U poslednje vreme tenzije između Izraela i Irana toliko su uzavrele da ceo svet strahuje od njihovog rata. Situacija je takva da su mnogi zaboravili da su ove dve bliskoistočne sile nekada bile saveznici.
U vreme stvaranja države Izrael 1948. godine, iranski šah Mohamad Reza Pahlavi, uspostavio je bliske veze sa novom zemljom. U to vreme, Iran je bio dom najveće jevrejske zajednice na Bliskom istoku.
Dok je Iranom vladao šah, dve države su imale dobre odnose i važile su za bliske saveznike.
Iran je bio druga muslimanska država koja je priznala Izrael.
Izrael je uspostavio veliku diplomatsku misiju u Teheranu i uvozio je 40 odsto nafte iz Irana u zamenu za oružje, tehnologiju i poljoprivredne proizvode.
Iranska tajna policija Savak stvorena je 1957. godine uz pomoć CIA i izraelskog Mosada. Međutim njihov poseban odnos završava Iranskom revolucijom iz 1979. godine koja ruši šaha, a Izrael ne priznaje novu Islamsku Republiku Iran.
Za nove vlasti u Teheranu, Izrael postaje „okupator“ Jerusalima i odgovoran za „genocid“ nad Palestinacima. S druge strane, Izrael počinje da smatra Iran „egzistencijalnom pretnjom“. Ipak, neformalne komercijalne veze ostaju.
Godine 1980. grupa Islamski džihad, inspirisana Iranom, postala je prva islamistička palestinska organizacija koja je počela da napada Izrael, a Iran je bio njen glavni finansijer.
Izrael je, međutim, nastavio da obezbeđuje Iranu oko 1.500 projektila tokom iransko-iračkog rata od 1980. do 1988. godine.
Kada je Izrael 1982. godine izvršio invaziju na Liban pod izgovorom da spreči napade palestinskih militantnih grupa odatle, ubrzo je nastala militantna grupa Hezbolah, koju Izrael smatra terorističkom.
Ono što je stvorilo najveći razdor između dve države jeste podrška Irana Hezbolahu, koji Izrael optužuje za mnoge terorističke napade na Jevreje i jevrejske zajednice širom sveta.
Kasnije tokom 90-ih i 2000-ih godina njihov odnos se sve više pogoršava, a naročito je na to uticao iranski rad na oružanom i nuklearnom programu.
U 2005. godini novi tvrdokorni predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad je izjavio da je Izrael gotov i da će ga „izbrisati sa mape“ i govorio je da je holokaust „mit“.
To je bilo u skladu sa izjavama vrhovnog lidera Irana ajatolaha Ali Hamneija, koji se odnose na Izrael kao na „kancerogeni tumor“ koji je trebalo „iseći sa Bliskog istoka.
Kako je Iran nastavio sa aktivnostima obogaćivanja uranijum iste godine, Izrael je pozvao Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) i Ujedinjene nacije da ga spreče da napravi nuklearno oružje.
Nakon što je na vlast došla umerenija vlada na čelu sa Hasanom Rohanijem i postignut nuklearni sporazum 2015. godine, svet je nakratko mogao da odahne.
Međutim kako su se Iran i Izrael sve više mešali u rat u Siriji, a SAD na čelu sa Donaldom Trampom zaoštrile svoju politiku prema Iranu i izašle iz nuklearnog sporazuma, danas se čini da je dovoljna samo jedna mala varnica da na Bliskom istoku bukne novi rat.