Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Sve vidljivije pitanje na Balkanu je da li će Albanci biti zadovoljni trenutnim stanjem u kom su razdvojeni u Albaniji, Severnoj Makedoniji i na samoproglašenom Kosovu ili će pokušati da se ujedine u Veliku Albaniju, što bi moglo izazvati veliku opasnost od regionalnog konflikta – upozorava ugledni britanski „Fajnenšel Tajms“ u analitičkom tekstu koji se bavi problemima na Balkanu i pitanjem da li je Prespanski sporzum između Severne Makedonije i Grčke moguće rešenje za druge konfilkte u regionu.
Prespanski sporazum kojim je rešen spor Grčke i Severne Makedonije oko imena bivše jugoslovenske republike je za svaku pohvalu, piše „Fajnenšel tajms“.
FT dodaje da taj sporazum ne može postati obrazac za rešavanje drugih sporova na Balkanu.
Kako navodi list, Prespanski sporazum je oživeo nade u napredak u rešavanju drugih regionalnih pitanja, kao što su odnosi Srbije i samoproglašenog Kosova, etnička rivalstva i ustavna pat pozcija u Bosni i Hercegovini ili napeti grčko-albanski odnosi. Ipak, mora se imati u vidu da je svaki od tih problema priča za sebe.
Pre svega, navodi FT, Grčka i Severna Makedonija nisu ratovale a nije ni bilo međuetničkih tenzija u mešovitim zajednicama, koje su bile među najvažnijim elementima ratova u BiH i na Kosovu.
Spor oko imena, iako je otvorio ozbiljna pitanja o sukobljenim pravima na simbole i suštinu nacionalnog identiteta kroz nacionalne mitove i kulturu, suštinski je bio diplomatski problem koje je trebalo da bude i bio rešen diplomatskim sredstvima.
Prespanskim sporazumom, koji FT naziva najvećim diplomatskim uspehom zapada na Balkanu od Dejtonskog sporazuma 1995, tadašnja Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija prihvatila je da promeni ime u Severna Makedonija, čime je trebalo da se potvrdi da ta zemlja nema pretenzije na grčki region Makedoniju. S druge strane, Grčka je priznala pravo slovenskoj većini u Severnoj Makedoniji da za svoj jezik i nacionalnost koriste termin „makedonski“.
Bivši šef grčke diplomatije Nikos Kocijas, jedan od arhitekata Prespanskog sporazuma rekao je da istorija „treba da bude škola a ne zatvor“. Na Balkanu, navodi FT, to je prilično ambiciozan stav.
Postignuti kompromis je od premijera dve zemlje, Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva, zahtevao veliku političku hrabrost, na obe strane je bilo velikih protivljenja, a dogovor je na kraju Kocijasa koštao funkcije.
Ipak, navodi FT, Prespanski sporazum je međunarodni ugovor o kom će se u krajnjem suditi po tome da li će obezbediti dugoročnu stabilnost Severnoj Makedoniji.
Da bi to moglo da se postigne, prema FT, ključne su tri stavke.
Prva je otvaranje članstva u EU za Severnu Makedoniju i Albaniju, budući da bi ulazak u EU obesmislio granične sporove, a takođe i eventualne pokušaje nacionalista u Tirani i na tzv. Kosovu da iskoriste nezadovoljstvo Albanaca u Severnoj Makedoniji. Zatim, veoma je važno da protivnici sporazuma s obe strane granice ne pokušavaju da sporazum sruše.
Na kraju, piše FT, sve vidljivije pitanje na Balkanu je da li će Albanci biti zadovoljni trenutnim stanjem u kom su razdvojeni u Albaniji, Severnoj Makedoniji i na tzv. Kosovu ili će pokušati da se ujedine u Veliku Albaniju, što bi moglo izazvati veliku opasnost od regionalnog konflikta.
Da bi se to izbeglo, navodi FT, evropski i balkanski političari moraju uveriti Albance da njihovi zahtevi za blagostanjem, građanskim pravima i evropskim integracijama dobijaju dužnu pažnju, a od toga, koliko i od Prespanskog sporazuma, zavisiće prosperitet pa i sam opstanak Severne Makedonije.
