Home / TEMA DANA / BEZBEDNOSNI POTRES U EVROPI: Otvara se najduži front između NATO-a i Rusije- MOSKVA PRETRPELA RAZORAN UDARAC!

BEZBEDNOSNI POTRES U EVROPI: Otvara se najduži front između NATO-a i Rusije- MOSKVA PRETRPELA RAZORAN UDARAC!

Finska je napravila prvi korak ka učlanjenju u NATO. Taj potez bi značajno doprineo borbenoj moći alijanse, ali će verovatno izazvati bes Moskve i dodatno zategnuti njene odnose sa Vašingtonom.

Finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sane Marin izjavili su u četvrtak da se zalažu za podnošenje zahteva za članstvo u NATO, otvarajući put za proširenje alijanse usred rata u Ukrajini.

Najava Finske znači da će Helsinki gotovo sigurno da traži članstvo u NATO, iako je ostalo još nekoliko koraka pre nego što proces podnošenja prijave može da počne.

– Vi ste ovo izazvali. Pogledajte se u ogledalo – rekao je Ninisto u sredu obraćajući se direktno Rusiji.

Očekuje se da će i susedna Švedska odlučiti o ulasku u NATO narednih dana, a lokalni “Ekspresen” piše da vlada u Stokholmu planira da podnese zahtev za članstvo u NATO sledeće nedelje, nakon izjašnjavanja Finske.

Obe su u sredu potpisale zajednički odbrambeni sporazum sa Velikom Britanijom, članicom NATO sa nuklearnim oružjem. „Politička deklaracija solidarnosti“ obavezuje tri zemlje da intervenišu u slučaju „katastrofe ili napada“, uključujući vojnu pomoć.

Podrške brzom članstvu

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u sredu da će ministri spoljnih poslova Finske i Švedske učestvovati na neformalnom sastanku NATO u Berlinu 14. i 15. maja, na poziv nemačke ministarke Analene Berbok i generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga, koji je nakon najave Finske izrazio „toplu dobrodošlicu“.

Finskoj i Švedskoj bi moglo biti potrebno i do godinu dana da ostvare formalno pristupanje Alijansi, pošto je potrebno da taj potez odobre svih 30 članica. Ali, to će se možda odvijati brže od očekivanog. Nakon objave iz Helsinkija, podršku brzom primanju Finske u NATO već su pružile Danska i Estonija. I ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pohvalio spremnost Finske da podnese zahtev za pridruživanje.

Promena bezbednosnog pejsaža

Ako se sve odigra kako se očekuje, Finska bi sa svojih skoro šest miliona ljudi izmenila bezbednosnu mapu Evrope na način koji se prethodno smatrao nezamislivim i koji će možda imati velike posledice po Rusiju, piše CNN.

Sama odluka o prijavljivanju Finske i, kako se očekuje uskoro Švedske – jer dve zemlje tradicionalno nastoje da koordinišu odbrambene poteze – mogla bi naglo da promeni ukupnu stratešku situaciju. Sa Turskom na jugu NATO bloka i baltičkim državama koje zauzimaju sredinu istočnih linija alijanse, prisustvo Finske i Švedske na severu bi označilo upravo onu vrstu velikog saveza od kojeg strahuje ruski predsednik Vladimir Putin.

Šon Monahan iz Centra za strateške i međunarodne studije procenio je u aprilu da bi članstvo Finske i Švedske u NATO “sigurno suštinski promenilo bezbednosni pejzaž severne Evrope”.

„Potencijalno najduži front“

A za Rusiju—koja je decenijama vršila pritisak na Finsku da zauzme neutralan stav—nijedan ishod ne može biti razorniji, osim možda samog poraza u Ukrajini, imajući u vidu da je invazija navodno pokrenuta zbog sprečavanja Ukrajine da se pridruži NATO.

– Ako (Putin) pobedi u Ukrajini, ali izgubi Finsku, svakako izlazi iz ovoga kao gubitnik. Ako izgubi i jedno i drugo, onda je ostvario svoju noćnu moru o NATO-u na granici Rusije. Finska granica od oko 1.300 kilometara sa Rusijom bi udvostručila granicu NATO-a prema Moskvi, što bi predstavljalo najduži potencijalni front između Evropske unije i Rusije – rekao je Džejms Dobins, bivši visoki američki diplomata.

