EKSPERT ZA BALKAN: SRBIJU SU POROBILI IZDAJNICI. DA BI SE SPASILI, NEMA DRUGOG IZBORA OSIM OVOG..

Piše: Ivan Maksimović
25.09.2018 Anfor

Proteklih meseci problem Kosova i Metohije doživeo je gotovo punu transformaciju u medijskim izveštajima koji su se ne malo odrazili na živote običnih građana.

Leto je proteklo u iščekivanju oružanog napada na Srbe na severu pokrajine koji su trebali da izvedu albanski separatisti u sinhronizaciji sa američkim NATO snagama. Umesto toga, odigrana je prava predstava za medije gde su Amerikanci čak prikazani kao veliki prijatelji Srba. To se poklopilo sa kampanjom američke ambasade povodom 100-godišnjice isticanja srpske zastave na Beloj kući, što je upotrebljeno da se izvrši medijski „puč“ i slomi opravdano osećanje Srba da su im Amerikanci neprijatelji. U prilog tome koristi se čak i teza da Srbi imaju podršku američke administracije da „ne izgube celo Kosovo“ već da sever pokrajine vrate pod okrilje matične države Srbije…

Turbulentno vreme u kome se može doći do raznih pretpostavki, a od kojih ni jedna, osim crnih slutnji, ne izgleda baš izvesno, zahteva trezveno razmišljanje i pogled na čitavu situaciju.

Sagovornik „Anfora“, dr Markus Papadoplus je politikolog, ekspert za događaje na prostoru bivše Jugoslavije i SSSR-a, osnivač i urednik britanskog magazina „Prvo politika“ koji svoje utiske i saznanja deli sa našim čitaocima.

***

dr Markus Papadoplus

* Proteklih meseci izveštaji o „napadu na sever Kosova“ kojim su Albanci trebali da „zauzmu“ taj deo pokrajine naseljen Srbima, preokupirali su sve medije u Srbiji. Međutim, kada se zna da je srpska vlast predala albanskim separatistima na pregovorima u Briselu „sve što se moglo predati“, nejasno je šta bi bio cilj Albanaca u tom slučaju. Šta bi takva kampanja mogla značiti?

– Verujem da postoji mogućnost da je organozovani napad na severu Kosova i Metohije zajednički planiran u Beogradu, Prištini i NATO-u, odnosno Americi. Obrazloženje je da bi to poslužilo kao izgovor da se sever Kosova ponovo ujedini sa Srbijom a da Beograd prizna Kosovo kao nezavisnu državu i uspostavi zvanične odnose između Vlade Srbije i albanskih vlasti u Prištini. Aleksandar Vučić bi tada mogao srpskom narodu da kaže, da je kao rezultat njegove vladavine, deo Kosova vratio otadžbini, dok bi Hašim Tači mogao albanskom narodu na Kosovu da kaže da je, kao rezultat njegovih akcija, Kosovo konačno slobodno i bezbedno od uticaja Srbije (a onda bi nastavio da formira oružane snage Kosova sa konačnim ciljem da se Kosovo pripoji Albaniji). Osim toga, svoj cilj bi postigli kolonijalni gospodari u Srbiji isto i na Kosovu i Metohiji, Amerika to jest NATO i Evropska unija, da ispunjavanjem i tog zahteva njihovih vlasti kompletiraju misiju potpunog potčinjavanja Srbije.

* Nažalost, znamo da je u tom smeru već dosta toga učinjeno. Vučić i režim u Srbiji su predali kontrolu severa pokrajine albanskim separatistima. Utisak je da je ova kampanja straha bila u korist srpskih vlasti. Tačnije, zbog više nego otvoreno pogubnih i katastrofalnih poteza, srpskoj javnosti se čini da je nemili scenario bio pre svega potreban Vučiću. Kako to vidite?

– Aleksandar Vučić, koji pokazuje sve znake megalomanije, trenutno je pod ogromnim pritiskom njegovih gospodara u Vašingtonu i Briselu kako bi okončao nerešeni rezultat Srbije sa kosovskim Albancima. Iz onoga što je meni rečeno od izvora unutar i izvan Srbije, Amerikanci i Evropljani govore Vučiću da se njihovo strpljenje sa njim već prilično otanjilo kao posledica njegovog neuspeha da natera Srbiju da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, i još su mu rekli, ne štedeći reči, da će gledati da ga zamene ako ne odradi to što oni žele. Kako bi zaštitio svoj položaj kao predsednika Srbije, i kako bi osigurao stalan tok finansijskih nagrada koje je dobio od Amerikanaca i Evropljana za izvršavanje njihovih naloga, Vučić traži način na koji bi, s jedne strane, omogućio Srbiji da prizna Kosovo i, s druge strane, sačuvao ponos Srbije nad pokrajinom – tako bi podela Kosova mogla da bude odgovor na njegove narcističke i opasne snove.

