Ljajić progovorio, i otkrio šta se sprema u tajnosti: Evo šta su Putin i Medvedev stvarno ponudili Srbiji..

Ruski premijer otvoreno je dao Srbiji „zeleno svetlo” da razmišlja o ulasku u Evroazijsku ekonomsku uniju i najavio otpočinjanje pregovora sa Beogradom o zoni slobodne trgovine.

Baš o tome, ali i da li ovaj poziv znači da se naša zemlja definitivno okreće ka Moskvi i Istoku, kao i da li ćemo zbog toga trpeti posledice u odnosima sa Evropskom unijom bez dlake na jeziku govori ministar trgovine i turizma u Vladi Srbije Rasim Ljajić.

Premijer Rusije Dmitrij Medvedev napravio je pravu pometnju svojom izjavom da će Evroazijska unija otpočeti razgovore sa Izraelom i Srbijom o stvaranju slobodne trgovine. Ministar Rasim Ljajić odmah na početku razgovora skreće pažnju da je to jedno ogromno tržište.

– Evroazijsku uniju čini pet zemalja: Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan i Rusija. To je jedno ogromno tržišno prostranstvo, koje naša privreda mora da iskoristi – kaže nam ministar Ljajić na početku intervjua.

Kada počinju pregovori o slobodnoj trgovini sa ovim područjem?

– Mi smo već održali jednu rundu konsultacija, dogovor je da Srbija Evroazijskoj uniji dostavi svoj predlog saradnje i listu robe koja bi se našla na bescarinskom režimu. U ponedeljak imamo zajednički sastanak svih naših nadležnih institucija, gde su uključena sva ministarstva, carine i Privredna komora, na kojem ćemo definisati predlog s kojim ćemo istupiti u pregovorima o pristupanju ovoj uniji. Očekujem da ćemo već početkom sledeće nedelje poslati Rusiji naš predlog, a u novembru očekujemo prve zvanične razgovore, baš ove koje je premijer Rusije Dmitrij Medvedev najavio.

Koji će biti cilj Srbije?

– Nastojaćemo da proširimo dogovor o bescarinskoj trgovini na svu robu. Tu pre svega mislimo na „fijat“, cigarete, šećer, sir, vino i živinsko meso. To su naše želje i svesni smo da neće sve moći da bude prihvaćeno.

Koja je konkretna dobit Srbije od ovakve vrste saveza?

– Dvostruka je korist. Otvara se mogućnost da izvezemo robu na tržište od 185 miliona ljudi. Sada je na privredi da iskoristi svoju šansu. Država je uradila svoj deo posla i uradiće sve što treba da se taj sporazum sprovede u delo, a sada privreda treba to apsolutno da iskoristi, na najbolji mogući način. Džaba nam sporazum ako nema ko da izvozi. Samim tim nam se otvara mogućnost da smanjimo naš spoljnotrgovinski deficit. Druga velika pogodnost ovog sporazuma je u privlačenju stranih investicija i investitora u zemlju, ne samo iz Rusije već iz čitave Evrope i sveta.

Da li će to samo po sebi biti dovoljno za privlačenje investitora?

– Naravno. Mnogi strani investitori kao jedan od razloga svojih investicija u Srbiju navode upravo ovaj sporazum koji mi imamo potpisan sa Rusijom i koji treba da potpišemo sa Evroazijskom unijom. Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima ovu pogodnost. Znate, imamo s jedne strane sporazum sa EU i istovremeno, s druge strane, sa Evroazijskom unijom o slobodnoj trgovini, tu pogodnost retko ko ima.

Da li će približavanje Evroazijskoj uniji napraviti problem Srbiji sa EU i da li će nas zbog toga neko prozivati da se okrećemo ka Rusiji?

– Ne! Nikakvog sukoba tu nema. To se uopšte ne kosi sa pravilima EU. Do ulaska u Uniju mi možemo da zadržimo i koristimo sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, a kada postanemo punopravni članovi EU, onda za nas važe pravila koja su u njoj i mi tada preuzimamo sporazume o slobodnoj trgovini EU, tada, naravno, nećemo moći imati sporazum o bescarinskoj trgovini sa zemljama van EU. Znači, dok nismo članica, mi slobodno možemo da zaključujemo sporazume o slobodnoj trgovini. Srbija, osim sa Rusijom, takav sporazum ima i sa Turskom, pregovaramo i sa Ukrajinom da potpišemo jedan takav dokument. To je naše pravo.

Da li možemo očekivati da Srbija uđe u Evroazijsku uniju?

– Sigurno je da će i Evroazijska unija imati neke zahteve, ali s obzirom na to da postoji politička volja, pre svega sa ruske strane, ne očekujem da tu bude problema. Mi to relativno brzo možemo da završimo.

Koliko će značiti direktno angažovanje Medvedeva u toj priči?

– Apsolutno će puno značiti. Vidite, svako ima svoje interese, tu je u pitanju pet zemalja i to možda neće u početku ići glatko, ali s obzirom na političku volju i Medvedevljevu angažovanost, to će se sve rešiti.

Da li u Vladi postoji saglasnost da se uđe u ovu „rusku uniju”?

– Postoji apsolutna saglasnost Vlade Srbije za potpisivanje ovakvog sporazuma o trgovini. To je naš ogroman interes, pre svega zbog privrede. Svi investitori iz EU, Nemačke, Amerike na kraju krajeva imaju svoj interes da to uradimo. Jer oni onda svoje proizvode izvoze na ono tržište od 185 miliona ljudi.

Šta možemo da ponudimo:

„Fijat“
Šećer
Pamuk
Duvan

Žitarice
Voće
Povrće
Suhomesnate
proizvode
Slatkiše
Lekove

Svi hrle u „rusku uniju“

Više od 40 zemalja i međunarodnih organizacija, uključujući Kinu, Indoneziju i Iran izrazilo je zainteresovanost za priključenje Evroazijskoj uniji i potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini.

(Alo)