Posle izbora u Crnoj Gori, nemačka štampa se uglavnom bavi ličnošću premijera Mila Đukanovića ali piše i o rascepkanoj crnogorskoj opoziciji, piše “Dojče vele”.
Špigl onlajn je objavio tekst u kome piše i ovo: „U Crnoj Gori su socijalisti dugogodišnjeg premijera Mila Đukanovića pobedili na parlamentarnim izborima, ali nisu dobili apsolutnu većinu. Prema računici Instituta za istraživanje izbora Cemi, DPS je osvojila 41 odsto glasova i 36 od 81 mandata. Sada se zemlja nalazi pred teškim formiranjem vlade.
Opozicija u državi je vrlo fragmentirana i teško je objediniti. Prema aktuelnim rezultatima izbora, opozicioni Demokratski front je osvojio 20 odsto glasova (18 mandata), opoziciona alijansa Ključ 11 odsto (devet mandata). Deset odsto glasova (osam mandata) osvojile su opozicione Demokrate. Socijaldemokratska partija (SDP), dugogodišnji partner DPS, sa kojom se početkom godine posvađao, dobila je pet procenata (četiri mandata). Daljih šest mandata osvojile su stranke Bošnjaka, Hrvata i Albanaca.”
„Ako se ovi rezultati potvrde, za Đukanovića će biti teško da formira vladu i da zadrži funkciju premijera. Za to bi morao da pridobije socijaldemokrate i partije etničkih manjina. Ali i širok savez opozicionih snaga koje nisu homogene mogao bi samo sa velikim teškoćama da se pretvori u delatnu vladajuću koaliciju. Crna Gora je sa oko 625.000 stanovnika kandidat za EU i NATO. Đukanović je za nastavak tog kursa. Pristup NATO je sporan za građane, a opozicija o tome nema jedinstvenu poziciju. Neke opozicione stranke važe kao proruske.”
„Izbore je obeležila napeta atmosfera. Savez civilnih organizacija MANS registrovao je 75 nepravilnosti i podneo prijave. Policija je uhapsila 20 Srba koji su osumnjičeni da su planirali napade automatskim oružjem. Izlaznost je bila 73 procenta, što je sa tri odsto više nego prošle godine”, piše Špigel onlajn.
„Već 25 godina postoje dobri razlozi zbog kojih on – i samo on – obavezno mora da ostane na vlasti”, piše o Milu Đukanoviću dnevnik Frankfurter rundšau. Najpre je bio partner za srpske interese za vreme ratova u Hrvatskoj i Bosni, potom se radilo o distanciranju od Srbije, pa o nezavisnosti proglašenoj 2006, a zatim o tome da je on bio jedini koji je znao posao u mladoj državi i mogao da zadovolji „biznismene”, a onda o tome da je imao toliku moć da je samo on kao patron mogao da deli poslove. A sada je važno da opozicija ne dođe na vlast kako se Amerikanci ne bi naljutili.”
„U Crnoj Gori postoje ljudi koji misle da on nikada neće otići sa vlasti. I za to mišljenje postoje dobri razlozi. 2011, kada je Đukanović prepustio poslove premijera jednoj od svojih marioneta, Igoru Lukšiću, to je trajalo samo nekoliko meseci. I zajednica biznismena je tražila da se gazda vrati. Za samog Đukanovića nije važan samo imunitet koji ga štiti od krivičnog gonjenja. On ima 54 godine. I zapravo nije izučio ništa drugo do da diriguje Crnom Gorom.”
„Ovaj put, najjači argument mu je da proruska stranka Demokratski front mora biti zaustavljena jer je ona protiv pristupa NATO-savezu. Đukanović uspešno upozorava da bi u suprotnom bila ugrožena čitava država i zna da ga pri tome podržavaju EU i SAD. Neke države NATO su već ratifikovale članstvo Crne Gore, a proces će trajati još nekoliko meseci. Praktično više nema načina da se zaustavi.”
Javni servis ARD na svom internet-portalu piše: „Još se ne zna hoće li Đukanović ostati šef vlade. Ali, čak i ako prepusti nekome funkciju, to ne znači da će doći do promene politike, kaže Vanja Ćalović, koja rukovodi krovnim savezom građanskih inicijativa MANS. Jedno je pitanje da li će on otići a drugo da li će se DPS promeniti. Jer, Đukanović je već dvaput odlazio, ali samo površno, oba puta je oslobodio fotelju, ali to nijednom nije značilo da on više ne donosi odluke.“
„Teoretski, sve opozicione stranke zajedno mogle bi da spreče Đukanovića da formira vladu. Ali, opozicione snage su suviše razjedinjene, smatra politolog Zlatko Vujović, šef Centra za monitoring i istraživanje CEMI.To što bi one mogle da formiraju vladu ne znači da će to i učiniti, kaže on, i dodaje:Najvažnija tema je NATO.
Najveći opozicioni savez, Demokratski front, koji je dobio oko 20 odsto glasova, jeste pro-ruski i striktno protiv pristupa NATO. Drugi po snazi opozicioni savez pod imenom Ključ, koji je osvojio deset procenata glasova, u osnovi je prozapadno orijentisan. Tome treba dodati i više manjih partija koje mogu biti jezičac na vagi”, prenosi ARD.
(B92)