Ako Finska dozvoli NATO baze unutar svojih mogla bi trajno da pojača tenzije između Moskve i Vašingtona. Ali, Finska bi takođe mogla da se odluči da ide putem Norveške koja je, iako je bila jedna od osnivačica NATO, nastojala da umiri Moskvu ne dozvoljavajući strane vojne baze i nuklearno oružje na svojoj teritoriji.

Bes Rusije

Rusija je još ranije ispoljila svoj bes zbog potencijalnog članstva Finske i Švedske u NATO. Nakon što je objavljeno da su se Stokholm i Helsinki dogovorili da istovremeno podnesu zahtev za članstvo u alijansi između 16. i 22. maja a Stoltenberg obećao brzo priključenje, Moskva je zapretila da će, ako se Finska i Švedska pridruže vojnom savezu, preduzeti mere na Baltiku.

– Ne može više biti govora o bilo kakvom beznuklearnom statusu za Baltik, ravnoteža se mora uspostaviti. Druga stvar je ta što će se, ako Švedska i Finska ući u NATO, dužina kopnenih granica alijanse sa Ruskom Federacijom, više nego udvostručiti.

Naravno, ove granice će morati da se ojačaju. Ozbiljno ojačati grupisanje kopnenih snaga i PVO, rasporediti značajne pomorske snage u vodama Finskog zaliva – naveo je bivši premijer i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev na “Telegramu” sredinom aprila.

Rusija, sa kojom Finska deli granicu od 1.300 km, saopštila je prošlog meseca da će ako Finska i Švedska odluče da se pridruže NATO rasporediti nuklearno oružje i hipersonične rakete u svojoj baltičkoj enklavi Kalinjingrad, stišnjenoj između Letonije – takozvane “Ahilove pete NATO” – i Poljske.

Litvanski ministar odbrane Arvidas Anušauskas rekao je u aprilu da Rusija već ima nuklearno oružje u baltičkom regionu i da je ono raspoređeno u Kalinjingradu još pre početka invazije na Ukrajinu.

Kako će Rusija da reaguje?

Postoje velike zabrinutosti kako bi Moskva mogla da reaguje na objavu iz Finske da želi da uđe u NATO. Kremlj je već saopštio da je Finski korak ka učlanjenju u NATO „definitivno“ pretnja za Rusiju.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je juče takođe da je ovo radikalna promena u spoljnoj politici Finske i da će Moskva biti prinuđena da preduzme uzvratne korake „vojno-tehničke i druge prirode“, a kako bi zaustavila pretnje po nacionalnu bezbednost.

Ruska državna televizija je odmah nakon najave iz Helsinkija optužila Sjedinjene Države da podižu „novu gvozdenu zavesu“ u Evropu, preneo je „Dejli mejl“.

– Glavni dobitnici ovde su Amerika i predsednik Džo Bajden. A glavni cilj je nova gvozdena zavesa od Barencovog do Crnog mora – rekla je voditeljka Olga Skabejeva.

Marti Kari, bivši pomoćnik šefa odbrambene obaveštajne službe Finske, rekao je za CNN da je Rusija već započela kampanju dezinformacija protiv Finske.

– Glavna tema je da je Finska nacistička zemlja, jer smo se borili protiv Sovjetskog saveza u Drugom svetskom ratu zajedno sa nacističkom Nemačkom – rekao je Kari i predvideo da bi Rusija mogla da naruši vazdušni prostor Finske i ometa njene aktivnosti na moru, kao i da pojača obaveštajne operacije protiv njegove zemlje.

Profesor Norveškog Univerzitetskog koledža odbrane Hakon Lunde Saksi smatra da bi bilo koji korak ka članstvu Finske u NATO za posledicu verovatno imao “gomilanje ruske vojske duž nove granice NATO sa Rusijom, što ne bi doprinelo ni finskoj ni evropskoj bezbednosti.

On, međutim, veruje da bi koristi od članstva daleko nadmašile “moguće negativne posledice” uvećanja ruskog vojnog prisustva duž finske granice.

Uprkos zabrinutosti oko toga šta će se desiti u prelaznom periodu, dok Finska bude u pregovorima pre nego što postane zvanično zaštićena članstvom u NATO, zvaničnici očekuju da će članice alijanse, posebno SAD i Britanija, garantovati finsku bezbednost tokom tog procesa.

(Izvor: Blic)

Check Also

Britanija poslala brodove u Odesu..– Moskva: Ulazimo u nuklearnu fazu!

Rusija ceni želju Britanije, da pošalje ratne brodove u Odesu. „Pojava ratnih brodova NATO-a u …