Home / TEMA DANA / HRVATSKI ISTORIČAR: „KOLIKO GOD NA CELOM BALKANU KOPAMO DALEKO U PROŠLOST, NAILAZIMO SAMO NA SRPSKE TRAGOVE- SKADAR JE BIO SRPSKI KRALJEVSKI GRAD, A ALBANCI SE POJAVLJUJU TEK U 11-om VEKU!

HRVATSKI ISTORIČAR: „KOLIKO GOD NA CELOM BALKANU KOPAMO DALEKO U PROŠLOST, NAILAZIMO SAMO NA SRPSKE TRAGOVE- SKADAR JE BIO SRPSKI KRALJEVSKI GRAD, A ALBANCI SE POJAVLJUJU TEK U 11-om VEKU!

„Suživot Srba i Albanaca preko je potreban, ali on se ne može graditi na lažima, a to što Albanci trenutno rade nije samo krađa, to je silovanje istorije“, rekao je u intervjuu za Kosovo Onlajn hrvatski teolog i istoričar Goran Šarić.

Na pokušaj Albanaca da ospore prisustvo Srba na prostoru Kosova i Metohije, Šarić kao istaknuti poznavalac istorije Balkana kaže da „koliko god na Kosovu i celom Balkanu kopamo daleko u prošlost, nailazimo na srpske tragove„.

„Kad ukradete nečiju teritoriju, potrebno je krađu prikriti „istorijskim pravom“. Mark Tven kaže da dok istina obuje cipele, laž proputuje pola sveta. Ovih dana pojedini albanski istoričari putuju svetom i tvrde da su Albanci hiljadama godina na Balkanu, da su Nemanjići albanskog porekla i da Srbi nisu postojali pre Vuka Karadžića.

Što je veća istina, veća laž je potrebna da je sakrije. Ti albanski istoričari podsećaju na onaj vic o grbavcu koji je pustio bradu, da ga više ne zovu grba nego brada. Suživot Albanaca i Srba preko je potreban, ali on se ne može graditi na lažima“, istakao je Šarić.

„Autohtoni stanovnici Kosova jesu u narodu u antičkim izvorima nazvanim Dardanci, mada ne znamo kako su oni sami sebe zvali. Grčki i rimski autori nisu skloni tim starosedeocima Kosova. Opisuju ih sa prezirom i mržnjom, koja je karakteristična i za kasnije opise Srba. Tako pišu da su Dardanci divljaci i da se kupaju samo tri puta u životu, prilikom rođenja, na venčanju i na sahrani. Zapravo se ne radi o nehigijeni nego o obrednim kupanjima. Zanimljivo da se isti običaj obrednog kupanja zadržao kod Srba do današnjih dana.

To je vrlo važna paralela između Srba i Dardanaca i jedan od brojnih dokaza koji pokazuju da su Srbi potomci antičkih stanovnika Kosova. Poznati grad u državi Dardanaca zvao se Bila Zora što na srpskom znači „bela zora“, sintagma koja se i danas koristi. Najpoznatiji dardanski kralj bio je Grabo iz plemena Grabića. Kod Srba i drugih južnih Slovena još uvek postoje prezimena Grabar, Grabovac, Grabarić, Grabarević i Grabović, kao i razna mesta sa nazivima Grab ili Grabić. I sama reč je slovenska, povezana sa pojmovima „graba“,“grob“,“grobnica“,“groblje“,“grebati“,“grablje“,“grabiti“, zaključuje istoričar.

„Koliko god na Kosovu i celom Balkanu kopamo daleko u prošlost, nailazimo na srpske tragove. Na ovim prostorima u vreme Rimskog carstva postoji bar šest plemena koja u svom nazivu imaju osnovu “ser” ili “sar” – Servi (Limiganti), Serreti, Serapilli, Sardi, Sardeati i Sarmati. Najučestalija osnova za nazive antičkih Balkanaca je ser ili sar, a niko se od srpskih istoričara nije time bavio.

Izgleda da je Kosovo bilo sveta zemlja za stanovnike Balkana još u mlađem kamenom dobu, u vreme tzv. Vinčanske civilizacije. Jedino vinčansko naselje koje je bilo utvrđeno bilo je Valač na Kosovu. Tamo smo našli jako puno kultnih predmeta iz tog perioda što ukazuje da je celo područje imalo duhovnu važnost. Tako je ostalo i hiljadama godina kasnije jer 1313. u Svetostefanskoj povelji kralj Milutin poklanja Valač manastiru Banjska, što svedoči o religioznom kontinuitetu“, kaže.

Albanci se, kako kaže, na Balkanu pojavljuju u 11. veku, po svoj prilici kao prateće trupe romejskog vojskovođe Georgiusa Manijaka, ali na „Kosovo dolaze kasnije, prvi albanski doseljenici pristižu neposredno pre dolaska Turaka„.

„U vreme prvih vekova Osmanlijske vlasti albansko prisustvo na Kosovu bilo je na nivou statističke greške, sve do kraja 17. veka i Austrijsko-Turskog rata kad je carska austrijska vojska prodrla do Prištine. Srbi staju na njenu stranu, ali se u januaru 1690. carska vojska povlači i ostavlja Srbe na milost i nemilost Turaka. Tada patrijarh Arsenije III Čarnojević sa desetinama hiljada Srba kreće prema Beogradu, a čitava sela ostaju pusta. Broj Albanaca postepeno raste, ali će Srbi uprkos progonima i iseljavanjima na Kosovu ostati većinsko stanovništvo sve do početka 20. veka“, istakao je.

