Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: Miroslav Lazanski
U atmosferi poluratne situacije u Ukrajini, rata u Siriji, „bregzita”, napetosti i na Crnom moru i na Baltiku, odvija se i najnoviji samit NATO-a u Varšavi
U aprilu 2002. Pentagon je saopštio da će od 1. oktobra te godine celokupna teritorija Ruske Federacije biti zona odgovornosti američkih snaga u Evropi. U saopštenju izdatom tim povodom kaže se da će Evropska komanda, čiji se štab nalazi u Štutgartu, uzeti pod svoju kontrolu i Kaspijsko more.
U to vreme između NATO-a i Rusije vladali su relativno idilični odnosi, formula „19 plus 1”, odnosno „Savet NATO plus Rusija”, pa je nečuveno geopolitičko prekrajanje čitavog postsovjetskog prostora u ruskim medijima propraćeno tada krajnje šturo i preko volje.
Zapravo, niko se nije zapitao šta znači formulacija „zona odgovornosti” i kako je to teritorija Rusije „zona odgovornosti” američke vojske?
Ili, kako bi reagovali američki mediji kad bi Moskva, recimo, javno proglasila Floridu za zonu odgovornosti ruske vojske. Ili da Srbija javno proglasi teritoriju Kosova za zonu odgovornosti srpske vojske? Da li bi nam se smejali?
Rat u Gruziji u avgustu 2008. pokazao je da Rusija ne priznaje te američke zone odgovornosti, a samit NATO-a u Čikagu 2012. označio je početak otvorenog vojnog opkoljavanja Rusije.
I pre događaja na Krimu 2014. NATO je, dakle, započeo intenzivnu modernizaciju vojne infrastrukture u baltičkim članicama, u Poljskoj i u Rumuniji. Krim se dogodio u poslednji trenutak za Rusiju, NATO je već počeo s delimičnim razmeštanjem vojno-pomorske infrastrukture na tom prostoru kroz kupovinu tada ukrajinskih vojnih objekata.
Kad bolje razmislim, Moskva treba da bude zahvalna organizatorima Majdana – da nije bilo Majdana, Krim bi danas bio u rukama NATO-a.
A onaj ko kontroliše Krim kontroliše Crno more, posredno i kaspijski naftno-gasni basen, ima kontrolu Pridnjestrovlja, a time delimično i Moldavije, ima i kontrolu Kavkaza. Ukratko, strategijski drži južni bok Rusije.
U atmosferi poluratne situacije u Ukrajini, rata u Siriji, „bregzita”, napetosti i na Crnom moru i na Baltiku, odvija se i najnoviji samit NATO-a u Varšavi: 65 delegacija iz 28 država članica i iz 26 država partnera, plus razne međunarodne organizacije.
Glavna tema samita navodna je ruska opasnost za bezbednost istočnih država članica NATO-a, kao i migranti. Ovo s migrantima je samo kamuflaža da se prikrije glavna stvar.
A glavna stvar jeste pitanje kako „obuzdati Rusiju i Putina”. Istočne države članice NATO-a traže stalni razmeštaj jačih snaga Alijanse na svojoj teritoriji, postojeći ugovori NATO-Rusija to zabranjuju.
NATO je već odlučio da na prostorima baltičkih članica i u Poljskoj razmesti četiri bataljona na „rotirajućoj” osnovi, tako bi se izbeglo otvoreno kršenje sporazuma, ali istovremeno na te prostore šalje i novo, teško naoružanje za opremanje snaga za brze intervencije, koje bi trebalo da broje oko 40.000 ljudi.
Svi vojni aerodromi u baltičkim zemljama članicama NATO-a odavno su modernizovani i za prihvat aviona s nuklearnim oružjem, samit u Varšavi mogao bi da odluči da sadašnji status „vazdušnog patroliranja” aviona NATO-a na Baltiku preraste u status „stalne vazdušne odbrane”.
Biće reči i o novom tumačenju člana 5 Vašingtonskog sporazuma o kolektivnoj bezbednosti, koji predviđa reakciju svih članica samo u slučaju oružanog napada na jednu članicu alijanse. Sada u NATO-u postavljaju pitanje jesu li i hibridne operacije zapravo oružani napad?
NATO će u Varšavi konačno usvojiti i novu formulu A2/AD, što je američki vojni termin za ometanje pristupa protivnika određenoj zoni. A2/AD se u američkoj vojno-stručnoj literaturi spominje u kontekstu Kalinjingrada i Baltika, ali i Krima i Pridnjestrovlja, Kavkaza, pa čak i Krasnodarskog kraja u Rusiji.
U Varšavi će se govoriti i o „stalnoj” floti NATO-a u Crnom moru, konvencija iz Montrea biće zaobiđena stalnim rotiranjem ratnih brodova država NATO-a koje ne izlaze na Crno more: po konvenciji, dozvoljen je 21 dan neprekidnog boravka, ali u praksi jedan isplovi, a drugi umesto njega odmah uplovi u Crno more.
Samit u Varšavi potvrdiće i odluku sa samita u Čikagu o prelasku sa dvokomponentne strukture „obuzdavanja Rusije i Vladimira Putina” na novu „trokomponentnu strukturu obuzdavanja”.
Naime, „dvokomponetna struktura” obuhvatala je nuklearne snage zastrašivanja i snage opšte namene, odnosno konvencionalne snage, što je karakteristika iz vremena konfrontacije SAD-SSSR. Nova struktura, pored ove dve, sadrži i američki raketni štit u Evropi, što je novo posredno priznanje da je taj štit direktno uperen protiv Rusije, a ne protiv Irana ili Severne Koreje.
U Varšavi će se potvrditi nova linija „gvozdene zavese” u Evropi, od Baltika do Crnog mora i Sirije.
Od vremena kad se u Moskvi nisu nešto brinuli o bivšim saveznicima iz Varšavskog pakta koji ulaze u NATO, jer, zaboga, zašto slaviti ponovnu udaju svoje prve žene, do samita u Varšavi, svet se promenio. Ako je kroz NATO Francuska težila reinkarnaciji, Nemačka iskupljenju, SAD kontroli celog sveta, Rusija je bila i ostala glavna vojna tema NATO-a.
Ne zaboravimo, nijedna država, nijedna državna zajednica ne može sebi da priušti beskonačne vojne intervencije. Jednostavno ne proizvode dovoljno vojnika za to. Ni SAD, ni EU, mislili na Kanta ili ne.
(Politika.rs)
