Home / TEMA DANA / KRENULI NA MOSKVU DA ZAUSTAVE „SEVERNI TOK 2“ PA OSTALI BEZ SOPSVENE STRUJE- PRETI „ENERGETSKA GLAD“!

KRENULI NA MOSKVU DA ZAUSTAVE „SEVERNI TOK 2“ PA OSTALI BEZ SOPSVENE STRUJE- PRETI „ENERGETSKA GLAD“!

Poljski rudnici uglja i elektrane na ugalj biće zatvoreni u narednim godinama. Zemlja rizikuje da ostane bez sopstvene struje, a samo je nuklearne elektrane mogu spasiti od ovoga. 

Pretnja je vrlo ozbiljna, a u Poljskoj se već čuje ideja da samo Rusija može spasiti zemlju od energetske gladi.

“Poljska se čuva ugljem” – ovaj moto poljskih rudara iscrpno opisuje značaj industrije uglja za privredu zemlje. Uprkos činjenici da su najbolji dani poljske industrije uglja, koja je osamdesetih godina obezbeđivala skoro petinu svetske proizvodnje uglja, odavno prošli, ova industrija je i dalje od kritičnog značaja za poljski energetski sektor.

Udeo uglja u energetskom bilansu zemlje čini do 80% – pokazatelj nezamisliv za ostale evropske zemlje. Štaviše, Poljska ne samo da sama vadi mnogo uglja (122 miliona tona u 2018.), već je i njegov veliki uvoznik. Na primer, u 2019. godini Poljska je uvezla oko 18-19 miliona tona uglja, pri čemu 70% ove količine dolazi iz Rusije. Međutim, početkom prošle godine potpredsednik poljske vlade je rekao da će državne kompanije u zemlji odbiti ruski uvoz.

Razlozi za ovu odluku bili su daleko od ideologije koja zauzima tako istaknuto mesto u poljsko-ruskim odnosima.

Zahteve da prestanu da kupuju ugalj u inostranstvu izneli su poljski rudari, nezadovoljni činjenicom da veliki obim uvoza ometa rast domaće proizvodnje, a njihove plate zbog toga trpe. Vlasti su izašle u susret rudarima, istovremeno najavljujući spremnost da odbiju uvoz iz drugih zemalja – Sjedinjenih Država, Mozambika i Kolumbije.

Ova epizoda je još jednom pokazala političku težinu poljske industrije uglja, iako danas industrija zapošljava samo 80.000 ljudi. Rudari uglja su takođe pokazali svoju sposobnost da lobiraju za svoje interese na međunarodnoj sceni – uprkos “zelenom” pritisku Evropske unije, poljske vlasti su redovno izjavljivale da je nemoguće napustiti ugalj u nacionalnom energetskom sektoru.

Međutim, u septembru prošle godine počelo je odbrojavanje za industriju uglja. Odlučeno je da se postepeno zatvore svi poljski rudnici do 2049. godine i smanji udeo uglja u energetskom sektoru na 37-56% tokom tekuće decenije. Do 2036. godine biće zatvorena najmoćnija evropska elektrana na ugalj „Belchatov“ u vojvodstvu Lođ.

A nakon što je EU odobrila povećane obaveze u pogledu borbe protiv klimatskih promena u aprilu ove godine, Poljska će možda morati učiniti još veće ustupke. Do 2030. godine Evropska unija će smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 55% u odnosu na 1990. godinu. Nova klimatska politika Evropske unije pravno je obavezujuća za njene zemlje članice.

Koje mere će biti preduzete u odnosu na Poljsku, može se suditi po nedavnom sukobu sa njenim južnim susedom – Češkom. U maju je sud EU usvojio tužbu čeških vlasti tražeći hitno zatvaranje rudnika uglja u poljskom gradu Bogatinia.

Sud nije samo priznao da rudarstvo uglja nanosi ekološku štetu češkom gradu Liberecu, koji se nalazi nekoliko kilometara dalje, već je osumnjičio i Poljsku da krši zakonodavstvo EU u vezi sa produženjem veka trajanja rudnika. Sada Česi pokušavaju da naplate kaznu od 5 miliona evra za svaki dan neovlašćenog rada rudnika.

Jedan od glavnih razloga tvrdoglavog otpora Poljske napuštanju uglja, su ogromni troškovi koji podrazumevaju potpuno restrukturiranje energetskog sektora zemlje.

