INDIJSKA IZDAJA IRANA JE SAMO POČETAK- TRAMP VODI IGRU, TEK SLEDI HAOS- OVO SE DEŠAVA..

Iznenadna poseta iranskog ministra spoljnih poslova Mohameda Džavada Zarifa Nju Delhiju, koji je 14. maja bio na sastanku sa odlazećim ministrom spoljnih poslova Sušmom Svoridžem, u poslednjim danima Modijeve vlade, naglašava koliko je Teheran traumatizovan indijskom odlukom, uslovljenom američkim pritiskom, da se obustave svi uvozi iranske nafte 2. maja.

Naravno, neočekivana izdaja starog i dragog indijskog prijatelja šokirala je Teheran. Prema izveštajima, indijska ministarka spoljnih poslova Suđma Svaraj ponudila je svoje najbolje objašnjenje otišavši na turneju i navodno obećavši da će Delhi razmotriti situaciju nakon formiranja nove vlada “imajući u vidu naše komercijalne razloge, energetsku bezbednost i ekonomske interese.”

Ovo je veliki pomak od indijskog stava da će se samo pridržavati sankcija UN-a. Ako je tako, Suđma nije u nadležnosti da bilo šta uradi. Šef mora da odluči, a on je zauzet kampanjom. U konačnoj analizi, ako Modi zadrži svoje mesto, to će biti lukava odluka. Jer, Modi uživa u divnom prijateljstvu sa tri igrača zloglasnog “B tima” – Bendžaminom Netanjahuom, bin Salmanom (Saudijski princ), bin Zajedom (princ UAE) – i oprezan je u vezi sa četvrtim igračem, Boltonom (Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost).  Tim B sponzoriše projekat Irana, koji se odnosi na ‘promenu režima’ u Teheranu.

Najgora stvar u vezi s indijskom izdajom je da je među tri najveća uvoznika iranske nafte – Kina, Indija i Japan – jedino Indija ta koja je posustala pod američkim pritiskom. Za Modijevu vladu, koja tvrdi da je “snažna”, takvo kukavičko ponašanje je sramotno.

Jednostavno rečeno, strateško razumevanje koje je nastalo tokom istorijskog sastanka između Modija i iranskog predsednika Hasana Rohanija u Ufi, Rusija, na marginama samita SCO, u maju 2019. godine, ispostavilo se da ne znači ništa. Teheran je dužan da razmisli o iskrenošću ruke prijateljstva koju mu je Modi pružio.

Da se prisetimo, Indija je deo trilateralnog Memoranduma o razumevanju, zajedno sa Iranom i Avganistanom, s ciljem da se u razvoj koridora Šabahar-Hajigak investira najmanje 21 milijarda dolara, uključujući 85 miliona dolara za razvoj luke Šabahar od strane Indije.

Ovo uključuje kreditnu liniju od 150 miliona dolara od Indije za Iran, osam milijardi dolara za indijski industrijski investicijski projekat u posebnoj ekonomskoj zoni Šabahar, 11 milijardi dolara za projekat gvožđa i čelika Hajigak koji je dodeljen indijskim kompanijama u centralnom Avganistanu i dve milijarde dolara obaveza Avganistanu za razvoj prateće infrastrukture, uključujući izgradnju pruge Šabahar-Hajigaj.

Železnička pruga Šabahar-Hajigaj ima potencijal da proširi trgovinsku raznolikost povezivanjem sa 7.200 km dugačkim transportnim koridorom Sever-Jug. Indija radi na povezivanju sa Evropom i Turskom – i širom Rusije, povezujući se sa R297 autoputem Amur i transsibirskom magistralom. Pored toga, planirana pruga Herat – Mazar-i-Šarif obezbediće da se države centralne Azije, preko luke Šabahar, povežu sa indijskim tržištem.

