Kina ulazi u Evropu preko Srbije, Zapad joj sprema klopku..

Srbija je, prema rečima srpskih zvaničnika, izabrana za centar infrastrukture svih projekata koji se sprovode između Kine i 16 zemlja centralne i istočne Evrope u okviru projekta „Jedan pojas, jedan put“.

vucic-si-dinping

Prema rečima karijernog diplomate Zorana Milivojevića, taj projekat, odnosno „Put svile“, ima strateški značaj i jedan je od nosećih za 21. vek.

U njemu, kako kaže, Srbija ima poseban značaj, a našu zemlju kao strateškog partnera Kini preporučuje tradicionalno prijateljstvo dveju zemalja, visok nivo poverenja između političkih elita, ali i geopolitički položaj naše zemlje.

„Srbija je u srcu tog prostora za koji je Kina zainteresovana — nalazi se na putu investicionih projekata koji su na liniji ovih interesa vezani za ’Put svile‘, a to je ono što sledi posle kupovine Luke Pirej od strane Kine i nastojanja da se infrastrukturnim projektima povežu Centralna i Istočna Evropa i stave u funkciju projekta ’Put svile‘.

Srbija je neutralna zemlja, nije članica nikakvih vojnih i drugih saveza, pa ne postoje ograničavajući faktori koji bi doveli u pitanje realizaciju projekata što se tiče pravno-tehničkih i pravno-ekonomskih pitanja. Dakle, nije slučajno što je Srbija izabrana za odskočnu dasku kineskih aspiracija i interesa u vezi sa ovim prostorom“, objašnjava Milivojević za Sputnjik.

Kako kaže, Kina je danas najveći svetski investitor, što je za Srbiju izuzetno važno u njenom pokušaju reindustrijalizacije.

„Taj proces praktično je počeo preko kupovine ’Železare Smederevo‘ i nekih drugih kineskih investicionih projekata u Srbiji koji su u vezi sa infrastrukturom i sa onim što obnavlja srpsku privredu. U tom smislu su interesi Kine i Srbije komplementarni.

Veoma važno u celoj ovoj priči i ovom aranžmanu je činjenica da sa kineske strane, koja je velika sila, jedna od vodećih u svetu, druga ekonomija u svetu, nema nikakvih političkih, ekonomskih i drugih uslovljavanja.

To je ono što se potpuno uklapa u položaj i poziciju Srbije u ovim najnovijim okolnostima, gde je Srbija suočena sa određenim uslovljavanjima i sa određenim pretpostavkama za dalju saradnju“, kategoričan je Milivojević.

On podseća na izjavu senatora Džonsona koji je boravio u Beogradu i bio vrlo izričit u stavu da zapadna demokratija treba da bude formula budućeg razvoja Srbije na političkom planu.

To je, ukazuje Milivojević, ta pretpostavka za produbljene odnose i investicione poduhvate Zapada prema Srbiji, a Kina se Srbiji preporučuje kao partner koji nema tu vrstu uslovljavanja i našoj zemlji pristupa bez ikakvih ograda.

Milivojević ističe da kineske aspiracije prema Evropi već izazivaju pažnju Zapada, jer su se međunarodne okolnosti promenile, idemo ka multipolarnom svetu, a Kina je sada glavni suparnik Amerike u svetskoj dominaciji.

„Ne radi se samo o tome da je Kina druga ekonomije sveta, a možda čak i prva imajući u vidu da je američki unutrašnji dug veći od spoljnog duga, i da je SAD vide kao rivala. Prodor Kine na ovim prostorima zaokuplja pažnju Zapada i dovodi u pitanje zapadnu supremaciju na ovim prostorima.

U tom smislu se može pojaviti ozbiljna smetnja, a već imamo i neke indicije — Junker je u svom govoru u Evropskom parlamentu, kad je govorio o strategiji EU na srednji rok, sugerisao da se Kini spreči pristup visokim tehnologijama i infrastrukturi u Evropi na taj način što se ne bi dozvolilo preuzimanje preduzeća od strateškog značaja u tim domenima.

Na pitanje koliko je realan projekat, koji je najavio bivši predsednik Tomislav Nikolić, o izgradnji kanala Morava-Vardar-Solun uz podršku Kine, Milivojević kaže da taj projekat na srednji i duži rok ima smisla jer bi bio od strateškog značaja za sve tri zemlje kroz koje bi prolazio.

„To vezivanje Dunava i Egejskog mora bi imalo izuzetno značajnu ekonomsku, ekonomsko-političku i ekonomsko-socijalnu funkciju. Ono što je politički elemenat koji dovodi u pitanje sam projekat su ove promene koje su se desile u Makedoniji.

Ukoliko Makedonija uđe u NATO, a vidim da će to biti u budućnosti, onda bi to možda mogla da bude fizičko-politička smetnja i strateška smetnja realizaciji jednog takvog projekta.

Međutim, pošto je i on na nekom dugom štapu, nije isključeno da se okolnosti u budućnosti promene. Moguće da i Makedonija prepozna da joj ipak na srednji i dugi rok nije u interesu zatvaranje i odsecanje odnosa u regionu, ali Zapad će koristiti i tu činjenicu u funkciji sprečavanja Kine u svom prodoru“, ukazuje Milivojević.

On napominje da ćemo planove Zapada moći da testiramo i preko izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta, koje je deo projekta izgradnje saobraćajne infrastrukture od Luke Pirej do Centralne Evrope.

Na osnovu indicija koje tada budu izražene, ističe naš sagovornik, moći ćemo da prepoznamo dugoročni interes u sprečavanju Kine u nastupu prema Južnoj i Centralnoj Evropi.

(Sputnik)