Home / TEMA DANA / DRAMATIČAN ZAOKRET NEMAČKE: ZAŠTO SU GRAĐANI UPOZORENI DA HITNO NAPRAVE ZALIHE!

DRAMATIČAN ZAOKRET NEMAČKE: ZAŠTO SU GRAĐANI UPOZORENI DA HITNO NAPRAVE ZALIHE!

Nemačka je u pogledu politike prema ukrajinskoj krizi napravila dramatični zaokret. Stvorena je atmosfera straha da bi u frontalnom sukobu NATO-a i Rusije bila prva žrtva. Pojavio se „sindrom hrčka“ – građani gomilaju robu u svojim domovima. Otuda i upozorenje vlade da Nemci za svaki slučaj naprave rezerve najneophodnijih potrepština.

Kod Nemaca strah od rata postoji u genima – iskustva iz poslednjeg rata u kome je Nemačka učestvovala i iz koga je izašla kao poražena i uništena zemlja još uvek su živa u sećanjima, iako je generacija koja je preživela Drugi svetski rat gotovo nestala. Ipak, sećanja su se prenosila na mlađe generacije, kaže dugogodišnji dopisnik lista „Politika“ iz Nemačke, Miroslav Stojanović.

Otuda i ne čudi što je, u atmosferi straha koja je stvorena zbog ruske specijalne operacije u Ukrajini, nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer preporučila Nemcima da za svaki slučaj pripreme zalihe hrane i lekova kod kuće.

Sindrom hrčka – zaokret nemačke politike izazvao atmosferu straha

Osim živih sećanja iz Drugog svetskog rata, na atmosferu straha u Nemačkoj uticalo je, prema Stojanovićevim rečima, nekoliko faktora – dramatični zaokret u politici nemačke vlade prema ukrajinskoj krizi, ponašanje Amerikanaca, pitanje snabdevanja gasom, ali i propast programa koalicione vlade Olafa Šolca.

„U toj atmosferi straha interesantno je kako se menja raspoloženje u nemačkoj javnosti. Do pre nedelju dana, recimo, većina građana je bila za slanje oružja Ukrajini i optuživali su kancelara Šolca da je kočničar i

da se koleba. A kada je doneto tu odluku, sada je većina Nemaca protiv toga. Najnovija istraživanja su to pokazala i njegove političke akcije padaju“, navodi Stojanović.

Olaf Šolc se, podsećamo, dugo opirao pritiscima da Nemačka snabdeva Ukrajinu oružjem. Nemačka je u Ukrajinu poslala jednu poljsku bolnicu i desetak hiljada šlemova; međutim, nije slala teško naoružanje, zbog čega se Šolc našao na meti kritika, kako od saveznika iz NATO-a, tako i od svojih koalicionih partnera.

Takođe, ništa od programa Šolcove „semafor koalicije“, koju pored Socijaldemokrata čine još i Zeleni i liberali, nije ostvareno. Štaviše, ceo program sa kojim je Šolcova koaliciona vlada nastupila pred građanima kada je izabrana, može da bude bačen u smeće, ističe Stojanović.

„Sve je okrenuto tumbe. Ni od zelene agende, ni od Šolcove najave da će tragom velikog Vilija Branta voditi novu istočnu politiku u čijem je središtu trebalo da bude Rusija. Pritisak je očigledno bio tako jak, i iz

SAD, ali ne samo od njih, nego i iz velikog broja članica EU, pre svega baltičkih zemalja i posebno Poljske“, objašnjava on.

Neverovatan zaokret nemačke politike

Pod takvim pritiscima, Nemačka je napravila neverovatan zaokret u svojoj spoljnoj politici – od poljske bolnice i šlemova došlo se do toga da je na sastanku ministara odbrane članica NATO u američkoj bazi Ramštajn, Berlin ponudio da Ukrajinu snabde specijalnim tenkovima „Gepard“, veoma pokretljivim ratnim mašinama naoružanim protivavionskim oružjem, ističe Stojanović.

Nemačku vladu takođe je iznenadilo saznanje da američka vojska u bazi Ramštajn obučava ukrajinske vojnike, a da zvanični Berlin o tome nije bio obavešten. Tek je iz saopštenja pentagona saznao o tome.

„To ne znači da i Berlin neće prihvatiti da obučava ukrajinske vojnike, ali govorim koliko je o tom rasponu od potpunog odbijanja i velike uzdržanosti, kada se pozivalo i na moralnu odgovornost Nemaca, koja proističe iz Drugog svetskog rata, da nemačko oružje više ne bi trebalo da ubija ruske građane. Taj zaokret je najradikalniji upravo tu“, kaže Stojanović.

Šta ako slavina za gas bude zatvorena

Atmosferi straha umnogome doprinosi i strepnja da će energetske slavine iz Rusije biti zatvorene – nemačka vlada pokušava da kompenzuje eventualno zaustavljanje protoka energenata – to će lakše ići sa naftom, procenjuje Stojanović. Sa gasom će ići daleko teže, dodaje on.

„Gas je potreban domaćinstvima i otuda ideja da se namirnice gomilaju u špajzevima, jer veliki broj građana koristi gas. Pogotovo bi u industriji bila dramatična situacija i sada gas kupuju u ogromnim količinama, daleko više nego što im je trenutno potrebno. Gomilaju ga u rezervoarima u slučaju da dođe do prekida u snabdevanju, da ga imaju barem za nekoliko nedelja ili možda koji mesec“, veli on.

Činjenica da su gasna skladišta u Nemačkoj umnogome bila prazna i da sadašnje nabavke daleko prevazilaze trenutne potrebe dodatno je uznemirila javnost, dodaje Stojanović.

Strepnji da bi, u eventualnom sukobu NATO-a i Rusije, Nemačka bila prva žrtva doprinosi činjenica da se na nemačkom tlu nalazi i izvestan, nemačkoj vladi nepoznat, broj američkih nuklearnih glava.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer preporučila je juče građanima da bi bilo mudro imati hitne zalihe hrane kod kuće ako struja nestane na duže vreme ili svakodnevni život na neki drugi način bude ograničen.

Ona je naglasila da državne mere civilne odbrane treba da obuhvate ne samo „tehnička pitanja“, već i „zalihe hrane, lekova i medicinskog materijala“.

Na spisku zaliha je 20 litara vode, 3,5 kilograma žitarica, hleba, testenina, pirinča i krompira, 4 kilograma povrća i mahunarki, 2,5 kilograma voća i orašastih plodova, 2,6 litara mleka i mlečnih proizvoda. Osim toga, za desetodnevnu rezervu treba ostaviti i 1,5 kilograma mesa, ribe, jaja ili jaja u prahu, 357 grama masti i ulja i drugih proizvoda po sopstvenom ukusu, kao što je med ili čokolada.

Check Also

Britanija poslala brodove u Odesu..– Moskva: Ulazimo u nuklearnu fazu!

Rusija ceni želju Britanije, da pošalje ratne brodove u Odesu. „Pojava ratnih brodova NATO-a u …