Dečani su, objašnjava, srpski, kao i svi ostali manastiri i crkve na Kosovu i Metohiji.

„Podigao ih je srpski kralj Uroš 3. Dečanski, u vreme dok Albanci još nisu ni živeli na Kosovu. Predlog za gradnju hrama u Dečanima dao je sam Sveti Sava. Zašto je središte srpske patrijaršija 1253. godine premešteno iz Žiče u Peć? Zato što je Kosovo tada centar srpske države, etnički čisto srpsko područje, dok su do Kraljeva mogli upasti Kumani, Mongoli ili Mađari“, ističe Šarić..

„Skenderbeg je bio Srbin“

„Zašto u Srbiji nemamo gradove koji nose albanska imena? Nemojte zaboraviti da je Skadar bio kraljevski srpski grad i da su na tom prostoru stolovale srpske plemićke i kraljevske porodice – Balšići, Crnojevići, Brankovići, Mrnjavčevići, Kastrioti… Kad već spominjem Kastriote, treba naglasiti da su se Kastrioti izvorno prezivali Branilović, ali su uzeli naziv Kastriot po latinskoj reči za vojno utvrđenje – „kastrum“.

Skenderbegova majka bila je srpska princeza Vojislava Branković, otac mu se zvao Ivan Branilović i život je završio na Svetoj Gori kao pravoslavni monah. Braća su mu bila Staniša, Repoš i Konstantin, a sestre Mara, Jelena, Anđelija, Vlajka i Mamica. Izgleda da su mu svi u porodici bili Srbi, a on jedini Albanac“, istakao je.

To ne znači, kako objašnjava, da u Skenderbegovoj vojsci nije bilo i Albanaca, bilo ih je, ali sam „Skenderbeg je bio Srbin“.

„Apsolutnu većinu čine Srbi – 95,88 odsto svih stanovnika Kosova tada su Srbi. Albanci čine 0,26 odsto stanovništva kao i Grci, dok ostalih ima nešto manje od 4 odsto. Od 14.087 porodica na Kosovu, 12.840 je bilo srpskih, 46 albanskih, a 99 ostalih. Od 480 naselja, Albanaca je bilo samo u 23 sela, a i u ta 23 sela u proseku samo dve albanske porodice. Prema tome, Albanci tada žive u svega četiri odsto naselja na Kosovu“, kaže.

Osvrnuo se i na rad Teodore Toleve. Ona je sasvim slučajno istražujući bečki arhiv otkrila niz dokumenata koji svedoče o veštačkom kreiranju albanske nacije iz raznih plemena koja se često nisu mogla ni sporazumeti.

„Među današnjim Albancima ima poarbanašenih Grka, Srba, Cincara, Vlaha, Turaka, doseljenika iz južne Italije, pa čak i nekih kavkaskih plemena. Toleva je pokazala kako je Beč razgranatom mrežom diplomata, falsififikovanjem i propagandom od te heterogene mase stvorio narod. Albanci su im trebali poslužiti kao tampon zona, da Srbija ne izađe na more. Bila je to zapravo poslednja velika pobeda habsburške diplomatije, jer se ubrzo monarhija raspala“, kazao je istoričar.

„Na albanskom reč Kosovo ne znači ništa. Na srpskom zemlja ptice kosa. Širom srpskog etničkog prostora postoje toponimi sa nazivom Kosovo, dok kod Albanaca ne postoje. Sama činjenica što Albanci Kosovo zovu srpskim imenom pokazuje da su oni na Kosovo došli nakon Srba“, objašnjava istoričar.

„Novo Brdo je bilo metropola Evrope, dok je London još uvek bio selo. Mnogi trgovci i rudari tokom srednjeg veka dolazili su na Kosovo u potrazi za boljim životom. Najviše ih je bilo u Janjevu, pored Prištine. Početkom 17. veka tamo je zabeleženo 200 pravoslavnih kuća, 180 muslimanskih i 120 katoličkih. S vremenom broj katolika u Janjevu raste i ono postaje oaza za sve katolike Kosova, kako katoličke Albance, tako i potomke saskih rudara (koji nisu bili samo Nemci, već i Sloveni iz Ukrajine, Mađari…)“, ističe istakao je on.

Oni su, kako kaže, u 19. i 20 veku pod uticajem katoličke crkve počeli prihvatati hrvatski identitet. Janjevci su, objašnjava, vredni i radni ljudi.

„Većina ih živi u Zagrebu ili Kistanju gde su došli s jedne strane zbog pritiska Albanaca, a s druge zbog Tuđmanovog poziva. On ih je prevario obećavajući im stanove i posao, a naselio ih je u srpske kuće koje su morali napustiti kad se promenio Zakon o privremenom korištenju imovine. Iako postoji priča o njihovom dubrovačkom poreklu, velika većina Janjevaca nema nikakve veze sa Dubrovnikom. Njihov govor ne pripada dubrovačkom, nego istočno-srpskom torlačkom dijalektu.

Genetički su najbliži Bugarima. Antropološki liče Albancima. Danas ih je nažalost na Kosovu ostalo svega nekoliko stotina“, zaključio je Šarić.

(B92.net)

Check Also

ZAOKRET NA KOJI MOSKVA NIJE RAČUNALA: ENERGETSKA KATASTROFA U EVROPI POGODIĆE I SAMU RUSIJU!

U Evropskoj uniji vlada prava panika: cene gasa i struje rastu, razgovara se o stvaranju …