Home / TEMA DANA / Iz minuta u minut se menjaju okolnosti: Kako da Srbija ne bude žrtva sukoba između Zapada i Rusije..

Iz minuta u minut se menjaju okolnosti: Kako da Srbija ne bude žrtva sukoba između Zapada i Rusije..

Ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se. U ovoj poslovici se ogleda pozicija Srbije u najvećoj krizi odnosa između Zapada i Rusije još od Hladnog rata. Naime, svetske sile sve više pritiskaju da se naša administracija opredeli između dve strane u ovom sukobu, koji preti da zapali celu planetu. Povrh svega, Srbija treba da očuva svoj nacionalni interes.

Bez ikakve pretenzije da sebi dajemo previše na značaju i da živimo u ubeđenju da Donald Tramp i Vladimir Putin čim se probude ujutru pomisle na Srbiju, tekstovi objavljeni u zapadnim medijima u poslednjih nekoliko dana nam ukazuju da su Balkan i naša zemlja, kao centralna i najveća, i dalje u fokusu. Možda baš ne u Ovalnoj sobi ili centralnoj kancelariji Kremlja, ali svakako među stratezima Vašingtona i Moskve, a najviše Brisela.

Prvo je Njujork tajms objavio da je Balkan bio žarište i mesto gde se imperije, etničke grupe i veroispovesti dodiruju i nadmeću, a da sada analitičari upozoravaju da ovaj region postaje poprište u nečemu što „miriše“ na novi Hladni rat.

U opsežnoj analizi, list prenosi ocenu Marka Galeotija, višeg istraživača na Institutu za međunarodne odnose u Pragu, koji kaže da „Balkan postaje čak još važniji“ posle zajedničkog odgovora Zapada na trovanje bivšeg ruskog špijuna i njegove ćerke u Britaniji, a kojim je proterano oko 150 ruskih diplomata i obaveštajaca.

Na ovaj tekst se nadovezuje komentar bivšeg komandanta NATO Veslija Klarka, objavljen u Vašington postu, u kome piše da bi Balkan mogao ponovo da postane krizan zbog čega SAD i EU moraju hitno da reaguju.

Iako prema izjavama naših najviših zvaničnika niko od Srbije nije tražio da se opredeli u slučaju „Skripalj“ i protera ruske diplomate, što je u prvom redu šef srpske diplomatije Ivica Dačić eksplicitno odbio, od Beograda se odavno očekuje da u procesu evrointegracija svoju spoljnu politiku uskladi sa Briselom (čitaj, uvede sankcije Rusiji).

I dok se na Andrićevom vencu i u Nemanjinoj 11 nadaju da će do završetka procesa evrointegracija i ulaska Srbije u EU doći do novog detanta i pomirenja Zapada i Istoka, te da nećemo morati da uvodimo sankcije Moskvi, čini se da su svakog momenta novog Hladnog rata sve manje šanse za politiku „dve stolice“, odnosno da svako pomeranje američke flote i britanskih podmornica sužava i manevarski prostor Srbije da ostane neutralna zbog svojih državnih interesa.

A, interesi su jasni. Ući u EU, uz očuvanje Kosova i Metohije i što bolje odnose sa Rusijom i drugim zemljama na Istoku. Zvuči, idilično, ali i prilično teško ostvarivo. Ova politika je proklamovana u maksimi – sedenje na srpskoj stolici. Isključivo.

U tom smislu su pred Srbijom tri puta.

Prvi – prihvatanje zahteva Zapada, uvođenje sankcija Rusiji, proterivanje ruskih diplomata. Time bi ušli u otvorenu konfrontaciju sa Moskvom, što bi podrazumevalo gubitak ključne podrške u borbi za očuvanje KiM, ali političkog oslonca u Savetu bezbednosti UN. Na ekonomskom planu, ostali bi uskraćeni i za energetsku stabilnost, ali i bez otvorenog ruskog, beloruskog i kazahstanskog tržišta za plasiranje naših proizvoda pod povoljnim uslovima.

