Neuspeo vojni puč u Ankari nije slomio samo nade dela turskog vojnog i državnog aparata da će s vlasti svrgnuti Redžepa Erdogana, već je napravio i dubok jaz u odnosima Turske i Amerike. Da ništa više neće biti isto u ovom savezu dugom šest i po decenija postalo je jasno već u noći kada su pučisti pokušali da izvedu državni udar, a zvanična Ankara optužila saveznike da im u tome pomažu.
– Reč je o pokušaju svrgavanja zakonite vlasti, o globalnoj pretnji. Na dnevnom redu se može naći preispitivanje prijateljstva sa Amerikom – oštro je poručio turski premijer Binali Jildirim.
Istovremeno, Erdogan je, napadajući vojnu NATO bazu Indžirlik na jugu Turske, gurnuo prst u oko Americi, a neki analitičari to su protumačili kao poruku da Turska može i bez njih.
– Ako želite da zadržite bazu Indžirlik, moraćete da izručite Gulena, koji je jedan od organizatora puča – rekao je Erdogan.
Vašington je odgovorio kroz poruku državnog sekretara Džona Kerija:
– Kao članica Alijanse, Ankara je dužna da poštuje kriterijume pravne države, pa i u kažnjavanju učesnika pobune.
Turska je tek u ovaj petak, posle nedelju dana, ponovo uključila struju bazi Indžirlik. Američki vojnici su za to vreme koristili generatore.
Tako je za samo nekoliko dana promenjena slika regiona, jedne od najvažnijih geopolitičkih tačaka na svetu. Otvoreno je i pitanje da li se možda Turska priprema da napusti NATO? Ili će, poput De Golove Francuske, samo zamrznuti vojne aktivnosti u okviru saveza…
– Događaji u Turskoj oslabiće osovinu Ankara-Vašington, ali neće doći do istupanja iz članstva – kaže za naš list diplomata Živadin Jovanović.
– Turska nije kao bilo koji drugi partner Amerike i NATO. Ona je regionalna sila i prvi i glavi oslonac SAD u tom delu sveta. Preko Turske se izlazi na Mediteran, Crno more, ali i na Bliski i Srednji istok, kao i u centralnu Aziju. I sama Turska ima interes za članstvom, jer bez NATO ne bi bila ono što jeste.
Jovanović smatra da dešavanja u Turskoj otvaraju mogućnost da se približe odnosi Turske i Rusije. Ti odnosi se u sferi ekonomije već normalizuju, što će neminovno imati uticaja i na bolje političke odnose. Jasan indikator za to je i najavljena poseta Erdogana Moskvi – navodi Jovanović.
Đorđe Popović, iz beogradskog Centra za bezbednosnu politiku, kaže da zamrzavanje članstva Turske u Alijansi postoji kao mogućnost, ali da je malo verovatno.
Da će se bilateralni odnosi Turske i Amerike pogoršavati smatra Amur Gadžijev iz Ruske akademije nauka:
– Iako su Turska i SAD veoma uticajne članice NATO, očigledno je da su pučisti dobili određenu podršku od snaga NATO u bazi Indžirlik. Ankara i dalje smatra da su SAD i NATO umešani u ovaj puč i doći će do preispitivanja odnosa sa njima – rekao je Gadžijev za Sputnjik.
Gadžijev kaže da Gulena SAD neće izručiti Turskoj jer zaštitnici Gulena imaju veliki uticaj na američku politiku. A to će se odraziti i na američko-turske odnose u okviru NATO.
PREISPITIVANJE EVROPE
Živadin Jovanović je uveren da će poboljšanje odnosa Turske i Rusije naterati Evropu da preispita svoj odnos prema Moskvi.
– Moguće je čak i ukidanje sankcija Evrope prema Rusiji, jer one su američki, a ne evropski interes. Turska podseća Evropu na sopstvenu grešku.
(Večernje novosti)