Moramo da sprečimo i gradnju naselja i trasu metroa na Makiškom polju, jer ćemo zagaditi izvore beogradske vode. Ako Beograđani nisu spremni to da spreče, neka se spreme da skupljaju kišnicu i piju vodu iz oluka – upozorio je arhitekta Dragoljub Bakić gostujući u emisiji Reč produkcije Helmkast.
On je kazao da se sve te priče o metrou rasplamsaju pred izbore, ali da je moguće da se uz veliko zaduživanje i kredite nešto otpočne.
– Obično gradovi sami učestvuju u izgradnji, ili uz učešće države do najviše 50 posto, a ovde bi učešće države bilo 90 posto, a Beograd bi dao 10 posto sredstava. Ono što je pogrešno u celom tome i što ne bi smelo da se realizuje jeste pitanje trase. Pogotovo je sporna trasa Makiš – Mirijevo, to je potpuna besmislica.
Za proteklih 50 godina, od 1972. godine kada je formirana direkcija za metro, tu je rađeno 16 projekata i studija. Radili su i Francuzi, Grci, Englezi, Nemci, Španci… I za tih 50 godina, ono što se nije menjalo, što je bila konstanta, to su bile trase – rekao je Bakić.
Po njegovim rečima, figuriralo je pet trasa, a najvažnija je bila, kako je rekao, „Grebenska trasa“, od Ustaničke trasom Bulevara i ide za Zemun.
– Ona prolazi delom grada sa najvećim brojem stanovnika, ima tri puta više stanovnika nego ova prva trasa po najnovijem planu. Tu su i fakulteti i srednje škole, hoteli, tu je koncentracija stanovništva. Ako se ide na metro, to treba da bude prva trasa, a da se potpuno ukine ona od Makiškog polja – ocenjuje sagovornik Helmkasta.
Bakić je kazao da se ne mogu donositi političke odluke „za jedan ozbiljan inžinjerski poduhvat koji je vrlo vezan za saobraćaj“.
– Ne možete da pravite metro u livadama zarad nekog budućeg naselja koje apsolutno treba da se spreči. Dakle, i metro i naselje moraju da se spreče jer su u suštini na izvorištu pijaće vode za Beograd.
On je potvrdio da se ova trasa metroa radi samo kako bi se povećale cene stanova koji se planiraju na Makišu kao i onih u Beogradu na vodi, kako bi privatni građevinski investitori više zaradili.
Međutim, on upozorava na neslućene opasnosti o kojima vlast uopšte ne vodi računa o javnom interesu, kakav je „pijaća voda koja mora da se štiti“.
– Ta voda Makiškog polja štiti se već 70 godina generalnim urbanističkim planovima. Beograd ima sreću što je možda jedini grad u Evropi koji na česmi pije skoro izvorsku vodu. A svako gradilište je ekološka bomba.
Arhitekta je do u detalja objasnio kakve razorne posledice od gradilišta bi imali izvori vode na Makišu. A zatim je rekao i šta će se desiti kada se u te zgrade nasele ljudi.
– Kada 50.000 ljudi počnu da izliva svoje fekalije u Savu, to će da stigne i do Ade Ciganlije. Naravno da ćete da zagadite i kuplaište. Nema kupališta. Zaboravite na to.
Bakić je takođe izneo stav da je pešačka zona kod spomenika Stefanu Nemanji jedna besmislica.
– Ukinuta je železnička stanica, ukida se i autobuska, neće biti pešaka.
Govorio je i o tome zašto će ta raskrsnica zagušiti saobraćaj. On je rekao da je na način kako oni grade Beograd na vodi, da to može i njegova baba.
– To može i moja baba. Ja sam mogao u mojoj ulici da nađem deset preduzimača kao tih arapskih. Podignem kredit, radim jednu kuću, prodam kuću, pa onda radim od tih para drugu i sve tako. A dobio sam besplatno zemljište, infrastrukturu, pa to nigde nema – zaključuje Bakić.
(Helmkast)