Drugi – jasno ne zahtevima Zapada i podrška Rusiji. Time bi proces evrointegacija bio zaustavljen, a i ovako godinama daleko članstvo u EU bi tek bio nedostižan cilj. Investicije sa Zapada bi prestale, kao i ostale donacije, a pitanje KiM bi verovatno bilo zapečaćeno, baš na način kako većina zapadnih zemalja to i danas doživljava, kao nezavisnu državu.

Treći – trenutni put, neutralni. Balansiranje i hod po tankoj žici, koji na svakom koraku stvara nove prepreke manje ili više vidljive srpskoj javnosti.

Evidentno je da nade da će odnosi Rusije i Zapada krenuti uzlaznim tokom, odnosno da će se situacija posle ukrajinske krize brzo razrešiti u njihovim međusobnim odnosima brzo razrešiti, pokazala kao nemogući poduhvat, kaže za Telegraf.rs, Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku.

– Jasno je da su iz dana u dan tenzije između Rusije i Zapada sve veće i veće i da je polarizacija u svetu dostigla tu tačku, da je moguć i direktni sukob. To sužava prostor za saradnju za koju obe strane neće imati ozbiljne primedbe. Pritisak obe strane se pojačava, traži se oni prostori, koji imaju nekakva nerešena pitanja i mogu biti poligon za međusobnu borbu uticaja – napomenula je Joksimović.

Ona kaže da je na Srbiji da to izbegne i ne bude konzument takve vrste nadmetanja.

– Mi svojom snagom i jačinom ne možemo da pariramo takvoj vrsti konfrontacije velikih sila. Moramo biti pažljivi, da pratimo razvoj događaja na taj način da ta tenzija ne ostavi posledice po nas – kaže Joksimović.

Na naše pitanje, kako Srbija da ostane na svom putu, Joksimović kaže da međunarodni odnosi beleže velika trusna pomeranja i da je brzina razvoja događaja ogromna.

– Iz minuta u minut se menjaju okolnosti. U tom smislu, važno je da pravimo pravovremene poteze, jer promene u politici prema nama podjednako neće biti spore i posebno najavljivane, već može doći do naglih zaokreta. U tom kontekstu, moramo veoma pažljivo pratiti ono što se dešava među velikim silama, jer poslednje što nam je u interesu da budemo žrtva tog sukoba – rekla nam je predsednica Centra za spoljnu politiku.

Ona kaže i da svi nemaju podjednake interesu u regionu za rešavanje otvorenih pitanja.

– EU i SAD žele da se otvorena pitanja zaokruže kako bi se spustile tenzije. Rusija želi da se ta vrsta otvorenih pitanja zadrži, jer time ostaje veći prostor za njihov uticaja u regionu. Takođe, Srbija ima interes da brže krene ka EU, dok Kosovo ima potpuno neizvestan evropski put i nigde im se ne žuri – kazala je Joksimović.

Naš region je objekat nadmetanja i mogući predmet nekog sukoba, tako između ostalog, karijerni diplomata Zoran Milivojević čita tekstove objavljene u Njujork tajmsu i Vašington postu.

– To je poruka nama, da Vesliju Klarku smeta što je Srbija politički nezavisna i vojno neutralna zemlja u tom globalnom sukobu – izjavio je za Telegraf.rs, Milivojević.

On, takođe, napominje da se stvari na globalnom planu ubrazavaju.

– Srbija bilo da se opredeli na jednu ili drugu stranu, gubi. Gubi u svojoj principijalnoj poziciji i svojoj nezavisnosti. Pritisak je snažan i posledica je tog globalnog nadmetanja. Upravo zbog toga, Srbija mora da ostane principijalna, da gleda svoja posla i da se strpi oko opredeljenja u ovom sukobu – smatra Milivojević.

Check Also

SVET NA IVICI- IZRAEL SPEMA OPASNU TAKTIKU: KAKO U SIRIJI UNIŠTITI S-300 I ZAUSTAVITI RUSE

Nakon objave ruskog ministarstva odbrane i spoljnih poslova da će Siriji isporučiti sisteme S-300, Izraelci …