Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ruska vojska na ukrajinskom bojištu isprobala je više načina ratovanja – od „blickrig“ desantnih operacija na strateški važne objekte pa do složenih i sporih opsada gradova. Zato se, posle više od 20 dana rata, u Kremlju najavljuje promena taktike vođenja borbenih operacija.
Nova faza, kako najavljuje ruska strana, na bojište će izvesti savremene borbene sisteme visoke preciznosti, a očekuje se i veće angažovanje dronova i sredstava raketne artiljerije.
U formulaciji ruskog Ministarstva odbrane koje je saopštilo da „ne isključuje mogućnost stavljanja pod kontrolu i većih gradova“, većina analitičara je pročitala definitivnu nameru Moskve da povede ofanzivu na Kijev.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov obrazložio je da naseljena mesta do sada nisu bila primarni ciljevi ruske intervencije, zbog velikog broja potencijalnih civilnih žrtava. Učinak lakih protivoklopnih i PVO raketnih sistema pomogli su zapadnim medijima da naprave veliku galamu oko navodnih ruskih gubitaka i o nepovoljnom toku rata. Cilj taktičkog zaokreta ruske vojske, kako navode strane analize, trebalo bi da pojačaju pritisak na ukrajinske branioce, ali i isprave propuste i slabe tačke koje su uočene u dosadašnjem toku sukoba.
U najavi nove faze rata vojni komentator Vlade Radulović vidi intenziviranje sukoba u okruženju gradova, gde će ruske oklopno-mehanizovane jedinice glavnu ulogu prepustiti specijalnim jedinicama i raketnom oružju visoke preciznosti.
– Taktika se menja, a verovatno će izostati brzi proboji i napredovanje na širokim pravcima. Može da se očekuje i da će Moskva uvesti u borbu i pojačanje u ljudstvu, a verovatno i veći broj krstarećih raketa. Upotreba laserski vođene artiljerije, poput sistema „Krasnopolj“ ukazuje da će preciznost dejstva biti prioritet. Glavnu reč vodiće vazdušno-desantne i druge snage za specijalna dejstva, kojima će pasti u zadatak stavljanje pod kontrolu gradova, gde je koncentrisan ukrajinski otpor – objašnjava Radulović.
Pored avijacije koja će i dalje biti osnovna podrška snagama na zemlji, može da se očekuje i šira upotreba ruskih vođenih projektila. Utisak je da Rusi nisu u dovoljnoj meri koristili borbene bespilotne letelice, pa nije isključeno da će narednih dana i ovaj deo vazduhoplovstva biti upotrebljen za povećanje pritiska na ukrajinske snage.
Dosadašnja iskustva pokazala su da se Ukrajinci dobro služe lakim raketnim naoružanjem zapadne proizvodnje – „stinger“ i „džavelin“, ali i proverenim sovjetskim RPG-7, a beleži se i dobar učinak efikasnih
dronova turske proizvodnje „bajraktar“. Rusi strahuju i od najavljenog doturanja Ukrajini veće količine britanskih protivoklopnih raketnih sistema, koji bi u uslovima uličnih borbi mogli da im nanesu velike gubitke u ljudstvu i tehnici.
Zvanična Moskva veoma šturo komentariše dosadašnji tok akcije u Ukrajini, što je ostavilo veliki prostor za stvaranje slike ruskih neuspeha. Ali većina zapadnih komentatora ističe da se ruska vojska suzdržava od agresivnijeg napada na ukrajinska uporišta, zbog čega je često beležila gubitke.
Ipak, primetno je i zbijanje ruskih redova između snaga u napredovanju i logistike. Time su izbegnuti početni prekidi u snabdevanju i blokada pojedinih jedinica u neprijateljskom okruženju.
(Nova.rs, Novosti)