* Vučićev režim se neprestano hvali da je izgradio odlične odnose sa njima a mediji u Srbiji su opet preneli da je, osim Albanaca, američki KFOR odnosno NATO, trebalo da bude uključen napad. Zar to nije čudno?

– To se može objasniti argumentom da urednici tih novina, čiji su nadređeni deo političkog miljea aktuelnog režima, iznose takve optužbe znajući da će ih javnost odbaciti kao smešne što bi onda popločalo stazu SAD/NATO-u da zapravo orkestrira nasilje na severu Kosova. To je psihološka tehnika.

* U tom slučaju sprovode se zaista neobične tehnike. Režimski tabloidi i mediji naveli su da se albanski teroristi pripremaju u logoru Bondstil. Međutim, ne tako davno videli smo i da srpski vojnici odlaze tamo ali tek da igraju fudbal. Nije li to sve onda politički cirkus? Ili nešto još gore?

– Moramo da se setimo da je od svrgavanja Miloševića u oktobru 2000. Srbija postala kolonija Zapada a kao jednu od posledica imamo i uspostavljanje veza između izdajničke vlasti u Beogradu i kriminalnih vlasti u Prištini. Stoga sledi, da ukoliko dođe do nasilnih incidenata na severu Kosova, elementi srpske vojske bi više nego verovatno skriveno imali svoj udeo u tome. Ali bismo takođe trebali da razmotrimo i mogućnost da se priča o planiranoj provokaciji na severu Kosova može smatrati „lažnom zastavom“, operacijom osmišljenom u Beogradu, Prištini, Vašingtonu i Briselu da bi se nasilno stvorila povoljna mogućnost iznalaženja političkog i mirnog rešenja između Srbije i separatista sa Kosova. Vašington i Brisel su neumorno željni da Srbija prizna Kosovo tako da bi mogli da koriste opciju nasilja i mogućnost političkog rešenja da bi postigli svoj cilj. Ako se planira nasilna provokacija, onda će oni koji stoje iza toga prikrivati taj plan plasirajući dezinformacije da zbune ljude. Politička, vojna i medijska prevara biće u samom srcu bilo kog plana za sprovođenje nasilja na severu Kosova.

* Mnogi su u Srbiji ubeđeni da bi eventualno nasilje bilo „izgovor za izdaju“ kako nazivaju politiku Alkesnadra Vučića prema Kosovu i Metohiji, da li to ima osnova?

– Bez sumnje, da. Vučić želi da zadovolji svoje kolonijalne gosodare po svaku cenu i očajnički želi da krene dalje od teme Kosova i Metohije. Iskoristio bi nasilje na severu Kosova kako bi rekao stoičkom ali iscrpljenom srpskom narodu da bi to moglo dovesti do još jednog rata, pa ako bi priznanje Kosova kao nezavisnog, dok bi sever na pokrajine povratio, sprečilo rat, onda bi to bilo u interesu Srba. Ne zaboravimo da, ako bi Vučić iskreno brinuo o Kosovu i Metohiji, nikada, nikada, nikada ne bi angažovao Tonija Blera kao jednog od njegovih savetnika i pozvao ga u Beograd. Bler je, doslovno, srpski ubica i naći će se na dnu srpske istorije kao jedan od najvećih neprijatelja sa kojima se suočio srpski narod. Jedini put kada bi se Vučić trebao sresti sa Blerom trebalo bi da bude pred Sudom u Beogradu, gde će bivšem britanskom premijeru biti suđeno za ubistvo Srba, uključujući i ubistvo srpske dece. Ali avaj, Vučić ne gaji nikakav interes za kolevku srpske civilizacije – Kosova i Metohije – i brine se samo za ogromno bogatstvo koje je akumulirao iz Vašingtona i Brisela zbog čuvanja Srbije kao roba Zapada.

* Srećom, sticajem raznih okolnosti, do nasilja ipak nije došlo. Ipak, da li možemo da smatramo da je, sa Vladom koja pregovara sa separatistima i ratnim zločincima, opasnost po stanovništvo prošla?

