PONEKAD događaji učine aktuelnim događaje koji su im prethodili, čak i intervjue sa ljudima koji su bitno uticali na te događaje.
Ovo važi i za intervju koji je Le Nouvel Observateur 1998-me objavio sa savetnikom predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Zbignjevom Bžežinskim. Jer, Bžežinski u tom razgovoru nije skrivao zbog čega je i najekstremniji islam Amerikancima bolji i prihvatljiviji od svake Rusije i dobrodošli saveznik protiv nje.
Le Nouvel Observateur: Bivši direktor CIA, Robert Gejts, naveo je u svojim memoarima [„Iz senke“], da su američke obaveštajne službe počele pomagati mudžahedinima u Avganistanu 6 meseci pre sovjetske intervencije . U tom periodu bili ste savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Kartera. Vi ste, dakle, igrali ulogu u ovoj aferi. Je li tako?
Bžežinski: Da. Prema zvaničnoj verziji istorije, pomoć CIA mudžahedinima počela je tokom 1980-ih, to jest, nakon što je sovjetska vojska napala Avganistan, 24. decembra 1979. Ali stvarnost, koja se do sada tajno čuvala, potpuno je drugačija. Zaista, 3. jula 1979. predsednik Karter je u Kabulu potpisao prvu direktivu o tajnoj pomoći protivnicima prosovjetskog režima. I baš tog dana, napisao sam predsedniku belešku u kojoj sam mu objasnio da će po mom mišljenju ova pomoć izazvati sovjetsku vojnu intervenciju.
Le Nouvel Observateur: Uprkos tom riziku, vi ste bili zagovornik te tajne akcije. Ali, možda ste i sami poželeli ovaj sovjetski ulazak u rat i pokušali da ga isprovocirate?
Bžežinski: Nije baš to. Nismo gurali Ruse da intervenišu, ali smo svesno povećali verovatnoću da hoće.
Le Nouvel Observateur: Kad su Sovjeti opravdavali svoju intervenciju tvrdnjom da se nameravaju boriti protiv tajnog angažmana Sjedinjenih Država u Avganistanu, ljudi im nisu verovali. Međutim, u tome je postojala osnova istine. Ne žalite ni za čim danas?
Bžežinski: Žaliti zbog čega? Ta tajna operacija bila je odlična ideja. To je imalo za posledicu uvlačenje Rusa u avganistansku zamku i zašto da zažalim? Onog dana kada su Sovjeti zvanično prešli granicu, pisao sam predsedniku Karteru. Naznačio sam da imamo priliku da predamo SSSR svoj rat u Vijetnamu. Zaista, skoro 10 godina Moskva je morala da vodi rat koji vlada ne podržava, sukob koji je doveo do demoralizacije i konačno raspada sovjetske imperije.
Le Nouvel Observateur: I ne žalite li što ste podržali islamski fundamentalizam, dali oružje i savete budućim teroristima?
Bžežinski: Šta je važnije za istoriju sveta? Talibani ili raspad sovjetske imperije? Neki uznemireni muslimani ili oslobađanje srednje Evrope i kraj Hladnog rata?
Le Nouvel Observateur: Neki uznemireni muslimani? Ali, islamski fundamentalizam danas predstavlja svetsku pretnju.
Bžežinski: Glupost! Kaže se da je Zapad imao globalnu politiku u pogledu islama. To je glupo. Ne postoji globalni islam. Gledajte na islam na racionalan način i bez demagogije i emocija. To je vodeća religija sveta sa 1,5 milijardi sledbenika. Ali, šta je zajedničko među fundamentalizmom Saudijske Arabije, umerenim Marokom, pakistanskim militarizmom, egipatskim prozapadnim ili srednjoazijskim sekularizmom? Ništa više od onoga što ujedinjuje hrišćanske zemlje.