Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: Predrag Ćeranić
U Beogradu će biti održana 38. sednica Trilateralne komisije za Evropu, što će biti prvi skup ove svetske organizacije održan u Srbiji. Trilateralna komisija ustanovljena je 1973. godine zahvaljujući inicijativi Dejvida Rokfelera i ideji Zbignjeva Bžežinskog, a s ciljem da neguje bliske odnose između Amerike, Evrope i Japana, a danas predstavlja političku, poslovnu i medijsku elitu azijsko-pacifičke grupe zemalja.
Prva organizacija koja je okupila elitne krugove vlasti, preduzetništva, finansija, komunikacija i univerziteta bio je Savet za inostrane odnose, osnovan 1921. godine u Njujorku, kao nezavisna politička organizacija Sjedinjenih Država koja se bavila pitanjima inostranih poslova. Organizacija se vrlo brzo pokazala kao veoma uticajna, a osnivanjem grupe Bilderberg 1954. godine proširila je svoje članstvo i na zemlje Evrope. Bilderbuški skup se održava jednom godišnje, skriven od očiju javnosti i uvek privlači veliku medijsku pažnju.
Dejvid Rokfeler, kao predsedavajući Saveta za inostrane odnose, učinio je korak dalje u širenju uticaja organizacija koje predvodi. Na njegovom imanju održan je Organizacioni sastanak Trilateralne komisije. Pored Amerikanaca, sastanku su prisustvovali predstavnici Japana i zapadnoevropskih zemalja, odnosno predstavnici tri regiona, odakle i potiče ime: Trilateralna komisija. Na samom početku rada objavljena je svrha rada Trilateralne komisije: bliska trilateralna saradnja u cilju očuvanja mira, upravljanja svetskom ekonomijom, podsticanja ekonomske rekonstrukcije i ublažavanja svetskog siromaštva. Danas Trilateralna komisija ima oko 400 stalnih članova, koji dolaze iz reda najpoznatijih ličnosti iz poslovnog i političkog života.
Brojni su kritičari Trilateralne komisije. Smatraju da raspolaže velikom i opasnom koncentracijom moći, te da Trilaterala u javnost iznosi samo deo svojih dogovora i planova. Za Trilateralnu komisiju mnogi tvrde da je “svetska vlada u seni” i da kreira globalna politička i ekonomska kretanja, mimo volje demokratski izabranih vlada. Takođe, ukazuje se i na njene veze sa masonskim ložama i često se njeno delovanje dovodi u kontekst teorije zavere.
Prema rečima Tahira Hasanovića, predsednika Organizacionog odbora 38. konferencije Evropske trilateralne komisije, očekuje se dolazak oko 180 učesnika. Među njima su najveći svetski i evropski bankari i industrijalci. Najvažnija ličnost iz sveta biznisa koja dolazi je Piter Saterlend, predsednik “Goldman Saksa”, najveće investicione banke na svetu. Iz bliskog okruženja, na skup su pozvani predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović. Pozivi su upućeni i premijeru Crne Gore Milu Đukanoviću, predsedniku Makedonije Đorđu Ivanovu i predsednici Kosova Atifete Jahjaga. Sednicu, koja se održava od 31. oktobra do 2. novembra, otvoriće njen predsednik Žan-Klod Triše, nekadašnji šef Evropske centralne banke, dok će visoke zvanice pozdraviti premijer Srbije Aleksandar Vučić.
U medijima je uočljivo nagađanje o povodu za održavanje sastanka kao i dnevnom redu. Jedna od teza glasi da je osnovni razlog za sazivanje plenuma u Beogradu rastući uticaj Rusije na Srbiju i Republiku Srpsku, a jednako važan, uticaj koji Turska ima na Balkanu, posebno u BiH. Turska pokazuje da joj predviđen okvir za delovanje nije dovoljan i da će spoljnu politiku voditi prvenstveno se oslanjajući na svoje interese, a ne na interese NATO-a. U prilog navedenom je niz činjenica koje govore da Turska ima neskrivenu ambiciju da postane regionalni lider pri čemu ističe želju za revitalizaciju svog značaja u zemljama koje su bile deo Otomanske imperije. Kako se stvari odvijaju, Turskoj bi moglo poći za rukom da njena politička volja postane nezaobilazan faktor na Balkanu i Bliskom istoku, što se nimalo ne dopada američkoj diplomatiji. Da se Rusija ekonomski i politički vratila na Balkan, više i nije vest već realnost. Oduševljenje koje su Beograđani pokazali povodom dolaska predsednika Rusije na vojnu paradu, i niz efekata te posete, ukazuju na to da je most između ruskog i srpskog naroda vaskrsnuo poput duge viđene na dan Putinove posete. S druge strane, ekonomska saradnja Turske i Rusije na godišnjem nivou prevazilazi sumu od 60 milijardi dolara, dok je trgovinska razmena između Turske i SAD 20 milijardi dolara. Turska i Rusija i na političkom planu sarađuju sve bolje, pa tako Turska uopšte nije pravila problem u vezi sa crnomorskom trasom „Južnog toka”. Približavanje Turske i Rusije moglo bi dovesti do potpunog potiskivanja angloameričkog uticaja sa Balkana, gde bi Turska bila zaštitnik muslimanskog, a Rusija pravoslavnog sveta.
Sve su to bili razlozi da “vladari iz sene” ovogodišnju sednicu za Evropu zakažu u Beogradu, a poziv koji su uputili Miloradu Dodiku i Bakiru Izetbegoviću govori da njih dvojicu prihvataju za vladare Bosne i Hercegovine, zemlje u kojoj se prepliću ruski i turski uticaj, kao i niz drugih.
(Pressrs.ba)