– Sve dok je Srbija prikovana za Ameriku i EU, stradanje srpskog naroda će se nastaviti i biće izložen daljoj opasnosti. A sa projektom Velike Albanije koji uzima zamah, Zapad, koji prezire sve srpsko, izlaziće u susret budućim albanskim zahtevima da i drugi delovi Srbije budu inkorporirani u Veliku Albaniju, pre svega se to odnosi na Preševsku dolinu. Sprovođenje projekta Velike Albanije znatno olakšan od Amerikanaca i Evropljana predstavlja višestruku strašnu pretnju za srpski narod, uključujući teritorijalne intervencije ali bi i srpska sela, naselja i gradovi mogli da budu poplavljeni drogom, čineći Srbiju središtem trgovinom ljudima i oružjem.

Dok su Albanci hvaljeni na Zapadu, na Srbe se u zapadnim prestonicama gleda kao na inferiornu vrstu ljudi koji postoje samo da bi se koristili i upotrebljavali zarad ostvarenja dobitka zapada. Ja, lično, već dugo sam svedok rasizma prema Srbima u britanskim koridorima vlasti – srpski narod Britancima ne znači ništa, Britanci prema Srbiji i Srbima osećaju samo oholost i prezir. I znam da isto raspoloženje prema Srbima vlada unutar američkih koridora moći. Dakle, da bi Srbija živela bezbedno, Srbi moraju ustati i osloboditi se od okova zapadnog imperijalizma. Za srpski narod nema drugog izbora.

* Nije mali broj onih koji su ubeđeni da iza svega stoje Rusija i Amerika koje su u čitavoj situaciji sklopile određeni dogovor o razvoju događaja?

– Ne postoje opipljivi dokazi koji bi to podržali i nisam čuo ništa što bi ukazalo na to da Vašington i Moskva razgovaraju jedni sa drugima povodom statusa Kosova. Zaista, nema razloga zašto bi Amerikanci morali da konsultuju Ruse o Srbiji i Kosovu, s obzirom na to da su američke marionete uspešno instalirane i u Beogradu i u Prištini, tako da Rusija ima malo uticaja (i, trenutno, interesovanja) na Balkanu. Pored toga, američka politika na Kosovu pod Donaldom Trampom je ista kao i pod Barakom Obamom, Džordžom Bušom, ili Bil Klintonom; naime, Kosovo je ključni američki saveznik i ključno mesto na Balkanu za američku vojsku da bude prisutna. Takođe, Tramp ima bliske veze sa albanskim lobijem na Kapitol Hilu i razvio je srdačan odnos sa takozvanim „ambasadorom“ Kosova u Vašingtonu.

* Odmah pošto je postalo jasno da će se kakav takav mir na okupiranom Kosovu i Metohiji održati, munjevito je došlo do izvesnog trenda pod nazivom „razmena teritorija“ gde bi Srbija menjala svoje za svoje sa albanskim separatistima. Čini se da se bivša i aktuelna američka administracija sukobljavaju oko toga. Jedni su protiv podele Kosova i Metohije dok sam Aleksandar Vučić javno zastupa tezu o „demarkaciji sa Albancima“ ili razmenu teritorija. Kako to vidite i šta mislite, kako se događaji mogu nastaviti?

– Ubeđen sam da je njegov stav odvojen od osećanja i stavova srpskog naroda u vezi sa Kosovom i Metohijom. Srbi neće tolerisati svoju vlast ako prizna Kosovo kao nezavisno. Kosovo i Metohija je srce srpskog identiteta, a pokrajina je nasilno, brutalno i nemilosrdno oteta od srpskog naroda. Istorija pokazuje da Srbi ne tolerišu stranu vladavinu u svojoj zemlji. Dakle, bilo koji pokušaj Vučića da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, mogao bi vrlo verovatno da vodi ne samo njegovom padu već i zbacivanju zapadnog kolonijalizma u Srbiji. Možda je status Kosova i Metohije ono što je potrebno da srpski narod pokrene u oslobađanju od strane tiranije. Na kraju krajeva, ne može biti kompromisa oko Kosova i Metohije. Ako to znači čekanje 50 ili 100 godina da se vrati srpskoj otadžbini, onda neka tako bude. U međuvremenu, Srbija bi trebalo da čini sve što je moguće kako bi rasvetlila i oslabila kriminalne vlasti na Kosovu i Metohiji koji su oteli pokrajinu i pretvorili u je u teren za perverzije, narkotike, oružje, trgovinu organima i oružjem, islamizam i terorizam.

