Home / TEMA DANA / LAZANSKI: SRBIJA JE OPKOLJENA! EVO ŠTA SLEDI…

LAZANSKI: SRBIJA JE OPKOLJENA! EVO ŠTA SLEDI…

Piše: Miroslav Lazanski

Makedonija je pristala da bude ponižena radi ulaska u NATO, odnosno ne svi Makedonci, već deo političke elite pristao je da država promeni ime zarad svetle budućnosti u Atlantskom paktu. Jedina bivša jugorepublika koja je, posle raspada SFRJ, promenila ime. I to dva puta, čime je Makedonija postala svetski rekorder u menjanju imena zemlje. 

Kako će to istorija zabeležiti ostaje da se vidi, uglavnom za mene, koji sam vojni rok u JNA služio u Bitolju, ovo je tužan događaj. Ne zbog ulaska Makedonije u NATO, ona je već godinama bila neformalna članica tog saveza, već zbog činjenice da jedna država pristaje da promeni ime da bi pristupila jednom vojnom savezu. Nečuveno…

Šta NATO dobija ulaskom Makedonije u članstvo? Pre svega vojni poligon Krivolak, jedini poligon u Evropi gde su moguće vežbe sa nekim vrstama pravih bojnih otrova. Hoće li sada američki avioni A-10 gađati mete na Krivolaku sa municijom s osiromašenim uranijumom?

Naravno da hoće, jer ko bi to u Skoplju oko te municije mogao i da pita velikog saveznika. Niko. Biće sretni ako im veliki saveznik obeća da im Albanci jednog dana neće razbucati državu. Sve što Skoplje dobija ulaskom u NATO jeste to obećanje. Usmeno, ne i na papiru.

Osim Krivolaka, NATO dobija na korišćenje i civilno-vojni aerodrom Petrovac kraj Skoplja, ništa novo, jer ga je do sada koristio kako je hteo. Ulaskom Makedonije u savez, NATO pojačava kopnenu liniju komunikacije: albanske luke –Makedonija – bugarske luke na Crnom moru.

NATO, zapravo, sada žuri da balkansku kampanju proširenja što pre privede kraju. Iz Brisela insistiraju na Akcionom planu za pridruživanje BiH. No, geostrateški gledano, proširenje NATO-a na istok daleko prevazilazi i ulazak Crne Gore i Makedonije u NATO, jer planetarna bezbednost ne zavisi od te dve bivše jugorepublike.

Ulaskom Podgorice u zapadnu alijansu politička elita takođe se nada da je dobila čvrste bezbednosne garancije u pogledu granica. No, kako je to zvanično ekološka država sledi i pitanje može li vrhunski turizam ići zajedno sa stalnim ili povremenim baziranjem ratnih brodova u crnogorskim lukama i teritorijalnim vodama.

Šta se događa u letnjoj turističkoj sezoni kada se na relativno maloj obali iskrca nekoliko hiljada mornara u belim uniformama? Tu onda nema vrhunskog turizma. Ili će NATO brodovi izbegavati crnogorsku obalu u letnjoj sezoni? U okolnostima kada je samo luka Bar sposobna da prihvati NATO brodove? Ostali brodovi morali bi na sidrišta.

Sve zemlje NATO, koje imaju razvijeni turizam, strogo paze da ga ne ugroze bilo kakvim vojnim bazama, pa su se oko toga i dogovorile sa NATO-om putem specijalnih ugovora. Zna se gde sve mogu da uplove ratni brodovi NATO-a koji poseduju i nuklearno oružje.

Kojim to instrumentima, senzorima, ili na neki drugi način vlasti Crne Gore mogu da detektuju nuklearno oružje ne nekom ratnom brodu NATO u vodama Crne Gore?  Sadašnjim tehničkim i ljudskim kapacitetima sa kojima Crna Gora raspolaže, to je nemoguće.

Kako ćete razlikovati nuklearnu bojevu glavu na nekoj raketi na nekom ratnom brodu od obične konvencionalne bojeve glave? Da malo kucnete čekićem po toj glavi? Za neki drugi savršeniji instrument za detekciju u opremi vojske Crne Gore, nasleđenoj od opreme JNA, zaista ne znam.

Šta onda Crna Gora, osim jedne luke i sidrišta, može da ponudi NATO-u? Dva aerodroma su civilna, a NATO u principu ne voli dvojnu ulogu aerodroma. Osim toga, NATO ima na raspolaganju dobre aerodrome u Hrvatskoj, Albaniji, Makedoniji i na Kosovu. Podgorica može alijansi da ponudi do 50 vojnika za neke misije NATO-a u svetu. Vojno to je beznačajno, istina to simbolički povećava broj država koje su uz Ameriku.

Kada je BiH u pitanju, NATO se različito doživljava u Sarajevu i u Banjaluci. Sarajevo je, naravno, bezuslovno za ulazak u NATO. Republika Srpska je protiv, a bez njene saglasnosti nema ulaska u alijansu.

Pre nekoliko godina iz Brisela su ultimativno tražili promenu Ustava BiH, kao uslov da bi BiH bila primljena u NATO. Naime, iz Brisela su tada poručili da ovakva BiH, kakva je danas, ne može biti primljena ni u EU ni u NATO. Sarajevo je to, naravno, blagonaklono podržalo, što se u Banjaluci opet doživljava kao nastojanje Sarajeva da preko NATO-a urade promene Ustava i potpunu reviziju Dejtona. Banjaluka to gleda u kontekstu „malo u ratu, malo u miru, sve uz pomoć NATO-a”.

NATO je godinama u BiH, sada nastoji da formira i vojnu akademiju vojske BiH po NATO modelu. Oružane snage BiH uopšte nisu samostalne, one su pod direktnom komandom NATO-a, jer nijedan viši oficir te armije ne može biti unapređen, niti postavljen na neku funkciju, bez prethodnog odobrenja NATO-a.

U vreme kada je penzionisani američki general Žak Klajn bio predstavnik međunarodne zajednice u BiH došao je na ideju da radioaktivni otpad sa Zapada smesti u tunele porušenog podzemnog aerodroma Željava kraj Bihaća. Aerodrom je građen na kraškom terenu, podzemne vode su tu jake, i da namera generala Klajna nije na vreme otkrivena, celo to područje bilo bi kontaminirano.

A sve pod parolom borbe protiv Rusa, terorizma i u cilju širenja demokratije. Alijansa traži nova vežbališta i deponije za radioaktivnu municiju i materijale. Da svetlucamo u mraku? Gde je bolji izbor i gde niko ne postavlja nezgodna pitanja nego na Balkanu?

(Politika)

Check Also

SPREMA SE PRIZNANJE- VUČIĆ OTKRIO: „SRBIJI SLEDI IZUZETNO TEŽAK PERIOD..“

Predsednik SNS i Srbije, poručio je danas da veliki skup koji je zakazan za 19. …