Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Američko-ruski odnosi došli su do opasne granice, kada postaje sve teže sprečiti potencijalne konflikte, tako da je za dve zemlje neophodno da uspostave kanale za komunikaciju, smatra potpredsednik vašingtonskog Centra za nacionalni interes i bivši glavni analitičar CIA za Rusiju Džordž Bibi.
Iako je izveštaj specijalnog tužioca Roberta Milera o „ruskom slučaju“ otklonio sumnje u „zaveru Donalda Trampa sa Moskvom“, u SAD, kaže Bibi, i dalje veruju da Rusija pokušava da „potkopa američku demokratiju“ i generalno da na svaki način nanese štetu Americi.
„To je veoma opasno i tačka. Ideja da su se SAD suočile sa rizikom, koji ugrožava samo njihovo postojanje, znatno otežava upravljanje krizom. Postaje sve teže da se uspostave kanali za komunikaciju, koji su potrebni za upravljanje krizom i sprečavanje sukoba“, upozorava Bibi.
Kako je istakao, to s obzirom na stanje rivaliteta u kom se nalazimo ne dozvoljava američkim stručnjacima i političarima da se zalažu za mere koje bi omogućile da upravljaju odnosima i otklanjaju opasnosti.
„Rezultat je da ne činimo ono što je neophodno kako bismo sprečili da se to takmičenje otme kontroli“, dodao je stručnjak.
Do čega može dovesti eskalacija sukoba?
Bibi, koji je radio i kao savetnik potpredsednika SAD Ričarda Čejnija za Rusiju, Evroaziju i obaveštajna pitanja, objavio je ovog meseca knjigu „Ruska zamka: kako naš rat iz senke sa Rusijom može da rezultira nuklearnom katastrofom“.
On u knjizi obrazlaže tezu da međusobni stereotipi i nesporazumi mogu dovesti do eskalacije tenzija između zemalja, što opet može izazvati nekontrolisani otvoreni sukob.
„Moramo razgovarati jedni sa drugim i mora postojati komunikacija. Čak je i za vreme Hladnog rata bilo više komunikacije između Vašingtona i Moskve nego danas. U SAD štaviše postoje zakoni koji ne dozvoljavaju određenu vrstu komunikacije, na primer, između naših vojski.
I političari imaju mnogo sumnji kada je reč o komunikaciji sa ruskim zvaničnicima. Oni su zabrinuti da time rizikuju da ih optuže za izdaju ili da opravdavaju Rusiju. To nam ne da da uspostavimo komunikaciju koja je neophodna za upravljanje našim odnosima“, smatra Bibi.
Nove tehnologije zahtevaju nova pravila igre
Prema mišljenju ovog eksperta, potrebno je uspostaviti nova pravila igre, jer su i za vreme Hladnog rata takva pravila postojala.
„Pravila nisu bila smišljena kako bismo postali prijatelji. Njihov cilj je bio da osiguraju da od rivala ne postanemo neprijatelji, koji se bore u pravom ratu. Većina tih pravila je danas nestala, a ona što su ostala nisu zamišljena tako da odgovaraju novim uslovima i novim tehnologijama naoružanja sa kojima se suočavamo“, objašnjava stručnjak.
On napominje da nove tehnologije zahtevaju drugačiji pristup od postojećeg sistema strateške stabilnosti. Na primer, pojavile su se taktičke rakete, koje mogu imati stratešku primenu i one su važne skoro kao što je svojevremeno bilo važno nuklearno naoružanje.
„Imamo nova hiperzvučna sredstva, koja je veoma teško otkriti i presresti i koja skraćuju vreme za donošenje odluka nakon upozorenja. Veštačka inteligencija i protivsatelitski sistemi povećavaju pretnje. A rekao bih da u našem sajber svetu imamo ključne tehnologije čija je logika drugačija u odnosu na logiku stare atmosfere obuzdavanja. Moramo pronaći način za uspostavljanje strateške stabilnosti u novoj situaciji“, smatra Bibi.
Kako je konstatovao, još nije jasno kako to da se uradi, jer dve zemlje ne razgovaraju o tome.
„Smatram da sve te oblasti zahtevaju nova pravila igre. Nešto od toga bi trebalo uraditi na bilateralnoj osnovi između Moskve i Vašingtona, a nešto na multilateralnoj osnovi uz učešće velikog broja pregovarača i igrača“, smatra Bibi.
Slično kao uoči Prvog svetskog rata
Prema njegovim rečima, postepeno uspostavljanje dijaloga po principu „odozdo naviše“ nije uspelo u prošlosti, a u određenom trenutku je ipak neophodna komunikacija na nivou rukovodstva zemlje.
Bibi je priznao da trenutna politička logika, koja nalaže američkom rukovodstvu da se suzdržava od pregovora sa Rusijom, protivreči dijalogu koji je neophodan kako bi se smanjio rizik od sukoba.
U svojoj knjizi stručnjak opisuje, prema njegovom mišljenju, sličnu situaciju uoči Prvog svetskog rata. Kako Bibi piše, tada su katastrofu uzrokovali međusobno potcenjivanje potencijalnih protivnika, nespojive geopolitičke ambicije i nove tehnologije koje podstiču prvi udar i stvaraju iluziju superiornosti nad protivnikom.
„Danas širom sveta postoje brojni potencijalni okidači koji bi mogli da izazovu sličnu krizu. A mi nemamo kanale za komunikaciju, pravila igre ni ograničavajuće mere, koji su neophodni da bismo se s tim nosili. Mora se priznati da je takva situacija opasna. Ako to učinimo, onda mislim da bismo mogli da se izborimo, ali se mora priznati da opasnost postoji“, zaključio je Bibi.
(Sputnjik)
