Home / TEMA DANA / Istraživanje o drogama otkrilo ALARMANTNE PODATKE o ljudima u Srbiji

Istraživanje o drogama otkrilo ALARMANTNE PODATKE o ljudima u Srbiji

Istraživanje o informisanosti i stavovima roditelja o zloupotrebi droga pokazalo je da čak 52 odsto roditelja smatra da narkomanija nije prava bolest.
500
Istraživanje je povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe droga sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Vita“ iz Novog Sada.
Navedeno istraživanje je urađeno na uzorku od 307 roditelja srednjoškolaca u Novom Sadu, a kako je rekao autor projekta i direktor bolnice „Vita“ Milan Vlaisavljević, ono je pokazalo da roditelji postaju svesniji rizika narkomanije u odrastanju svoje dece, ali je i iznedrilo potrebu za dodatnim osnaživanjem i boljim nivoom informisanosti roditelja kao preduslovom da se adekvatno odgovori na izazove.

– Određene predrasude su i dalje prisutne u značajnoj meri, pa tako, pored pomenutih, 52 odsto roditelja koji smatraju da narkomanija i nije prava bolest već više „slabost volje i ličnosti“, čak 50 odsto ispitanika smatra da je čvrsta volja način rešavanja problema – rekao je Vlaisavljević, pojasnivši da su posledice takvog stava najčešće neadekvatan pristup rešavanju problema, što, kako je naglasio, dovodi do gubitka vremena i brojnih bezuspešnih pokušaja lečenja.

Prepoznavanje

Istraživanje je pokazalo da roditelji i dalje u visokom procentu, čak 43 odsto njih, imaju nizak stepen prepoznavanja jasnih pokazatelja zloupotrebe droga.

– Istraživanjem smo istovremeno želeli da proverimo koliko roditelji prepoznaju različite vrste droga i kako prepoznaju da je neko pod dejstvom opijata. Na neka pitanja o izgledu droga su dobro odgovarali, ali su manje informisani o tome kako izgleda neko ko je pod dejstvom droge. Tu su odgovori ili netačni ili nejasni. Na tržištu se pojavljuje i veliki broj novih droga o kojima se malo zna a koje mogu da imaju dramatične posledice, a roditeljima su one potpuno nepoznate. Žargoni koji mladi koriste za nazive droga takođe su većini roditelja nepoznanica – kaže Vlaisavljević.

Značajno veći procenat roditelja u odnosu na ispitivanje sprovedeno 2010. godine, danas smatra da je podela na lake i teške droge neopravdana, taj procenat 2010. godine bio je 44 odsto, a 2017. godine je 65 odsto.

501

Sve manje tabu tema

Takođe, povećan je i procenat onih koji smatraju da je narkomanija problem koji se može rešiti (danas 61 odsto, a pre sedam godina 44 odsto), kao i onih koji bi u slučaju potrebe potražili stručnu pomoć – kojih je danas čak 97 odsto, a 2010. godine bilo ih je 79 odsto.

Kako je Vlaisavljević naglasio, dobar početak mogli bi biti rezultati koji ukazuju na to da je zloupotreba droga sve manje tabu tema u porodicama i koji ukazuju da raste svest o narkomaniji kao opštem riziku odrastanja u savremenom društvu. Istraživanje je pokazalo da se 80 odsto ispitanih roditelja trudi da ima aktivnu komunikaciju sa svojom decom na tu temu.

– Mlad čovek je radoznao i traži odgovore. Ako ih ne nađe kod roditelja ili okoline, potražiće ih na internetu, gde informacije u većini slučajeva nisu ispravne i mogu dovesti do zablude, i to je vrzino kolo. Tu su roditelji najbliži deci i moraju imati snažan uticaj na njih. Veoma je bitno da roditelji svojim primerom pokažu deci kako treba da se ponašaju, odnosno da sami ne zloputrebljavaju alkohol ili neke psihoaktivne supstance i da kod dece podstiču radne navike. Roditelji moraju biti uključeni u odrastanje svog deteta. Istovremeno, roditelji su najbliži u prevenciji i najzainteresovaniji, ali je realnost da u savremenom svetu tradicionalna porodica nestaje i porodici treba pomoći. U ovom vrtlogu života egzistencijalni i drugi problemi utiču na to da dolazi do manje komunikacije, ali svakako da ne možemo ni njima sve ostaviti, moramo se svi uključiti u rešavanje problema – kaže Vlaisavljević.

On je dodao da veliki procenat roditelja od čak 79 odsto smatra da nema dovoljno preventivnih programa, te da je 64 odsto roditelja spremno da aktivno učestvuje u tim programima. Takvi rezultati ukazuju na to da ima dosta prostora i potrebe da se takvi programi i organizuju uz aktivnije učešće i značajniju ulogu zdravstvenog i obrazovnog sistema u prenosu relevantnih informacija.

Čak 75% mladih ima predrasude da se droge dele na lake i na teške, dok njih 41,5% misli da se droga može uzimati kontrolisano

Uloga roditelja

On napominje da rezultati i pored pozitivnih trendova, i dalje pozivaju na oprez i odlučno angažovanje celokupnog društva, pre svega onih koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece jer su generatori širenja problema zloupotrebe droga i dalje prisutni.

Bolnica „Vita“ godinama radi istraživanja o stavovima, informisanosti, kao i o nivou izloženosti mladih drogama.

