Nemačka se plaši da pređe granicu iza koje će se Rusija zaista naljutiti, ali samo Putin, svakog dana, odlučuje gde je ta linija. Igranje na strah zapadnih pacifista je glavni deo njegove strategije, tvrdi Žižek.
Krajem aprila 2022, jedva dva meseca nakon što je Rusija napala Ukrajinu, svet je postao svestan duboke promene o tome šta rat znači za budućnost. Nestao je san o brzom rešenju. Rat je već čudno `normalizovan`, prihvaćen kao proces koji će se nastaviti u nedogled.
Strah od iznenadne, dramatične eskalacije proganjaće naš svakodnevni život. Vlasti u Švedskoj i drugde očigledno savetuju javnost da se opskrbi namirnicama da bi izdržale ratne uslove. Ova promena u pogledima se odražava na obe strane sukoba.
U Rusiji se sve glasnije govori o globalnom sukobu. Kako je rekla šefica RT-a Margarita Simonjan: `Ili ćemo izgubiti u Ukrajini, ili počinje treći svetski rat`. Lično, mislim da je scenario trećeg svetskog rata realističniji`“, piše u novom autorskom tekstu „Heroji apokalipse“ čuveni slovenački filozof svetske slave – profesor Slavoj Žižek.
On objašnjava da se, s druge strane, stvara nova verzija pacifizma, koja je, po njemu, bazirana isključivo na gledanju sopstvenog interesa, a ne brizi za žrtve ratnog sukoba.
„S druge strane, posebno u Nemačkoj, stvara se nova verzija pacifizma. Ako ostavimo po strani uzvišenu retoriku i fokusiramo se na ono što Nemačka zapravo radi, poruka je jasna: `S obzirom na naše ekonomske interese i opasnost da budemo uvučeni u vojni sukob, ne smemo previše podržavati Ukrajinu, čak i ako to znači dozvoljavati da je Rusija proguta`.
Nemačka se plaši da pređe granicu iza koje će se Rusija zaista naljutiti. Ali samo Vladimir Putin odlučuje gde je ta linija svakog dana. Igranje na strah zapadnih pacifista je glavni deo njegove strategije“, objašnjava Žižek.
Slovenački filozof smatra da su neke zapadne zemlje pokazale licemerje nakon pomalo neočekivanog razvoja situacije u ukrajinskom sukobu.
„Nedavna promena u pogledima otkriva duboku, mračnu istinu o poziciji Zapada. Dok smo ranije izražavali bojazan da će Ukrajina biti brzo slomljena, naš pravi strah je bio upravo suprotan: da će invazija dovesti do rata kojem se ne vidi kraj.
Bilo bi mnogo zgodnije da je Ukrajina odmah pala, dozvoljavajući nam da izrazimo ogorčenje, oplakujemo gubitak, a zatim se vratimo na uobičajeni posao.
Ono što je trebalo da bude dobra vest – manja zemlja koja se neočekivano i herojski odupire brutalnoj agresiji velike sile – postala je izvor srama, problem sa kojim ne znamo baš šta da radimo“, tvrdi Žižek, a zatim otkriva šta je, po njemu, dodatni cilj vlasti u Kremlju.
„Rusija ne želi samo da demontira Evropu. Takođe se predstavlja kao saveznik sveta u razvoju protiv zapadnog neokolonijalizma. Ruska propaganda vešto iskorišćava gorka sećanja mnogih zemalja u razvoju i zemalja sa srednjim prihodima na zloupotrebe Zapada.
Zar bombardovanje Iraka nije bilo gore od bombardovanja Kijeva? Nije li Mosul spljošten tako nemilosrdno kao Mariupolj? Naravno, dok Kremlj predstavlja Rusiju kao agenta dekolonizacije, on daje vojnu podršku lokalnim diktatorima u Siriji, Centralnoafričkoj Republici i drugde… Ne treba potcenjivati efikasnost ove propagande.
U Srbiji, poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se prvi put većina birača protivi pristupanju Evropskoj uniji. Ako Evropa želi da pobedi u novom ideološkom ratu, moraće da promeni svoj model liberalno-kapitalističke globalizacije. Sve osim radikalne promene neće uspeti, pretvarajući EU u tvrđavu okruženu neprijateljima koji su odlučni da je prodru i unište.“
On se osrvnuo i na, po njemu, besmislenost sankcacija koje neke zemlje zapada uvode Rusiji.
„Zapadni mediji puni su izveštaja o milijardama dolara koje su poslate Ukrajini; ipak Rusija i dalje prima desetine milijardi dolara za gas koji isporučuje Evropi. Ono što Evropa odbija da uzme u obzir je da bi mogla da izvrši izuzetno moćan oblik nevojnog pritiska na Rusiju, a da istovremeno učini mnogo za planetu.
Štaviše, odricanje od ruskog gasa omogućilo bi drugačiju vrstu globalizacije – preko potrebne alternative i zapadnoj liberalno-kapitalističkoj sorti i rusko-kineskom autoritarnom brendu“, kaže Žižek, koji čak u novonastaloj situaciji vidi korist na duže straze:
„Svestan sam implikacija bojkota ruskog gasa. To bi podrazumevalo ono što sam više puta nazvao `ratnim komunizmom`. Cele naše privrede bi morale da se reorganizuju, kao u slučaju potpunog rata ili slične katastrofe velikih razmera.
Ovo nije tako daleko kao što se čini. Ulje za jelo se već neformalno racionalizuje u prodavnicama u Ujedinjenom Kraljevstvu zbog rata. Ako se Evropa odrekne ruskog gasa, opstanak će zahtevati slične intervencije. Rusija računa na nesposobnost Evrope da učini bilo šta `herojsko`.
(Mediji)