„Kerijeve reči su nastavak Bušove doktrine: ko nije sa nama, taj je protiv nas!“

Govoreći američkim senatorima o rastućem uticaju Rusije u Evropi, državni sekretar SAD Džon Keri izjavio je „da su Srbija, Kosovo, Makedonija, Crna Gora, Gruzija, Moldavija i Pridnjestrovlje na liniji vatre” u kontekstu sadašnjih odnosa između Vašingtona i Moskve. Šta podrobnije znači biti na „liniji vatre”, američki državni sekretar nije objasnio, pa prozvanima ostaje samo da nagađaju. Ili da se zapitaju zašto na „liniji vatre” nema BiH?

Piše: Miroslav Lazanski

Sadašnja „vatra” između Rusije i SAD gori pre svega u Ukrajini, Srbija je fizički dosta udaljena od tog područja. Srbija želi i mora da ostane u tom sukobu strogo uzdržana, jer nema automatskog poklapanja srpskih i američkih interesa, baš kao što nema automatskog poklapanja srpskih i ruskih interesa, pa, u krajnjem slučaju, ne uvek i interesa Srbije i EU. Jer, ako se neki pitaju šta to Rusija još može da ponudi Srbiji, odgovor je: ne mora da ponudi, ali može da uskrati. Recimo – gas.

Izjava državnog sekretara SAD, koji je odranije poznat po gafovima i po tome što voli bombastična poređenja i militantni rečnik, zapravo je političko-psihološki pritisak na nabrojene države da se svrstaju pod američku zastavu protiv Rusije. Ili da se još jače svrstaju, jer Vašington smatra da dosadašnje svrstavanje u aktuelnim okolnostima nije dovoljno.

Dakle, u toku je potraga za novim američkim saveznicima na Balkanu, pri čemu je prisutan i pokušaj našeg domaćeg, jeftinog spinovanja, kako se sada Srbija zbog jedne emisije na TV Raša tudej – u kojoj je kritikovan najnoviji angažman Tonija Blera u Srbiji – eto sada „definitivno okreće Zapadu”.

Slične negativne odjeke pojave Blera u Srbiji objavili su proteklih dana mnogi britanski mediji, zapravo neki su „sahranili” Blera, ali nisam u tome primetio nikakav politički kontekst, niti neku najavu promene političke pozicije Srbije. Jer za Blera je rečeno da nema neki uticaj na Zapadu i da ga zanimaju samo pare.

Zakon istorije jeste da sila rađa suparničku silu. Mogu da razumem principe američkog angažovanja na Karibima, u Južnoj Americi, na Pacifiku, u većem delu Evrope, ali koji je cilj američkog angažovanja na postsovjetskom prostoru? Je li današnja Rusija Kerijev SSSR? Je li to taj stimulans, nikada neugašeni hladnoratovski žar? Živeti od jučerašnjeg adrenalina i slave, ponašati se oholo i imperijalno jeste – srljanje u propast.

Izjava Kerija je govor lagera, govor hladnog rata, bezvremeni recept za neograničeni globalni imperijalizam. Nešto što sam mislio da je završeno 1991. godine prestankom postojanja Varšavskog pakta. Kerijeve reči su nastavak Bušove doktrine: ko nije sa nama, taj je protiv nas. Znači, disciplinovanje onih država u Evropi koje još nisu dovoljno disciplinovane.

Jednom bi u Vašingtonu morali da shvate: svet nije samo njihov.

(Politika)