Luka Šabahar takođe predstavlja jedini način da Indija razvije direktan pristup svojoj bivšoj vazdušnoj bazi u Farkoru u Tadžikistanu. Mišljenje stručnjaka je da će put Šabahar rezultirati smanjenjem troškova isporuke od 60 odsto i smanjenjem vremena isporuke od Indije do Centralne Azije za 50 odsto.

Indijski mediji citirali su vladine izvore koji kažu da je usaglašenost sa američkim sankcijama protiv Irana cena koju je Vašington tražio od Indije u zamenu za podršku u Savetu bezbednosti UN-a, za proglašenje Masud Azara kao globalnog teroriste.

Ipak, to je nepravedna veza s obzirom da Azarovo proglašenje nije zasluga samo SAD-a. To su bili kolektivni napori u kojima su Britanija i Kina verovatno odigrale ključne uloge pored nekih veoma efektivnih, bilateralnih pregovora iza scene između Delhija i Pekinga. Amerikanci su uvek spremni da se izjasne kao odgovorni kada se nešto dobro dogodi – i uvek postoji indijski hor koji je previše željan da ponovi tako ozbiljne tvrdnje.

Zaista, „šira slika“ uopšte nije ohrabrujuća.

Prvo, Vašington je pojačao pritisak na Indiju da ukloni “preterano restriktivne prepreke za pristup tržištu” američkim proizvodima – citiram američkog ministra trgovine Vilbura Rosa koji je održao govor u Nju Delhiju prošle sedmice. Ros je ponovio optužbu predsednika Donalda Trampa da je Indija ” carinski kralj ” i zapretio je Indiji “posledicama” ako na američke tarife odgovori kontra tarifama. Ros je drsko predložio da Indija može da balansira trgovinskim brojkama većom kupovinom američkog oružja.

Pa, šta imamo ovde? Delhi je poklekao pred američkim diktatom u vezi sa sankcijama Irana, što će naravno na indijsku ekonomiju uticati veoma loše, dok su SAD u isto vreme agresivno zahtevale da Indija otvori svoje tržište za američki izvoz. Zašto vlada Modija ne može da da prioritet ekonomskim problemima Indije?

Drugo, Trampova administracija okomila se na Indiju kako bi se odrekla sistema protivraketne odbrane S-400 i usaglasila se sa američkim sankcijama protiv ruske industrije oružja. U izveštaju u Hindustan Times-u piše da bi SAD očekivale da će Indija umesto toga kupiti raketne odbrambene sisteme THAAD i PAC-3 kao alternative za S-400. Ali ovi američki sistemi su daleko skuplji i još uvek nisu na istom nivou kao napredni sistem S-400.

Očigledan je, kao i u slučaju sa Iranom, pokušaj SAD da iskomplikuje odnose između Indije i Rusije prisiljavajući Modija da se povuče iz dogovora sa predsednikom Vladimirom Putinom u vezi sa kupovinom sistema S-400.

U međuvremenu, pojavio se još jedan izveštaj da se pod američkim pritiskom Indija priključila pomorskoj vežbi pod rukovodstvom SAD-a, u Južnokineskom moru, sa američkim, azijskim saveznicima Japanom i Filipinima. Dok su SAD, Japan i Filipini dugogodišnji saveznici, povezani vojnim paktovima, Indija nije deo nikakvog saveza. Ipak, Indija je učestvovala u vežbi u spornom Južnokineskom moru . Američki državni sekretar Majk Pompeo ima simpatičan izraz za to – “povezivanje”.

Tema koja se pokreće u svemu tome je da strateške veze Indije sa Iranom, Rusijom i Kinom dolaze pred izazov Vašingtona. Ali veliko pitanje je kako to da Vašington gleda na Modijevu vladu kao na„snažnu“  ako će ona biti napravljena iz takvih kukavičjih poteza? Da li su vladajuće elite toliko snažno povezane sa Amerikancima? Nema jednostavnih odgovora zaključuje orientalreview.org

Webtribune.rs