* Tačno je, većina Srba je protiv bilo kakvog oblika priznanja „nezavisnosti“ svoje pokrajine ali veliki deo Međunarodne zajednice neumorno nameće baš takava ishod?

– Od kada je mišljenje srpskog naroda važno u današnjoj novoj Srbiji? Odgovor je da ono što Srbi misle nije od značaja za prozapadnu kvislinšku vladu u Beogradu. Srpski narod nije konsultovan ni o čemu od strane sopstvene vlade – od evropskih integracija do vojnih manevara sa NATO-om, od prodaje srpske nacionalne industrije preko gej prajda do Kosova i Metohije. To je apsolutno ruganje demokratiji i služi samo za jačanje onoga što svi Srbi znaju, konkretno, da je Srbija danas rob Zapada i da su je porobili izdajnici.

Sada, ustremivši se ka Kosovu i Metohiji, Aleksandar Vučić i Ana Brnabić uopšte ne brinu o srcu Srbije i kolevci srpske civilizacije. Štaviše, ono do čega je njima stalo je očuvanje sopstvene vladavine i dalje širom otvaranje svojih džepova radi zadovoljenja sopstvene pohlepe kako doneli rešenje za Kosovo po volji njihovih gospodara u Vašingtonu i Briselu, od kojih oba postaju sve nestrpljiviji zbog neslaganja između njihovih saveznika u Beogradu i Prištini. Kako bi zacementirali zapadnu dominaciju na Balkanu Amerika i Evropa moraju da imaju rešenje za Kosovo tako da oni kažu Vučiću i Brnabićevoj da sprovedu „razmenu teritorija“ sa albanskim teroristima u Prištini. Time bi Vučiću i Brnabićevoj bio otvoren put za priznanje „nezavisnosti“ Kosova i Metohije. U slučaju da se to dogodi, srpska pokrajina bi mogla biti zauvek izgubljena, a Vučić i Brnabićeva bi se našli u analima srpske istorije, survani na samo dno dvoje izdajnika epskih razmera.

* Ako ne srpski narod, onda se stiče utisak da bi to Rusija mogla da spreči. Zapad fanatično govori o jakom uticaju Rusije, iako je on neprimetan na terenu. Da li uopšte postoji? Ako postoji, šta Srbi mogu dobiti i šta mogu izgubiti bez uticaja i pomoći Rusije?

– Rusija ima veoma mali uticaj u Srbiji i na Balkanu kao celini. Zapadna dominacija u bivšoj Jugoslaviji ostvarena je tokom devedesetih i početkom 2000-ih kada je Rusija bila slaba sila na međunarodnoj sceni. Za sada, Moskva ima nekoliko načina za vršenje nategnutnog uticaja u regionu, uključujući i problem Kosova. Jedna za drugom države, bivše jugoslovenske republike, pristupaju Evropskoj uniji ili NATO-u ili su na putu u tom procesu. Kao Turci i Austro-ugarska pre njih, Amerika i EU su novi kolonijalni upravnici Balkana.

Ali bih voleo i ovo da dodam: Samo Srbi mogu sebe da spasu. Srbi se ne mogu oslanjati na strane sile da ih oslobode – Srbi moraju sami da započnu proces! Zato pozivam Srbe da se osvrnu na svoju slavnu istoriju kada su se u različitim prilikama oslobađali stranih tiranija: Karađorđe Petrović i Miloš Obrenović protiv Osmanlija ili borba protiv nacista u Drugom svetskom ratu…

Plašim se da ako se srpski narod ne ujedini Srbija može biti izgubljena vekovima, a Srbi zarobljeni na neodređeno vreme. Razlike u srpskom društvu, podelu na leve i desne, komuniste i nacionaliste, Zapad obilno eksploatiše i koristi kako bi Srbe držao u ropstvu. Svaki put kada se Srbi međusobno raspravljaju, neprijatelji u Vašingtonu i Briselu oduševljeno trljaju ruke. Treba brinuti samo o tome da je Srbija slobodna i nezavisna, a da srpski narod vodi bezbedan i stabilan život i živi u skladu sa srpskim vrednostima i kulturom. Mora se ujediniti protiv raka što Zapad jeste, u protivnom će Srbija biti progutana i izgubljena.

Razgovarao: Ivan Maksimović