, omogućava vam da polako ali postojano mešate njene rovove sa čuvenom ukrajinskom crnicom.

Tek nakon što je linija odbrane dovedena u potpunu tišinu, ruska pešadija i tenkovi kreću napred. Čak ni ne rizikujući značajne gubitke. Pošto jednostavno nema ko da im uzvrati.

Još strašnije za američku vojsku nego u Riterovom izlaganju, situacija u Ukrajini izgleda iz ugla stručnjaka prekomorskog analitičkog centra korporacije RAND, koji po nalogu američke vlade i njenih oružanih snaga vrši istraživanja o strateškim problemima.

Ovi analitičari su izuzetno nemilosrdni prema ponosu svojih generala: tokom proteklih decenija „američka artiljerija je atrofirala, ali ruska artiljerija nije“.

Autori izveštaja priznaju da oslabljena američka poljska artiljerija jedva da se može suprotstaviti artiljeriji ne samo Rusije, već i  Severne Koreje.

I, stoga, „u slučaju novog sukoba na Korejskom poluostrvu, američka artiljerija će imati problema da se izbori sa ogromnim severnokorejskim arsenalom dobro utvrđenih topova raspoređenih duž demilitarizovane zone“.

„Moguće je da američka artiljerija nije pripremljena za nivo potrošnje municije koji može biti potreban u slučaju borbe sa praktično jednakim protivnikom“, napisali su stručnjaci RAND-a. Priznajući, dakle, kao takve čak i Severnokorejce.

„Tokom dugog perioda protivpobunjeničkih operacija, dve grane američkih kopnenih snaga koje su se suočile sa posebno teškim rezovima bile su terenska artiljerija i protivvazdušna odbrana“, rekao je Džon Gordon, analitičar RAND-a, za The National Interest.

„S obzirom na prirodu pretnji u Iraku i Avganistanu, ovo je razumljivo. Međutim, danas su ova dva roda vojske od velikog značaja, s obzirom na to ko su nam sada glavni protivnici.

Zapravo, čini se da je upravo ta naglo otkrivena slabost terenske artiljerije svih zemalja NATO-a bez izuzetka izazvala sve veće razočarenje Kijeva nivoom podrške Zapada u borbi protiv Rusije.

Konkretno, broj topova i raketne artiljerije poslatih da pomognu Ukrajini je zanemarljivo mali. Jednostavno više nema šta da pošalje NATO, arsenal i skladišta si skoro prazna.

Pre neki dan je savetnik ministra odbrane Ukrajine Jurij Sak, u intervjuu za nemačku publikaciju, priznao da je njegova zemlja do sada dobila od saveznika samo 150 haubica kalibra 155 mm, od kojih su neke uništene ruskim avionima i projektilima na putu do linije fronta.

Neke haubice su već postale žrtve kontrabaterijske borbe u Donbasu. Ono što je ostalo u redovima Ukrajine, ne dozvoljava da se računa na bilo kakvu prekretnicu u bitkama koje se odvijaju.

Jednom rečju, sve izgleda toliko preteće za NATO i Pentagon posebno da su sredinom maja američka sekretarka vojske Kristin Vormut i načelnik Generalštaba armije general Džejms Mekonvil pozvani na specijalni sastanak Komiteta Predstavničkog doma Sjedinjenih Država o oružanim snagama.

Prema Military Watch, glavno pitanje koje mu je postavljeno bilo je: „Koji sistemi će vam pomoći da u budućnosti dobijete bitku poput one koja se trenutno odvija u Ukrajini?

Posebno u pozadini činjenice da je Rusija već uložila velika sredstva u razvoj najnovijih samohodnih topova kalibra 152 mm nove generacije 2S35 Koalicija-SV. Dok američki planovi da značajno povećaju domet svojih ostarelih haubica još nisu realizovani?

Ono što su Vormut i Mekonvil odgovorili parlamentarcima, zbog posebne delikatnosti svima razumljive teme odbrane, ostalo je nepoznato. Sigurno su tražili više novca za nove odbrambene naloge. Možda su se pokajali zbog nedostatka strateškog predviđanja i obećali da će sve popraviti što je pre moguće.

Možda su se žalili da haubice 155 mm M777 koje su SAD već isporučile Ukrajini, za razliku od ruske Koalicije-SV, nisu samopunjujuće. Pored toga, lišeni su oklopne zaštite za posade, i zato su, najverovatnije, jednostavno osuđeni na propast u duelu sa ruskim samohodnim topovima „Koalicija-SV“.

Ruski dizajneri su stvorili jednostavno odlično borbeno vozilo, koje takođe zamenjuje prilično dobre samohodne topove Msta-S. Sposoban je da pogodi mete na udaljenosti do 80 kilometara. Ovo je 10 kilometara više od nove haubice kalibra 155 mm, koja se još uvek razvija u SAD u okviru programa Tactical Fires. Kome je, prema rečima mentora ovog projekta, generala Stiva Marijana, potrebno još nekoliko godina da se testira.

Osim toga, ruska odlična „Koalicija-SV” nosi sa sobom vrlo pristojnu municiju (do 70 komada) i spremna je da je ispali brzinom koja je prosto neverovatna za takve kalibre – do 16 metaka u minuti. Drugim rečima, udar na svake 3,5 sekunde! To je mnogo bolje od bilo kojih savremenih NATO modela.

Gusenična verzija 2S35 je zasnovana na modifikovanoj šasiji glavnog tenka T-90. Kao rezultat toga, ovaj samohodni top sa značajnom borbenom težinom od 48 tona zadržava pokretljivost i upravljivost na nivou tenka.

Poslovi sva tri člana posade nalaze se unutar trupa; borbeno odeljenje je napravljeno kao na perspektivnom tenku T-14 Armata i radi automatski na komande posade.

U verziji na točkovima, ovi samohodni topovi se razlikuju od guseničara u većoj jednostavnosti. Može se koristiti na javnim putevima, pokazuje bolju mobilnost i ima povećan resurs.

Ali što je najvažnije, dizajneri su uspeli da donekle smanje njegovu ukupnu masu. Dakle, takva „koalicija“ može brzo da se prebaci u bilo koje područje vojno-transportnim avionima.

(Webtribune.rs)