DUCI SIMONOVIĆ: NALAZIMO SE NA BRODU KOJI IDE PREMA BEZDANU

Filozof i pisac Ljubodrag Duci Simonović govorio je na Sajmu knjiga na Media marketu o krizi humane perspektive čovečanstva.

Duci je na Sajmu knjiga u Beogradu posetio MC Odbrana kako bi slušao o najnovijim delima general-pukovnika Nebojše Pavkovića.

– To je zbog Pavketa (general-pukovnik Nebojša Pavković) i ljudi koji su se borili. Meni je čast da budem sa ljudima koji su bili na prvoj liniji fronta, pogotovo zbog toga što je Pavković izuzetno pametan, obrazovan čovek i njegova dela su istorijska.

Moraju postojati dokumenta i obrađene stvari koje daju šansu da se progovori o ovom istorijskom periodu, a ne da drugi pišu istoriju, a mi da to gledamo sa strane ili da se rukovodimo ovim prodanim barabama koji rade za Amerikance i ostale i pišu istoriju kako njima odgovara. Pavketova dela su čista faktografija, a bez nje se ne može doći do istine – rekao je legendarni košarkaški reprezentativac.

Vi pišete novu knjigu? Možete li nam nešto reći o tome?

– To je studija koju ću verovatno nazvati „Kosmička odiseja čovečanstva“ kojom pokušavam da vratim dignitet životu na Zemlji, pokušavam da vratim ljude na planetu Zemlju, a ne da imamo kosmičke iluzije. Zemlja je naš jedini kosmički dom na kom možemo da opstanemo i treba da vratimo ideju večnosti iz kosmosa na Zemlju. Mi, kao čovečanstvo treba da živimo hiljadama godina na Zemlji, to je naš dom.

Antropološki model čoveka se prilagođava tom vremenu koji podrazumeva tehničku, a ne humanističku civilizaciju. Ne brine ih da li će Zemlja da propadne, već planiraju da prave robote za kosmos, kiborge…

To je strašno i zbog toga niko ne govori o umu, već govore o inteligenciji. Postoji velika razlika između ta dva pojma zbog toga što um teži istini, a inteligencija rešava probleme. Ne pravi se razlika između istinitog i instinskog, uopšte ne postoje vrednosni kriterijumi, ništa što se tiče humanističkog nasleđa čovečanstva i to je stravično.

Da li mislite da se stvari menjaju na bolje u svetskoj politici, pre svega zbog toga što SAD slabe?

– Menjaju se, međutim, gledao sam intervju Aleksandra Dugina i Anri Levija i imam utisak kao da se nalaze na frontu i samo da im damo noževe da se kolju. Tu nema izlaska iz tog ratnog stanja jer to je sad borba dva poretka, kako bi rekao Dugin „kopno protiv mora“, ali tu nema ničega emancipatorskog. To je borba ko će da dominira u svetu koji propada. Nalazimo se na brodu koji ide prema bezdanu. Oni ni u jednom momentu ne pominju ideju budućnosti i prevazilaženje sveta u kome se sve svodi na to ko će koga da zakolje.

U današnjoj građanskoj misli ne postoji humana perspektiva, ne postoji humanističko nasleđe nacionalnih kultura, ne postoji emancipatorsko nasleđe građanskog društva, već su sve sveli na to ko će koga da uništi. To je strašna atmosfera potpuno lišena perspektive u humanoj ravni, kao da humana perspektiva nikada nije postojala u razvoju čovečanstva. Tu se vidi koliko duh kapitalizma dominira. Gde će mladi ljudi? Vidite odnos prema maloj Greti (Tunberg).

Ne treba ništa idealizovati, ali nju napadaju zato što otvara mogućnost za stvaranje nekog novog sveta i pokretanja mladih. Zašto bi mladi bili na fudbalskim stadionima, drogirali se i slično. Što ne izlaze na ulice da se bore? Gde će da žive sutra? Ko treba da bude više zainteresovan za sudbinu čovečanstva od mladih ljudi? Oni depolitizuju mlade, guraju ih na stadione, u hale: „Drogiraj se, super, samo nemoj da budeš aktivan i da pitaš gde ćemo sutra da živimo!“ To je jedna beda i svi mediji u tome učestvuju zbog toga što su plaćeni, zna se ko drži banku i čim izađeš iz toga – gotov si.

Da li postoji perspektiva za Srbiju?

– Postoji! Mi imamo perspektivu sa Rusijom i Kinom u toj evroazijskoj integraciji, ali to je sve samo jedan momenat u toj celoj priči. U celini gledano, ceo svet propada i moraju se razviti politički pokreti koji će stvoriti jedan novi svet, koji će imati razuman odnos prema prirodi i gde će duhovno bogatstvo biti mera ljudskog bogatstva.

(Srbija Danas)