Anonimni diplomatski izvor u Briselu je otkrio da Evropska unija namerava da prekine plaćanje iranske nafte u američkim dolarima. Ovo je veliki preokret koji potvrđuje niz članaka u globalnim medijima koji otkrivaju da je savez EU i SAD u ozbiljnoj krizi.
Ovo je usledilo odmah nakon što se “Evro-trojka“ – Francuska, Nemačka i Velika Britanija, složila sa Iranom da razviju program podrške i ojačaju ekonomske veze kao odgovor na povlačenje SAD iz sporazuma o nuklearnom naoružanju Irana iz 2015. godine, što je Tramp poništio 8. maja.
Podsećamo, Zajednički sveobuhvatni akcioni plan, koji je sa Iranom sklopilo šest međunarodnih posrednika – Rusija, SAD, Velika Britanija, Kina, Francuska i Nemačka – podrazumevao je ukidanje ekonomskih sankcija u zamenu da Teheran ograniči svoje operacije obogaćenog uranijuma i eliminiše ili reguliše srodne resurse. Sporazum je bio dobrovoljan i multipolaran.
Ako je izvor iz Brisela u pravu, onda to znači da će EU podržati sporazum tako što će odbaciti dolar u transakcijama sa Iranom za naftu, gas i proizvode derivata, ugovorima o vazdušnim, pomorskim i kopnenim prevozima, i izvoznim kreditima. Prema rečima ovog izvora, praktične dimenzije ovog plana će biti odlučene u narednim nedeljama.
Ova vest se takođe pojavila neposredno pre nego što je komesar EU za energiju i klimatske uslove, Migel Arias Kanjete posetio Iran.
Štaviše, ako Tramp sprovede svoje izjave, onda nove američke sanckije neće samo pogoditi Iran, već i zemlje koje posluju sa Iranom.
Drugim rečima, EU bi mogla biti podvrgnuta američkim sankcijama zbog odbijanja da slepo prate američko iznenadno povlačenje iz pomno razmatranog međunarodnog sporazuma. Ovo je još jedno svedočenje činjenici da je Iran ključan u globalnoj geopolitici, čija je uloga veliki trn u evropsko-američkim odnosima. Stoga, nije slučajan značaj rusko-iranskog saveza koji se razvija.
Ruski mediji su još 2015. godine najavljivali da će “pritisak na Iran da odustane od nuklearnog programa biti konstanatn problem koji ima ulogu da se konačno sruši Iran.“
Suština dogovora sa Iranom je bila u tome da Zapad sačuva obraz.“ Spor oko toga i posledice američkog novonajavljenog povlačenja iz sporazuma ne samo da dezintegriše ovaj privremeno “sačuvani obraz,“ već ubrzava raspad “Zapada“ kao SAD+EU i “multipolarizovanja“ pristupa različitika država i blokova, što se manifestuje u ovom razvoju kao EU koja odustaje od američkog vođstva i sprovodi svoju sopstvenu konstruktivnu politiku, što zauzvrat zahteva saradnju sa državama koje su SAD nastojale da delegitimiuju ili demonizuju, kao što su Rusija, Iran i Kina.
Videvši kako je Izrael glavni lobista rata protiv Irana, EU se okreće ka nezazvisnoj politici ka Iranu i to bi moglo imati ozbiljne implikacije na odnose između EU i Izraela.
10.marta je iranski brigadni general Husein Salami podstakao ovu osetljivu situaciju otvoreno tvrdeći da je Evropa nesposobna da deluje nezavisno od pitanja nuklearnog sporazuma. Istog dana, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je rekao da Evropa mora zameniti SAD kao “globalnog lidera“ zbog Trampove odluke da odbaci nuklearni sporazum.
Dakle, na široj slici, spor oko iranskog nuklearnog sporazuma je indikator početka multipolarnosti i razdora u odnosima između SAD i EU.
To je pokazatelj sposobnosti Evropske unije da sprovodi politiku nezavisno od SAD i sarađuje sa takvim državama kao što su Rusija, Iran i Kina, koje dosledno razvijaju političke odnose i rade na evoluciji multipolarne međunarodne arhitekture.
Odbacivanje američkog dolara u evropskim transakcijama sa Iranom bi bio veliki korak u ovom pravcu, i mogao bi EU i SAD staviti na suprotne strane geopolitičkih tokova.
Webtribune.rs