Dok se čeka zvanična potvrda Centralne izborne komisije i proglašenje konačnih rezultata izbora u Bosni i Hercegovini, već sada je gotovo izvestan budući sastav Predsedništva BiH, ali, prema oceni anbalitičara, i mogućnost nove političke krize.
Milorad Dodik, Šefik Džaferović i Željko Komšić biće novi, poneko i stari, članovi kolektivnog šefa države.
Izbor člana Predsedništva iz reda hrvatskog naroda bio je, za razliku od kandidata SNSD-a i SDA BiH, Dodika i Džaferovića, kojima su analize i istraživanja javnog mnjenja davali najveće šanse za uspeh, politička nepoznanica broj jedan.
Nepoznanicu su sačinjavali lider HDZ BiH Dragan Čović, koga podržava ubedljiva većina bosanskohercegovačkih Hrvata, i Željko Komšić iz Demokratske fronte, koji je već bio u Predsedništvu, u dva mandata – 2006-2010 i 2010-2014. godine.
Pobedu je odneo Komšić, na glasovima najbrojnijeg naroda u BiH, Bošnjaka, a osvojio je znatno manje glasova među Hrvatima u BiH, zahvaljujući sistemu glasanja na nivou Federacije BiH, koji predviđa da svaki građanin iz tog, većeg entiteta Bosne i Hercegovine, glasa za dva člana Predsedništva.
Tako Bošnjaci, kojih je gotovo četiri puta više, imaju mogućnost da izaberu „svog“ Hrvata, praktično ne mareći za raspoloženje birača najmanjeg konstitutivnog naroda BiH.
Za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića to nije samo realnost, već gruba manipulacija:
– Formalno gledano, ispoštovana je legalnost proizašla iz Dejtona, ali i te kako to sve nema legalitet. Jer, unutar Federacije BiH nije definisano na koji način bi se razvrstali bošnjački, a na koji način hrvatski glasovi – kaže Anđelković.
Bošnjački korpus zapravo sad ima dva predstavnika u Predsedništvu, a Hrvati nijednog, kaže Anđelković.
To će, uveren je, izazvati ozbiljne političke sukobe i tenzije, kao i probleme i dugotrajnu krizu u formiranju organa vlasti, od kantonalnih do federalnih.
– Iako je Komšić “proguran“ u Predsedništvo, HDZ BiH Dragana Čovića je dobio ubedljivu većinu u kantonima sa hrvatskim stanovništvom, a bez HDZ nema formiranja vlasti na nivou Federacije – objašnjava Anđelković.
On ističe da će, i kada je reč o nivou državne zajednice BiH, zbog toga biti velikih problema, ali i da će to otvoriti izvestan prostor Republici Srpskoj.
– Republika Srpska ima mogućnost da prelomi, Milorad Dodik sad ima ključeve formiranja vlasti na nivou državne zajednice i to je jedna jako dobra pozicija – smatra Anđelković.
Sam Dodik ocenjuje da je izbor Komšića greška Bošnjaka i bošnjačke političke elite i da to nisu smeli da urade, imajući u vidu položaj hrvatskog naroda, čija je konstitutivnost dovedena u pitanje.
– Na taj način je poruka da Muslimani žele sada kod Hrvata, a kasnije kod Srba da kreiraju “podobne“ Srbe i “podobne“ Hrvate za svoje dugoročne interese centralizacije „, kazao je Dodik za RTS.
Da je na pomolu svojevrsna politička kriza u Bosni i Hercegovini smatraju i pojedini hrvatski analitičari i mediji.
Tako portal „Direktno“ ocenjuje da će Komšić svojim ponašanjem i „huškanjem protiv Hrvata i Srba“ samo dati podsticaj nacionalističkim vetrovima kod svih naroda u BiH, prenosi sarajevsko „Oslobođenje“.
Mostarski politički analitičar i filozof Nino Raspudić smatra da je nametnuti izbor Komšića „poslednji ekser u posmrtni kovčeg BiH“.
Kako prenosi „Oslobođenje“ on-line, on poručuje HDZ-u BiH da ne treba da ulazi u vlast i time pruži legitimitet tom, smatra, „nakaradnom sistemu“, i strahuje da će biti nastavljen proces iseljavanja Hrvata iz Bosne i Hercegovine.