Još 2013. godine tim istraživača iz Nemačke i Poljske, kome su se pridružili i ekolozi iz Greenpeace-a, izračunao je da će biti potrebna neverovatna suma od 264 milijarde dolara da bi se prepolovila proizvodnja energije iz uglja, i zamenili penzionisani kapacitet, obnovljivim izvorima energije (OIE) do 2030. godine.

U idealnom slučaju, Poljska bi želela da EU maksimalno plati njenu energetsku tranziciju. Pre godinu dana, poljski premijer najavio je da će ta zemlja dobiti oko 160 milijardi evra iz Fonda za ekonomski oporavak EU, ali da će se na kraju Poljaci morati zadovoljiti skromnijim, iako još uvijek znatnim iznosom.

Od 2021-2027. Poljska očekuje da će dobiti još 56 milijardi evra za transformaciju ugljenih regiona u zemlji- u svakom slučaju, ovo je jedan od najizdašnijih programa za podršku nacionalnim ekonomijama EU.

Kao osnovna alternativa proizvodnji uglja, odlučeno je da se oslanja na nuklearnu energiju, koju je poljska razvijala još u socijalističkom periodu.

Energetska strategija odobrena početkom godine za dve decenije unapred postavlja zadatak lansiranja prvog nuklearnog reaktora 2033-će.

Do 2040. godine u zemlji bi trebalo da se pojavi šest blokova NEK ukupnog kapaciteta 6-9 GV, u koje je planirano ulaganje 33,7 milijardi evra.

U stvari, strategija je reprodukovala one planove koji su se pojavili nekoliko meseci ranije, kada se Poljska dogovorila o partnerstvu u nuklearnoj energiji sa svojim glavnim strateškim partnerom van Evrope – Sjedinjenim Državama.

Tridesetogodišnji sporazum, potpisan prošlog oktobra, predviđa da će Poljska kupiti američku nuklearnu tehnologiju u vrednosti od 18 milijardi dolara.

U isto vreme, strane su, naravno, primetile da je jedan od zadataka novog atomskog saveza smanjenje poljske zavisnosti od ruskih energetskih resursa.

Poljaci dobili čemu se nisu nadali

Evropski sud pravde odlučio je da podrži stav Poljske u vezi sa radom gasovoda OPAL koji povezuje Severni tok sa prenosnim sistemom gasa srednje i zapadne Evrope.

Prema informacijama TASS-a, tokom sudskog ročišta odlučeno je da se ograniči kapacitet OPAL-a na 50%, uprkos žalbi Nemačke

Izveštava se da je ova odluka evropskog suda prvenstveno povezana sa merama usmerenim na održavanje principa energetske solidarnosti u Evropi.

S tim u vezi, odbijena je žalba Nemačke na tužbu Poljske za 2019. godinu, što je bio novi udarac za rusku energetsku kompaniju Gazprom.

„Na osnovu principa energetske solidarnosti, sud smatra opravdanom presudu Evropskog suda pravde iz septembra 2019. po tužbi Poljske, prema kojoj je odlučeno da se OPAL-ov kapacitet ograniči za 50%“, saopštava pres služba Evropskog suda pravde.

Sud je doneo sličnu odluku, napominjući da pumpanje gasa kroz OPAL u potpunosti može ugroziti energetsku sigurnost Poljske.

Dakle, Varšava je zapravo postigla željeni rezultat, uprkos stavu Nemačke po ovom pitanju

Zaključak

Pošto su Poljaci, naneli štetu rusko-nemačkom projektu, analitičari smatraju da je rusko-nemačka nevidljiva alijansa tajnim kanalima imala udela u gašenju rudarskih kopova najvećeg izvoznika na svetu.

Utakmica još traje ali se čini da je “Severni tok 2″odneo krajnju pobedu jer je Amerika ukinula sankcije ovom projektu.

Webtribune.rs

Check Also

OTKRIĆE ZATRESLO SRBIJU: VUČIĆ REŽIRAO HAOS NA KIM UZ DOGOVOR! SVE POVEZANO S IZBORIMA I RIO TINTOM! (VIDEO)

Za današnji haos na Kosovu i Metohiji je direktno odgovoran Aleksandar Vučić, koji je u …