– U pripremi dece na izazove odrastanja roditelji imaju presudnu ulogu. Upravo smo ovim istraživanjem hteli da procenimo koliko su roditelji danas spremni da pomognu svojoj deci na jednu ovako osetljivu temu – kaže Vlaisavljević.

S druge strane, istraživanja koja se tiču mladih pokazuju da je svaki drugi mlad čovek u Srbiji od 15 do 30 godina ponuđen drogom, a čak 69,8 odsto poznaje nekog u svom neposrednom okruženju ko je konzumira, dok skoro polovina ispitanih (46,8 odsto) zna gde i od koga može da je nabavi. Ovi podaci su alarmantni jer ukazuju na visok nivo izloženosti mladih riziku od droga. Rezultati istraživanja Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti sprovedenom na uzorku od 400 ispitanika uzrasta od 15 do 30 godina pokazali su da je svaki četvrti mlad čovek probao drogu.

Dodatni rizik od narkomanije jesu i razvijene predrasude među mladima, a to je pre svega podela na lake i teške droge – čak 75 odsto ima tu predrasudu.

– Sve droge su teške i opasne, a uverenje da je neka laka je samo dodatni podsticaj da se ona konzumira. Slično je i sa rasprostranjenom predrasudom (41,5 odsto) da se droga može uzimati kontrolisano. Mladi nisu informisani ni da je narkomanija bolest – oni u većini (64,2 odsto) smatraju da je u pitanju hir ili slaba volja. Sa takvim stavom nisu u mogućnosti da prepoznaju problem, a time ni da se obrate adekvatnim ustanovama za lečenje. Tako se često izgubi dragoceno vreme u pokušajima da ojačaju volju i sami sebe izvuku, a zapravo tonu još dublje. Narkomanija je bolest koja se leči jasno strukturisanim programom lečenja. Dobra vest je da većina mladih, čak 77 odsto, smatra da se problem narkomanije može rešiti – kaže Vlaisavljević.

502

Nove droge

Poslednjih godina smanjuje se broj heroinskih zavisnika, ali njihovo mesto zauzimaju korisnici novih sintetičkih droga.

– Većina mladih koja koristi sintetičke droge takođe ne prepoznaje da ima problem – upozorava Vlaisavljević.

Rizik od droge sve veći

Rizik od droge u Srbiji iz godine u godinu sve je veći, što potvrđuju podaci istraživanja koje je bolnica „Vita“ sprovodila 2010, 2012. i 2014. godine, kada je broj mladih koji poznaju u neposrednom okruženju nekog ko konzumira drogu bio znatno manji: 57, 61 i 65 odsto, dok je ove godine 69,8 odsto.

U porastu je i neinformisanost mladih o narkomaniji, što se ogleda u povećanju rasprostranjenosti zablude da postoje lake i teške droge, koja je prethodnih godina bila niža i postepeno je rasla od 60, 64 i 71 odsto, do današnjih 75,3 odsto. Istovremeno, ideja da se droga može uzimati kontrolisano bez većih štetnih posledica od 2010. do 2014. bila je zastupljena među 35 do 39 odsto mladih da bi danas taj procenat bio 41,5 odsto. Od značajnih razlika beležimo i rast nerealnog očekivanja mladih da je za izlečenje narkomanije dovoljna samo čvrsta volja bez stručne pomoći – od 2010. 42 odsto, zatim je procenat rastao do 54 odsto da bi takav stav danas imalo 64,2 odsto mladih.

Roditelji sve više pričaju sa decom

Istraživanje bolnice „Vita“ pokazalo je da se 80 odsto ispitanih roditelja trudi da ima aktivnu komunikaciju sa svojom decom na ovu temu, a da svega šest odsto roditelja smatra da dete „ne treba opterećivati s ovim pričama“. Takođe, ohrabruje u odnosu na rezultate iz 2010. godine veći procenat roditelja koji smatraju da je neopravdana podela na lake i teške droge – 65 odsto u odnosu na 44 odsto; veći je procenat onih koji smatraju da je narkomanija problem koji se može rešiti – 61 u odnosu na 44 odsto odsto, kao i onih koji bi u slučaju potrebe potražili stručnu pomoć – čak 97 u odnosu na 79 odsto iz 2010. godine.

Značajan procenat (43 odsto) roditelja ima nizak stepen prepoznavanja pokazatelja zloupotrebe droga. Procenat tačnih odgovora opada kada se uvedu novi pojmovi ili žargonski izrazi. Kao izvor informacija roditelji najčešće koriste medije, čak 65 odsto, dok su stručnjaci ili škola kao izvori prisutni u svega 10 odsto, odnosno u tri odsto slučajeva.

Internet kao najveća škola

O narkomaniji mladi se najviše informišu preko interneta – 35 odsto, zatim u školi 17,7 odsto, od drugara 16,3 odsto, u porodici 15,6 odsto i putem medija 13,7 odsto.

U odnosu na prethodne godine, prisutan je pad uticaja medija (10 odsto manje u poređenju sa 2012) i porast uticaja interneta (porast za 10 odsto od 2012. godine).

Što se tiče zastupljenosti droga, marihuana je ubedljivo najzastupljenija 68,5 odsto, zatim sledi ekstazi sa 13,6 odsto, potom spid 8,2 odsto, kokain 4,8 odsto, heroin 2,1 odsto, LSD 1,4 odsto, trodon 0,7 i kristal-met 0,7 odsto.

(Slađana Aničić, Blic)

Check Also

PROFESOR PAVIĆEVIĆ: Vučić polako priprema javnost na gubitak Kosova..

Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević ocenio je da kritike na račun aktuelne vlade …