Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Predsednik Džo Bajden i njegove kolege, ostali svetski lideri, nadaju se da će finalizirati i otkriti paket novih mera za kažnjavanje Rusije, pomoć Ukrajini i demonstriranje jedinstva Zapada na nizu vanrednih samita u Evropi ove nedelje.
Ali osim dramatičnog ratnog pokazivanja odlučnosti, malo posmatrača veruje da će bilo šta oko čega se lideri slože biti dovoljno da okonča krvoproliće u Ukrajini ili odvrati ruskog predsednika Vladimira Putina da nastavi sa svojim napadima koji sve više štete civilima, piše CNN.
Otkako je pre otprilike dve nedelje prvi put pomenuta mogućnost samita lidera NATO-a, američki i evropski zvaničnici razgovaraju o potencijalnim najavama koje bi lideri trebalo da daju na kraju skupa, navodi nekoliko ljudi upoznatih sa planovima.
To bi moglo da uključi nove runde sankcija ruskim oligarsima, dodatne mere koje ograničavaju finansije zemlje i nove korake za ograničavanje uvoza ruskih energenata. U toku su i diskusije o tome koje mere mogu biti predstavljene za pružanje veće podrške Ukrajini, uključujući nove pošiljke vojne pomoći ili finansijske pomoći za jačanje odbrane zemlje.
Otvorena opcija raspoređivanje američkih trupa
A Bajden je ostavio otvorenu opciju da poveća raspoređivanje američkih trupa na članice NATO-a duž istočne granice alijanse, pojačavajući američku posvećenost evropskoj odbrani u kritičnom trenutku. Ali
surova realnost da je malo verovatno da će ti potezi obuzdati Putinov rat nadvijaće se nad Bajdenovom posetom Briselu na vanrednom sastanku Organizacije Severnoatlantskog pakta, zajedno sa specijalnom sednicom Evropskog saveta i skupom G7.
Bajden bi takođe mogao da doda još jednu stanicu u istočnoj Evropi, potencijalno Poljsku, rekli su zvaničnici. On u sredu odlazi iz Vašingtona na diplomatske manevre na visokom nivou. Dok je Bajden bio uspešan u okupljanju evropskih i azijskih saveznika iza niza sankcija i neuporedivih nivoa vojne pomoći, on i njegove kolege iz NATO-a povukli su granice gde će njihova podrška prestati, piše CNN.
I dok se čini da sve strane podržavaju diplomatsko rešenje krize, američki i evropski zvaničnici kažu da su parametri takvog rešenja i dalje mutni. To ostavlja otvorenim pitanje kako Bajdenova poseta Evropi – jedan od prelomnih trenutaka njegovog predsedništva – može da promeni tok najgoreg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata, smatra američki medij.
I to predstavlja još jednu tačku za diskusiju koju svetski lideri moraju da počnu da pokreću: šta će se dogoditi ako, ili kada, Ukrajina više ne bude mogla da izdrži napad Rusije?
– Moraće da pogledaju šta će se desiti ako Ukrajina bude izgubljena – rekao je penzionisani general armije Vesli Klark, bivši vrhovni komandant NATO saveza.
– Nakon što su odmerili problem šta će se desiti ako Ukrajina padne, moraju da razmotre šta više može da se uradi da bi se Ukrajina održala u borbi. Da, postoji rizik. Uvek postoji rizik u suočavanju sa predsednikom Putinom.
Stara sovjetska vazduhoplovna baza u Albaniji trebalo bi da uskoro postane taktička baza za NATO operacije
To znači da će ova alijansa imati svoju bazu na Zapadnom Balkanu, a plan je da ona bude otvorena 2023. godine. Radovi su počeli u januaru na unapređenju vazduhoplovne baze u Kučovi.
NATO i Albanija su obećali 50 miliona evra za bazu u Kučovi za koju se očekuje da će biti operativna do kraja 2023. godine.
Nalazi se 85 kilometara južno od Tirane i nazvana je po obližnjem malom gradu Kučova, koji se pod komunističkim režimom u Albaniji zvao Staljinov grad.
Viktor Vangjeli (83) služio je 27 godina u Kučovi leteći na migovima-29, pre nego što je 1990. otišao u penziju. On je sada govorio je o svakodnevnim letovima u borbi protiv kršenja vazdušnog prostora od strane suseda tokom Hladnog rata.
– Intenzitet letenja u vreme Hladnog rata je bio veoma veliki – rekao je on i dodao da je ova baza do 1962. bila zadužena za pokrivanje vazdušnog prostora cele zemlje.
Dodao je da bi pretvaranje Kučove u moderno čvorište NATO bilo korisno za sledeću generaciju albanskih pilota koji će biti obučeni da upravljaju modernim mlaznjacima.
Kako se navodi, nakon pada komunističkog režima 1990. albansko vazduhoplovstvo je imalo više od 200 migova iz sovjetske ere, u tri vazdušne baze. Većina njih je sada rashodovana, a stari ruski i kineski avioni prestali su da lete 2005. godine.
Inače, Albanija je članica NATO od 2009. godine, a takođe i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Ova zemlja se pridružila oštrim sankcijama protiv Rusije i osudila agresiju u Ukrajini.
